More nisu samo pesak, peškiri, sunce i krema za sunčanje. Letuje se u svakoj državi koja more ima pa i u nekima koje nemaju more al sve na more liči osim slane vode, ali postoji jedna zemlja kojoj se uvek vraćamo. Grčka.
Ovo su lične ispovesti ljudi koje pokazuju zašto tačno volimo Grčku i zašto joj se vraćamo iznova. Jedan srpski državljanin tražio je na Fejbuku da mu ljudi napišu svoje događaje sa letovanja i dobio na desetine komentara koji daju jasan odgovor zbog čega je baš Grčka omiljeno i nezamenljivo mesto za srpske turiste.
Evo najzanimljivijih priča koje je jedan Nikola sakupio u grupi „Uživo iz Grčke“.
Medeni mesec ko iz „Otpisanih“ na Kefaloniji
„Stižemo 2016. na Lefkadu, pametna ne rezevišem trajekt, samo mi nismo uspeli da se ukrcamo na trajekt (poslednji za taj dan), ostajemo i spavamo u kolima na nekoj plaži kod Lefkasa jer nismo uspeli da pronađemo prenoćište. Pritom vlasnicu smeštaja na Kefaloniji nisam uspela da dobijem da joj javim da stižemo dan kasnije. Sutradan ujutru krećemo, posle novootkrivene morske bolesti mog muža, stižemo u Fiskardo, pratimo put koji nam je navigacija pokazala, kad ispred nas odroni od zemljotresa. Posle vožnje preko brda i planina stižemo u smeštaj, divna vlasnica nam produžava boravak za tri dana jer smo došli na medeni mesec… Dok smo bili na ostrvu, pala sam sa litice, tačnije propala kroz neku suvu travu, jedva se zadržala da ne padnem, samo sam bila izgrebana. Dan pred polazak na parkingu plaže Antisamos smo udarili u auto jedne devojke iz Atine, srećom pa smo uspeli da se nagodimo… Medeni mesec iz snova u Kefaloniji!“
Stani, drži kupaći i daj pasoš
„U Turskoj leg’o na dušek, uzeo u mrežici par limenki piva, dogodila mi se Grčka pogranična policija, koja me vratila onako prepečenog. Dođavola i plima i oseka i dušek…”
„Ne“, a u stvari „Da“
„Bila sam mala, pošalje me tata da kupim jogurt. Pitam da li imaju, baka koja je radila je naučila nešto srpskog. Kaže ona ‘Ne’, ja opet i opet ‘ne’ odgovor. Krenem iz radnje, a baka me vraća, viče ‘Ne, ne’… Pokazuje mi jogurt. Jao, taj Grčki jezik, nikad ga nisam savladala.“
Romantika na nivou
„Muž i ja smo se venčali u Volosu. Bili smo smešteni u Ag. Ioanisu na Pilionu, u apartmanu koji je držala divna Katarina sa ćerkom. Svakog jutra su nam ostavljali sveže voće na terasi, a kad smo se na dan venčanja vratili u smeštaj, sačekala nas je romantično dekorisana soba, latice ruža, vino i slatkiši.“
Nagazila sam ježa – i videla iglu
„Bila sam dete od oko 10-12god. Nagazila sam ježa u vodi i ćopava jedva došla do kuće u kojoj smo imali dve sobe. Gazdarica je videla da ćopam i pitala moju mamu šta se desilo. Bog zna šta joj je moja mama i kako objasnila. Elem, žena je donela nekakvo ulje, iglu, salvete i dva sata veoma pažljivo vadila trn po trn. Sve vreme je pričala nešto iako zna da je ja ništa ne razumem. Ono strpljenje, ljubaznost, miran glas i još mirniju ruku nisam zaboravila. Znam da nije ništa posebno, ali meni i mojoj mami je u tom trenutku baš bilo značajno.“
„Jesi ti Smiljkina?“
„Pre nekoliko godina na izletu u Edesi povredim skočni zglob. Vratim se u Platamon, povreda se ohladila, ne mogu ni korak da napravim. Mislim koga da zaustavim i odjednom vidim tek uparkirana kola sa BG registracijom. Pitam da li hoće da me poveze do vile gde sam odsela, kad on mi kaže: ‘Da ti nisi čoveče Smiljkina?’. Pogledam malo bolje, kad to komšija iz moje zgrade. Inače, Smiljka mi je mama. Dok me je vozio rekao mi je da se ujutru on i njegova supruga vraćaju. Ova slučajnost samo potvrđuje kako je svet mali i da od komšija nema boljeg roda.“
Pozdrav, Petrovići!
