Država puni budžet od maloletnih zavisnika od klađenja, pare za užinu završe na tiketu

Srbija je u poslednjih 15 godina postala Meka kladioničarske industrije.

Pre tačno dve godine izmenjen je Zakon o igrama na sreću. Od tada do danas, i to samo u Beogradu na Klinici za  bolesti zavisnosti, lečilo se i leči preko 1000 patoloških kockara. Zastupljenost ovog poroka kod maloletnika je takođe u porastu. Vrtoglavom i opasnom.

Stvaran broj zavisnika je neuporedivo veći, jer velika većina ne traži stručnu pomoć, te nisu ni registrovani. Ovaj problem se neretko krije zbog straha i stida, a mnogo je i onih koji su toliko ogrezli u zavisnost da sumnjaju da se na bilo koji način mogu izvući iz kandži jedne od najtežih bolesti zavisnosti.

Na kliniku u Drajzerovoj se u poslednje dve i po godine javilo i 16 maloletnika, koji su zavisni od kockanja i klađenja. To su deca uzrasta od 12 do 18 godina.

Istraživanja zapanjuju i obeshrabruju

U istraživanju Jasmine Leković, psihologa iz Centra “Život nije igra” je učestvovalo 2367 učenika iz Južnobačkog okruga i Srema i to iz devet osnovnih i devet srednjih škola. Ovo je samo deo rezultata:

• Najzastupljenija igraonica je kladionica
• Svaki peti anketirani učenik odlazi u kladionicu
• Prosečan uzrast učenika koji patološki kockaju je 16,5 godina, a polovina tvrdi da su u kladionici prvi put bili između 10. i 14. godine
• 10% anketirane dece mlađe od 10 godina je izjavilo da je imalo iskustvo u igrama na sreću
• 51% ispitanih učenika iz Novog Sada kažu da su neku igru na sreću odigrali između 10. i 11. godine, kao i da je to najčešće bila kladionica
• 15% anketiranih učenika navode da novac od užine troše na igre na sreću, a 9% anketiranih učenika tvrdi da u kladionicu odlazi tokom velikog odmora!
• 41% učenika koji patološki kockaju naveli su sledeće probleme u koje su upadali: dugovanja, izostanci iz škole, nervoza i razdražljivost, svađe sa bliskim osobama, slab uspeh u školi, pa čak i krađe i prevare zbog kojih su imali problema sa zakonom
• 2/3 anketiranih učenika iz Novog Sada su izjavili da se kladionice i automat klubovi nalaze blizu škola.

Istraživanje SOS Centra u kojem je učestvovalo 33 srednjih škola širom Srbije i koje pokazalo je da je oko trećine učenika ušlo u kladionicu pre 16. godine. Osim toga, SOS Centar je došao do frapantnog podatka da 72 odsto ispitanih učenika smatra da kockanje ne izaziva bolest zavisnosti.

Kladionice niču oko škola

Prema aktuelnom Zakonu, kladionica može biti otvorena u lokalu koji je od škole udaljen najmanje 200 metara. Zahvaljujući toj odredbi, renomirana novosadska gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ je okružena sa čak tri kladionice.

Na taj problem upućuje Pokret Srce i odgovornost traži u Upravi za igre na sreću na čelu sa Zoranom Gašićem. Pokret ukazuje da je Zakon kontradiktoran.

Naime, pomenute kladionice su dobile dozvole u skladu sa članom 82. st. 1. Zakona o igrama na sreću po kojoj se one mogu izdati lokalima udaljenim samo 200 metara od škole. Međutim, ista odredba je sporna jer je u direktnoj suprotnosti sa odredbom iz čl. 6. st.1 istog zakona gde stoji da “Priređivanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno i usmereno ka zaštiti maloletnika.“

– Opisana kontradikcija iz Zakona omogućava Upravi za igre na sreću da izdaje dozvole suprotne zakonom propisanoj društvenoj odgovornosti priređivača prema maloletnicima. Tako, priređivači i vlasnici potvrđeno čine krivična dela kršeći zabranu iz čl.10. Zakona o igrama na sreću, a upravo zato što maloletnici priznaju da imaju pristup kladionicama – tvrdi Nataša Živančević, član Pokreta Srbija Centar SRCE i diplomirani filozof.

