Magazin Srbija

Rođena pobednica: Čačanka Žana (55) krv dala 85 puta, postala i donor organa, a za godinu dana smršala je čak 80 kg

žana marković, dobrovoljni davalac krvi donor organa
Foto: Screenshot/YouTube/Glas Zapadne Srbije

Gotovo da nema osobe u Čačku koja ne poznaje gospođu Žanu Marković (55), humanu sugrađanku koja je čak 85 dala krv i nikada se nije desilo da se ne odazove pozivu, ako bi zafalilo najdragocenije tečnosti. Međutim, tu nije kraj njenim podvizima – za samo godinu dana uspela je da izgubi čak 80 kilograma.

Žana je primer kako u životu nikada ne treba odustati, a baš zbog toga donela je još jednu važnu odluku – postala je dobrovoljni donor organa, kako bi mogla nekome da spasi život.

Kaže da je nju spasio doktor koji joj je operisao želudac, jer je za godinu dana uspela da smrša neverovatnih 80 kilograma – sa 150 kilograma koliko je imala, sada ponosno nosi 70 kilograma, piše Nova.

30 godina bezuspešno vodila bitku sa kilogramima

– Šta da vam kažem, čitav život sam kuburila sa kilogramima, volela sam da jedem i jela sam. Zato sam i došla do 150 kilograma. Trudila sam se da ih nosim onako kako treba jer ja sma jedna pozitivna i vedra žena.

Ali, shvatila sam da višak kilograma ugrožava moje zdravlje i onda sam presekla i rekla sebi: „Žano, nećeš više biti debela“. I uspela sam – kaže Žana odmah na početku razgovora.

Skoro 30 godina vodila je bitku sa kilogramima, okretala se raznim dijetama, ali ništa nije pomagalo. Zbog toga se odlučila na operaciju želuca.

– Želela sam malo više da uradim na sebi, tako da sam operisala želudac 23. juna prošle godine. Ta hirurška intervencija je urađena kod doktora Ognjena Skrobića.

On me operisao, skinuo 70 odsto želuca, četiri dana sam bila zbrinuta u bolnici i od tog dana se moj život u potpunosti promenio život u pozitivnom smislu. Od juna prošle godine pa do marta ove, izgubila sam 80 kilograma. Sad sam žena mačka, a ne zmaj – kaže Žana kroz smeh.

Podrška partnera i u najtežim trenucima

Sve vreme ove najveće borbe sa kilogramima, Žana je imala podršku svog partnera čoveka koji ju je bodrio i verovao u nju.

– Kada sam ja posustajala, on mi je davao snagu i ljubav, što je negde bilo mnogo lakše. Uvek je lepo kada imate nekoga uz sebe, a posebno ako je taj neko uz vas i u najtežim trenucima, jer ja jesam prolazila kroz teške trenutke.

Bilo je lepih dana, ali i loših. Srećom pa sam pozitivne prirode i na sve gledam sa nekom dozom srećom. Što kažu – bilo, pa prošlo, idemo dalje – objašnjava ona.

Produžila život za 15 godina

Žana je ranije izbegavala da se pogleda u ogledalo, dok je sada druga priča.

– Sada imam šta i da vidim. Ipak sam značajno smršala. Ranije sam upražnjavala najrazličitije dijete, ali najviše sam gubila kilogram, dva do pet, ponekad i deset za mesec, dva dana, ali to nije ništa vredelo. Sve se vraćalo i kilogrami su se ponekad čak i duplirali. Sada, posle ove operacije naučila sam da je najbitnije da se nakon šest sati popodne ne jede ništa.

Do tog vremenskog intervala šta smo jeli, jeli, kasnije više ne. Ono što je najvažnije da kažem svima onima koji vode borbu sa kilogramima da sam ja sebi ovom operacijom želuca produžila život za 15 godina. Izbacila sam lekove za pritisak, za srce, lekove za šećer i sada sam prezadovoljna – kaže ponosno ona.

„Sad mogu i da potrčim“

Svaka operacija je teška i rizična, ali i postoperativni tok koji treba da prođe u najboljem redu, ukoliko se pacijent pridržava smernica doktora, naglašava Žana.

– Nije bilo toliko teško vreme posle operacija, odnosno, postoperativni tok, najteže je bilo zbog hrane, češće je glava bolela, ali izdržala sam uz svu preporučenu ishranu, propisane dijete, sve je lakše, i ja sam dobro – kaže Žana.

U međuvremenu je imala još jednu intervenciju – operisala je koleno. Ali, kako kaže, sve je lakše kad si mršaviji.

– Naravno da je lakše, sama sebi sam lakša. Sad mogu i da potrčim, dok ranije nisam mogla da se popnem ni uz stepenice – priznaje ona.

Dobrovoljni davalac krvi, a sada i donor organa

Žana se čitav život brinula o drugima. Kaže da je oduvek imala osećaj za humanost i zajedništvo, zbog čega je bez razmišljala, kada su se stekli uslovi za to, dala krv.

A onda je taj „posao“ redovno obavljala.

– Kad jednom daš krv, nema stajanja. Treba stalno davati, ko može, naravno. Bogu hvala, zdrava sam i prava, tako da sam srećna što sam uspela da pomognem onima kojima je pomoć bila najpotrebnija.

Zbog svega kroz šta sam prošla, odlučila sam da budem i donor organa. Naše malo, nekome mnogo znači – poručuje ona.

Izvor: Nova

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link