„Jedne godine samo se družili na plaži Nei Poria sa jednom porodicom iz Zemuna. Igrom slučaja smo se razišli poslednjeg dana da nismo stigli ni brojeve telefona da razmenimo. Bilo nam je žao. Naredne godine na ulasku u Grčku u koloni pogledam u retrovizor. Neverica. Oni u kolima iza nas. Pozdrav Petrovići ma gde bili.“
Fin neki narod
„Jedne godine nedelju dana sam svaki dan u Leptokariji vozio kroz jednosmernu ulicu u kontra smeru i psovao što je tol’ka gužva. Niko me nikad nije opomenuo, ni policija. Na kraju sam konačno video znak, koji nije bio baš uočljiv, i onda mi je bilo sve jasno.“
Kad Apolon natera…
„Prodavnica u sklopu hotela, mog muža naravno mrzi da siđe, ama u prodavnice ne ide uopšte. Prvih dva dana išla ja, a tamo na kasi tip bukvalno Apolon, APOLON! Toliko mi beše, ostatak odmora muž dobio neverovatnu snagu i volju da ide u kupovinu, samo da ja ne idem nikako. Eto šta vam je ljubomora.“
Srbija, brale
„Nafplio. Seli smo u tavernu koju drži Srpkinja. Naručujem piletinu, a sestra se muči da kaže na engleskom da želi svinjetinu i još nešto. Sluša konobar i čeka, čeka, da bi na kraju na čistom srpskom rekao: „Doneću ti prase, pričaj bre srpski, da te ceo svet razume.“
Lekcija za ceo život
„Radila sam kratko u restoranu u Agia Triadi. Konobar koji je tamo radio mi je ispričao svoju priču. On je radio, a sve pare je morao dati bivšem gazdi dok god ne otplati štetu. Čovek je zapalio restoran. Kako? Prišao mi je kad je video da praznim pepeljare direktno u kantu. Uzeo mi je iz ruke i nalio vodu u nju. Kaže da je on tako radio, svi pikavci su bili pogašeni… Ali ne lezi vraže, jedna cigara je nastavila da tinja. Svi su otišli kući, restoran izgoreo. Ovo me je opametilo, pa sad gnjavim svoje da ostave pepeljare nekoliko sati sa pikavcima ili nek ih potope vodom.“
„Neka, Srpkinja. Ja znam za hleb i so“
„Krf, Ipsos 2001. Ulazim u radnju da kupim maslinovo ulje. Grkinja mi sa kase objašnjava da sačekam pet minuta da raščisti gužvu od mušterija. Prilazi mi i kaže da za Srbe nije cena kao za druge. Pitam je zašto, a ona mi odgovara ja znam za ,,hleb i so,, i počinje svoju porodičnu priču. Te strašne zime njena porodica je živela u selu Ipsos koji je iznad sadašnjeg Ipsosa u brdima i stenama i posmatrala iskrcavanje srpske vojske, iako u prvi mah nisu znali šta se zapravo dešava. Sve je ličilo na invaziju, jer je obala bila prepuna ljudi. Seljani su bili uplašeni prizorom koji je trajao danima. Jednog jutra njen deda je seljanima rekao da ide do obale da vidi šta se desava i da, ako se ne vrati, oni beže u Pantokratorske planine. Spustio se i zatekao jezive prizore gladnih, izmučenih srpskih vojnika među kojima je bilo dece. Vratio se u selo i ispričao šta je zatekao. Grci, Krfljani, seljaci i siromašni ušli su u svoje podrume i vadili ko šta ima od hrane, natovarili su magarce namirnicama i pitkom vodom i sve spustili na obalu Srbima. Tako je prošla stravična zima, u aprilu 1916. pred Uskrs. Srbi sa obale odlaze u selo Ipsos, kupuju jagnjad, jaja, brašno, maslinovo ulje i zovu seljane iz Ipsosa, sve do jednog kucajući im na vrata da im budu gosti na nedeljnom ručku. Naravno, završava moja Krfljanka, dočekali su ih sa hlebom i solju. Obe smo se zagrlile i plakale, kao da smo se pronašle nakon sto godina.“
Izvor: Blic
Vlasnik grčkog restorana u Nea Makri koji nam je vratio veru u dobrotu
Dodaj komentar