Živančevića vrlo upitnom vidi i zabranu ulaska maloletnika u kladionice.

Ona podseća na rezultate brojnih istraživanja koji nesporno potvrđuju veliku uključenost maloletnika u klađenje i kockanje.

– Nameće se pitanje na koji način su vlasnici i zaposleni omogućili maloletninicima pristup kladionicama, odn. da li su ih evidentirali, a kako su u skladu čl. 51 st. 4. Zakona o igrama na sreću dužni da učine u slučaju svih korisnika njihovih usluga – kaže ona.

Država neguje „korpucionaški savez“ nauštrb zdravlja omladine

Nataša Živančević podseća da je iste godine kada je izmenjen Zakon o igrama na sreću iniciran i prvi radni sastanak sa Upravom za igre na sreću pri Ministarstvu finansija, kao i sa predstavnicima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti,  Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Tada je dogovoreno da je potrebno raditi na smanjenju sve većeg broja zavisnika od igara na sreću, a Rade Karan, direktor UPIS-a, je predložio da se nadležnoj državnoj ustanovi uputi zahtev da se u što kraćem roku oformi Republička stručna komisija za prevenciju zavisnosti od igara na sreću pri Ministarstvu zdravlja koja će za cilj imati izradu Nacionalne strategije za prevenciju zavisnosti od igara na sreću.

Živančevića smatra da je sve to samo dimna zavesa, bez iskrene namere da se stane na put rastućoj epidemiji kockarske zavisnosti. Ona ovaj potez tumači i kao pokušaj da se odgovornost Uprave za igre na sreću i UPIS-a prebaci na teret Ministarstvu zdravlja.

– Građani sa razlogom i pravom ne veruju da će se svi vlasnici kladionica dobronamerno pobrinuti za maloletne i ostale korisnike koji su oboleli od zavisnosti i neće im zbog toga onemogućiti učestvovanje u igrama, niti će ih uputiti da potraže stručnu pomoć. Većina vlasnika to neće učiniti iz prostog razloga što kontinuirano uvećanje profita korupcionaškog “saveza” između Uprave i UPIS-a najviše zavisi upravo od zavisnika od igara na sreću koji su stalni i “najverniji” korisnici usluga priređivača igara na sreću – rekla je Živančevićeva, ispred Pokreta Srce dodajući da su se budžetski prihodi Srbije od posebnih igara na sreću, u odnosu na godinu pre izmene zakona, uvećali za 52 odsto, tačnije za 4,4 milijarde dinara.

– U vezi sa deklarativno iskazanom brigom i voljom direktora UPIS-a da se pomogne zavisnicima od igara na sreću, očito je da je da se on napravio nevešt i tako promašio suštinu problema, jer rešenje nije samo u formiranju novog tela pri Ministarstvu zdravlja, već prvenstveno u intenzivnijem i efikasnijem terenskom radu inspekcijskih organa – kaže ona.

– Svi zavisnici od igara na sreću, a naročito populacija mladih i maloletnih, nezaštićene su žrtve korupcionaške simbioze Uprave za igre za sreću pri Ministarstvu finansija sa priređivačima igara na sreću i vlasnicima igračnica jer podaci pokazuju da svi iz lanca korupcije, koji polazi iz Ministrastva finansija, povećavaju profit i pune Budžet Srbije na račun obolelih od zavisnosti od igara na sreću čiji se broj povećava – zaključuje članica Pokreta Srce i najavljuje da će se taj Pokret ubuduće aktivnije baviti ovim problemom.

Kako kaže, neophodno je podneti inicijativu za promenu Zakona, a posebno odredbe koja se odnosi na udaljenost kladionica i kockarnica od škola, jer je trenutni Zakon „apsolutno rizičan za mlade i učenike i suprotan je društveno odgovornom ponašanju Države prema maloletnicima“.