U medijima i javnosti ovih dana gori vest o nedužnoj Beograđanki Sari Vidak (20) koja se već šesti dan nalazi u ozloglašenom crnogorskom zatvoru Spuž, jer je navodno fizički nasrnula na sudiju Suda za prekršaje u Kotoru Jelenu Stanišić, zbog čega joj preti kazna od šest meseci do pet godina.
Podsećanja radi, sve se dogodilo kada je Sara sa svojim momkom došla u Sud za prekršaje da plati saobraćajnu kaznu zbog bezazlenog čukanja auta na parkingu.
Policija ih je uputila da se jave sudiji Stanišić koja im je odredila kaznu od 90 evra. Sarin dečko je prihvatio da plati i sve reši, iako nije bio kriv, samo da završi što pre.
Međutim, ubrzo su videli da je u rešenju napisan pogrešan broj registarske tablice. Kada su pitali kome da se obrate da bi se ispravila ta greška, ponovo su upućeni na sudiju Stanišić koju su sreli ispred sudnice.
Ona je tada, prema priči Sarine majke Olivere, počela da histeriše i da ih tera i viče im „Marš odavde, vi ste državljani Srbije!“, a potom je uhvatila devojku za ruku.
Sara je istrgla svoju ruku i pitala je zašto je tako hvaTa za šaku.
Kada je sudija shvatila šta je uradila i da je Sara može optužiti za napad, počela je da se dere: „Napad, napad, hapsite ih!“.
Odmah nakon toga, „brzom reakcijom policije“ kao da je u pitanju državni neprijatelj, nedužna devojka je prebačena u Spuž.
Crnogorski ministar pravde Zoran Pažin javno je kršio pretpostavku nevinosti Sare Vidak i vršio pritisak na Sud da je pritvore i osude, tražeći od tužilaštva i pravosudnih organa da slučaju Sare Vidak pristupe „kao da je reč o kriminalcu najvišeg ranga“.
Sara je inače državljanin Srbije i Kanade, studentkinja je dva fakulteta i do sada nije imala bilo kakav prestup. Potiče iz ugledne porodice i kako navode njeni poznanici iznad svega je kulturna i vaspitana devojka.
Ono što dodatno pogoršava situaciju jeste Sarino loše zdravstveno stanje zbog kog joj je nepohodna odgovarajuća nega i terapija.
Naime, pre pet godina Sara je imala operaciju, dugo se borila sa sepsom, a pre petnaest dana ponovo je bila u bolnici.
Majka nesrećne devojke je očajna i ne može još uvek da poveruje šta im se dogodilo. Za sada je nije videla, nit su se čule telefonom, jer je majka svedok.
– Podnećemo krivičnu prijavu protiv sudije zbog lažnog prijavljivanja i davanja lažnog iskaza pred Osnovnim državnim tužilaštvom Kotor. Nadam se da iza ovakvog ekstremnog ponašanja sudije za prekršaje i tužilaštva Kotor ne stoji politika da se prema mom klijentu ovako odnose samo zato jer je državljanka Srbije. Javnim putem pozivam Vrhovnog državnog tužioca da spreči ovo i ovakvo iživljavanje – rekao je Srđan Lješković, advokat Sare Vidak, pozvajući nadležne da javno objave snimak iz hodnika Suda za prekršaje, kojim će se utvrditi ko govori istinu.
Razmišljam o toj sceni u kojoj drski sudija viče Sari i njenom momku „Mrš odavde, vi ste državljani Srbije!“, pri tom stiskajući u šaci ruku devojke koja je „samo“ htela da se žali na doneto rešenje u kom je pogrešno unet broj registarskih tablica auta, da bi mogli da plate kaznu uredno i bez problema pređu granicu Crne Gore.
To „samo“ da se požali na pogrešno upisan registarski broj i „samo“ da pita gde i kako može da se to ispravi i „samo“ da izvuče šaku iz jakog stiska sudije i „samo“ da je pita „zašto me sad stiskate?“… dovelo je do užasnog i sramnog scenarija u kom je devojka ispala u najmanju ruku terorista koji je opasan bombama uleteo u zgradu Suda i pretio da će razneti sve prisutne.
