Lifestyle Magazin

Zašto se kiti baš jelka i ko je glavni krivac za novogodišnje drvce kakvo znamo?

jelka 2
Foto: Istorijski zabavnik

Neka je neobjašnjiva čar u tom donošenju jelke u kuću, otpakivanju starih ukrasa, odabira boja i oblika, kićenja i svetlucanja lampica na tom drvcetu oko koje se okupljaju porodica i prijatelji.

Nema čvrstih dokaza, ali smatra se da je dekorisanje jelke kakvo danas znamo počelo u Nemačkoj u 16. veku, kada su pobožni hrišćani unosili zimzelene biljke u svoje domove i potom ih ukrašavali, piše Istorijski zabavnik. Ali zašto baš jelka, a ne neko drugo drvo?

jelka
Foto: Istorijski zabavnik

Drvo besmrtnosti i večnog života

Zimzeleno drveće nije izabrano slučajno! Antičke civilizacije su verovale da unošenjem biljaka u domove odaju počast Bogu Sunca i raduju se zelenilu koje će bujati kada se on pojavi u svoj svojoj slavi na proleće. Rimljani su ukrašavali svoje domove i hramove zimzelenim vrstama u čast Saturna, Boga poljoprivrede. Keltski sveštenici su ukrašavali hramove zimzelenim biljkama koje su predstavljale simbol večnog života.

Reč je dakle bila o običaju koji je svoje korene imao još u paganskim vremenima, kada se na zimu gledalo kao na vreme kada zli duhovi hodaju zemljom i donose smrt. Kako bi se podsetili da će proleće ipak doći, a i kako bi te zle sile oterali od svojih domova, ljudi su zimzelene biljke – koje ne gube svoje četine i odolevaju svakoj hladnoći, unosili u svoje domove i ukrašavali.

Smatra se da je novogodišnje drvo, u hrišćanskoj veri, rajsko drvo sa darovima i svetlima koja predstavljaju mesec i zvezde. Odabrano je zimzeleno drvo kao simbol besmrtnosti i večnog života.

Mala istorija novogodišnjih ukrasa

Prvi ukrasi na jelkama bili su ručno rađeni. Stari Germani su koristili orahe, kolače, jabuke, a kasnije i kokice. Kao osvetljenje, korišćene su prave sveće.

Kada je u pitanju dodavanje svetla na novogodišnje drvo, široko je zastupljeno verovanje da je za to odgovoran Martin Luter, osnivač hrišćanske protestantske crkve u Nemačkoj. Navodno je on, prilikom jedne zimske šetnje po šumi, bio toliko fasciniran svetlucanjem zvezda kroz granje zimzelenog drveća da je odlučio da doda upaljene sveće u dekoraciju svog novogodišnjeg drveta, da bi to kasnije preraslo u lampice koje mi danas koristimo.

Drvo koje nosi tradicionalni naziv “novogodišnja jelka” zapravo često to nije

Mnogo češće je u ponudi zimzeleno drveće poput smrče ili bora, a daleko ređe je u pitanju jela. Zato je možda prihvatljiviji engleski naziv “christmas tree” ili “novogodišnje drvo”.

Međutim, na dekorisanje zimzelenog drveća u domovima nije uvek gledano blagonaklono. Dugo se smatralo da je to paganski običaj, pa je naišao na neodobravanje u mnogim nacijama i verama širom sveta.

Verski fanatizam i želja za očuvanjem “svetog praznika Božića“ su otišli toliko daleko da je u 17. veku u Masačusetsu, u Americi, donet zakon koji propisuje kaznu za sve praznične aktivnosti, uključujući dekorisanje novogodišnjeg drveta.

jelka
Foto: Istorijski zabavnik

Kraljica je glavni “krivac” za novogodišnje jelke kakve danas znamo

Sve se to promenilo 1846. godine, kada su kraljica Viktorija i njen suprug princ Albert (koji je bio Nemac) na jednoj ilustraciji za London Njuz prikazani kako zajedno sa decom stoje oko okićenog drveta.

Prva veštačka jelka prodata je 1883. godine u Americi i koštala je 1 dolar.

Nakon toga, milioni engleskih žena poželele su da i one u svojim domovima imaju istu takvu jelku, a trend se skoro trenutno proširio i među Amerikancima koji su još uvek osećali jaku privrženost svojim starim domovinama.

Zbog toga, prva novogodišnja jelka se u Americi pojavila upravo u Novoj Engleskoj, gde je živeo najveći broj engleskih i nemačkih migranata. Do kraja 19. veka postojali su Božićni vašari u svim većim gradovima Evrope, a u Americi je naročito postalo važno pronaći i ukrasiti što veće drvo.

Ta tradicija zadržala se sve do današnjih dana.

Izvor: Istorijski zabavnik

A od Rusije za Srbiju poklon pred praznike – novogodišnja jelka!

Čitajte Luftiku na Google vestima

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link