Kolumne Vesti

Vuletić: Danilo Vučić radio u agenciji koja prodaje fudbalere Partizana

Vladimir Vuletić, profesor Pravnog fakulteta i doskorašnji potpredsednik fudbalske sekcije Partizana, otkrio je jednu zanimljivu informaciju ovdašnjoj javnosti. Najstariji sin predsednika Aleksandra Vučića, bio je deo menadžerske agencije koja je, između ostalog, prodavala fudbalere Partizana inostranim klubovima.

– FK Partizan ima ogromno bogatstvo u omladinskoj školi i talentima koji uspevaju da dođu do prvog tima i budu prodati za ozbiljan novac. Nemojte zaboraviti da su tri mlada igrača Partizana nedavno prodata za 30 miliona evra. U toj agenciji su radili pripadnici bližeg okruženja predsednika. Njegov sin, Danilo Vučić, bio je u prilici da radi u ovoj agenciji neko vreme. Mi imamo tu situaciju, bitno je da se napomene da je 2015. čitava generacija 2000. godište bila potpisana od strane te agencije – izjavio je Vuletić za televiziju Al Džazira uz dodatak da se radi o kompaniji „International office sport“.

Ako je ovo istina, postavlja se pitanje čime je Vučić junior zaslužio da učestvuje u prodaji fudbalera kada ga, po očevom priznanju, škola nije baš zanimala tokom odrastanja?! Čime se to Danilo kvalifikovao da bude uključen u milionske svote koje se vrte u fudbalskom svetu i naročito među menadžerskim agencijama?

Dokumentovano je da voli društvo „žestokih momaka sa ulica Beograda“, da se loži na navijačke strasti, ali otkud on u najsumnjivijim poslovima koji su upropastili srpski fudbal poslednjih 30 godina?!

Hvalio se predsednik onomad kako je Danilo vredan mladić, da poput Marka Miloševića koji je nosio gajbice, nosi pakete vina u kompaniji Nenada Kovača, kojeg jedini spominje „ozoglašeni“ Srđan Nogo u svojim retkim intervjuima na Jutjubu.

– Nije za školu – rekao je o sinu Danilu strog, ali pravičan, otac Aleksandar u jednom svom obraćanju, ali je izgleda za menadžera ili direktora rođen. Još da je Milo ostao na vlasti, pa da mu da i bratsko crnogorsko državljanstvo, svi bi uslovi za direktora, čega god, bili ispunjeni.

Može li svemoćni predsednik da održi SNS brod koji je upao u oluju, spreči brodolom i osigura povratak u sigurnu zonu, da se fudbalski izrazim, ili mirnu luku nakon sledećih izbora? Da li narod Srbije uopšte briga šta se dešava u našoj zemlji, ne njihovoj sa televizije? Hoće li se kriminalci iz redova vladajuće fele još godinama bahatiti na vaš račun, oj bedo i sirotinjo?!

Nije sramota biti siromašan, sramota je nemati kičmu, dozvoljavati da ti se rugaju inteligenciji dok ti nabijaju Cecine silikone u male prijemnike TV ekrana. To je sramota, ako niste znali.

Sramota je ćutati na nepravdu! Sramota je gledati kako ti komšiju izvršitelji kriminalci isteruju iz doma ili ćutati kada istom komšiji isključuju struju zbog 9.000 duga.

Sramota je dragi sugrađani, da budeš ljudska pizda koju svako može da manipuliše dok rmbači za minimalac čekajući pomoć Malog i Vučića od smrdljivih 30 evra.

Sramota me je što pripadam narodu koji sam sebe laže da ima muda kao lubenice, a onda mu neki Vulin ili Neša, čuj mene Slina, Neša Stefanović vodi vojsku i muriju. Ej bre, imate li srama generali, pukovnici?!

Koje ste to škole i akademije silne završavali da salutirate takvim autoritetima?! To je lanac komande, bla, bla, bla…

Dostojanstvo i čast strpali su vam u kvadrate i dvosobne stanove, ako i za toliko, oficiri naši dragi. Delite značke sa ološem i kriminalcima, ćutite i snosite ogromnu odgovornost za svu sramotu koju ovaj narod trpi već tri decenije.

Bijete decu koju ćete sutra zvati da ginu sa vama rame uz rame. Svi znamo da čekate da jabuka sazri i sama padne, da joj onda okrenete leđa i pustite da struli do kraja. Svi bi tako dragi oficiri i državni službenici.

Svi bi tuđim kurcem koprive mlatili, kako kaže prostački nam narod. Suština je bitna, rečena i na kulturniji način.

Danilo Vučić nema protekciju zato što mu je ćaća bog i batina koja je nekada raznosila gajbe piva po Radikalnoj stranci u dragom nam Zemunu.

Prestolonaslednik samo ima istančan njuh za uspešan biznis, a nije on dečko kriv što mu se sva vrata i noge ove države otvaraju kako dobije inspiraciju za šljakanjem.

Školovana deca pale glavom bez obzira, a sinovi bez škole postaju „odlikaši“ jednog rijaliti društva kojem „tragovi smrde nečovještvom“ već predugo, dragi građani oficiri.

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
885 Shares
885 Shares
Share via
Copy link