Zašto je dama sama i zašto se to još uvek pitamo?

Žena u bioskopu sama-„jadna nema nikoga“.

Žena u kafiću-„verovatno čeka nekoga“.

Žena sama u životu-„ajme“.

Zašto dama sedi sama i zašto je ostala sama pitaju se svi još od davnina. Muškarac je od iskona bio taj snažni individualac koji svuda i uvek može sam, jer nije on tamo neka „lepša i nežnija polovina“ već podrazumevano jači pol. Ali ta dama, ta gospođica koja ne može postati gđa sve dok je neki gospodin istom ne učini, e ona se trebala već nekad skrasiti. Zato što je žena, a ženama zna se uvek i svuda treba pratnja, makar i loša. Samoća znači bolest, a veza je lek čak i kada je dijagnoza kriva, jer smo mi društvo koje vrlo obolelo razmišlja.

Žena u bioskopu sama-„jadna nema nikoga“.

Žena u kafiću-„verovatno čeka nekoga“.

Žena sama u životu-„ajme“.

Utehu tražimo u prirodnom poretku koji navodi da je sve na svetu u paru pa tako i mi težimo tome da bilo kako bilo ostvarimo takozvano jedinstvo sa nekim ko je navodno polovina koju tražimo, nesvesni celosti sebe, a i druge osobe. Biti sam predstavlja stanje nalik kanceru, gde se u određenim godinama sa posebnom pažnjom obraćamo osobi koja „samuje“ jer joj je sigurno teško, ali o tome ne možemo pred njom govoriti. A u suštini osoba možda živi mnogo lepše od tamo nekih parova koji su se našli čisto brojke radi, a smisla nedostaje, ali pošto ga nemaju gdje pronaći ostaju u nadi da će on njih već nekad sam potražiti i reći: „Evo me da vam osmislim život udvoje“.

Samoća znači bolest, a veza je lek čak i kada je dijagnoza kriva, jer smo mi društvo koje vrlo obolelo razmišlja.

Muškarcima je zbog spleta okolnosti, tradicije i verovanja dat „duži mandat“ vladavine nad svojim životom pa su tako i oni koji u pedesetoj samuju sigurno uspešni biznismeni i veliki zavodnici, koji baš poput najpoželjnijeg donedavno neženje Ričarda Gira nisu našli pravu. A i kad je nađu tu u šestoj deceniji to je sjajno, prikladno i smisleno, baš kao što je i u dvadesetima bilo. Žena ako je prešla tridesetu, a još je sama lagano tone ka dnu na kojem se nalaze spužve koje ne plove daleko i koje stagniraju celi svoj život. Ona koja je uspešna u poslu automatski postaje frigidna i nema šanse da ostvari blisku vezu, brak i zasnuje porodicu, jer zna se da se majka ne postaje, nego se ona rađa. Zato ako nije osetila taj instinkt do te godine, prošao brzi voz, već je stara cura.

Biti sam predstavlja stanje nalik kanceru, gde se u određenim godinama sa posebnom pažnjom obraćamo osobi koja „samuje“ jer joj je sigurno teško, ali o tome ne možemo pred njom govoriti.

Onda se čitava familija ekspresnom brzinom okupi u krizni štab zvani „ekipa za pronalazak mladoženje“ i radi se naporno kako bi se što prije našao neki koji je dovoljno tolerantan da uzme „staru curu“. Da je ovo drugačije mi bismo živeli u jednom lepom svetu gde bi žene ravnopravno sedele same i pile ma kakvo piće htele, same živele bez pitanja zašto su same i bile u kratkim, dugim ili nikakvim vezama ako tako žele. Ipak, ona stara da u svetu postoji jedno carstvo, vredela je samo u detinjstvu pa zato danas ne caruje um, već primitivna potreba svakoga da svakome sudi.

Igra na sigurno mnogima predstavlja utopijski san o pronalasku smisla sa nekim drugim, čak i kad taj neko drugi treba nekog drugog, a ne vas. Prosto se kompromisno složite da je bolje i loš par nego samoća, ali tesna obuća uporno žulja, čak i ako je vaš broj. Nekada je lepše biti Pepeljuga sa jednom štiklom, u potrazi za drugom koju će neko nekad doneti. A čak i da ne donese, ostaje život na visokoj nozi, makar to bila samo jedna noga.

Igra na sigurno mnogima predstavlja utopijski san o pronalasku smisla sa nekim drugim, čak i kad taj neko drugi treba nekog drugog, a ne vas.