Podilazi me jeza na pomisao da neko može da se bahati, stiska ruku, demonstrira silu, osuđuje pre zvanične osude, brzom intervencijom policije zatvara u ćeliju bolesnu devojku ko okorelog kriminalca samo zbog toga što je Srpkinja.
To su jezive stvari. I meni je teško da ih prihvatim i sažvaćem.
To su neki mali ratovi koji se ne vode puškama iz rovova, već zatrovanim umom u Sudu. A nema opasnijeg oružja od uma zadojenog predrasudama i šovinizmom.
Ova vest izazvala je masu komentara u kojima se oseti da se vatra ponovo upalila, ako je ikad i bila ugašena.
Dominiraju komentari u kojima Srbi Srbe pozivaju da ne letuju više u „kriminalizovanoj Milovoj državi“, „samo kod braće Grka“, predlaže se uvođenje sankcija Crnoj Gori, proterivanje ambasadora iz Srbije, onemogućavanje Crnogorcima da se školuju u Srbiji, preispituju se bratske veze i poreklo srpskog i crnogorskog naroda… osuđuje vlast u Srbiji što ne reguje adekvatno.
I kako to uvek biva, krenu generalizacije, pa su odmah nužno svi Crnogorci loši, svi Srbi četnici, svi Hrvati ustaše (njih dodajem radi pojašnjenja).
Svi se trpaju u isti koš, atmosfera se po ko zna koji put nahuškava, ako se ikad i odhuškala i samo se čeka plamičak da bukne. Sve će nas jednog dana spržiti.
Zatvaranje nedužne devojke je velika sramota crnogorske vlasti, pravosudnih organa i sudije Stanišić, poznate već po incidentima i kontraverzama.
Još je veća sramota (i opasnost) ako motiv za njeno zatvaranje leži u činjenici „čija je i kome pripada“.
Jer ako si Srpkinja onda ću da te tretiram bahato, zatvorim ko kera, slomim psihički i fizički, stvorim uspomene da ih pamtiš dok si živa, i tu činjenica da si nevina nema nikakve veze.
Budući da su ministar pravde Zoran Pažin i državni organi pojurili da na pravdi Boga nedužnu devojku strpaju u zatvor, stručnjaci smatraju da je vrlo moguće da će se protiv Sare Vidak voditi montiran sudski proces u kom će ona, opet vrlo verovatno, biti osuđena da bi se crnogorske institucije pokrile i skinule odgovornost.
Da li će se ovaj ceo događaj ovako i završiti, ostaje nam da vidimo u danima koji predstoje.
Za sada, otkrio nam je po ko zna koji put koliko činjenica da si čovek, nevin čovek, danas malo vredi, ako na leđima imaš zalepljenu etiketu čiji si i odakle dolaziš.
I još nam je negde iz prikrajka ukazao da zakon nikada nije bio isti za sve, i da se obrće i tumači kako kome odgovara, po potrebi, što neretko dovodi do toga da možeš nevin sedeti iza rešetaka dok sinovi nekih moćnika, na primer, pregaze dete radnika, na primer, i ostanu na slobodi ko ptičica što cvrkuće na grani.
Ili samo nastave da diluju drogu dok pravosuđe žmuri.
Jer nije da ništa ne rade, ipak su smakli sa slobode jednu devojku, pardon Srpkinju, a i to je nešto.
У Црној Гори сам прошле година био кажњен за саобраћајни прекршај. Направили су заседу у близини једне сеоске поште и серијски кажњавали туристе, практично све из Србије. Кажу вам да се вратите два километра до те поште, платите казну и онда назад да вам врате документа.
Али, да бисте се вратили натраг, треба да направите колима полуокрет из места преко две траке у једном смеру и преко дупле пуне линије! Питам саобраћајца како то могу да урадим, веома је опасно јер се ту вози брзо (две су траке у једном смеру, блага узбрдица, брз пут) и прекршићу прописе пред њиховим очима! Каже саобраћајац, иначе без службене значке – Крши!
И тако, кршећи прописе и ризикујући несрећу, вратио сам се и платио казну за мало прекорачење брзине на апсолутно безбедном месту.