Vuk Trajković je dvadesotogodišnji mladić iz Sremčice sa Daunovim sindromom. Već sa 10 godina tečno je pisao i ćirilicu i latinicu, čitao, računao. Znao je sve reči himne Srbije “Bože pravde”, a jasno je znao i šta želi da postigne u životu.
Nastavio je da sledi svoj san…
Završio je srednju školu, izabran je za đaka generacije, a zatim upisao i fakultet. Danas, Vuk je na putu da postane četvrta osoba sa Daunovim sindromom u Evropi koja ima završen fakultet.
Pun ljubavi za druge
Vuk se ni po čemu ne razlikuje od drugih. Osim što je poseban. Prava je maza, umiljat, i pun ljubavi za druge. Još kao mali proglašen je najnaprednijim detetom sa Daunovim sindromom.
Za razliku od većine dece sa ovim sindromom, koja imaju koeficijent inteligencije oko 50, Vuk je još sa šest godina imao 89. Donja granica za zdravu decu je, recimo, 90.
Završio je Osnovnu školu „Duško Radović“ u Sremčici. Zatim Srednju stručna školu „Zaharije Stefanović Orfelin“ za fizioterapeuta u kojoj je proglašen đakom generacije, a prošle godine je upisao Visoku školu socijalnog rada.
Iz ove ustanove, već sa ponosom kažu da će ako završi studije biti četvrta osoba sa Daunovim sindromom sa fakultetskom diplomom.
– Naš student Vuk Trajković, ukoliko završi studije biće četvrta osoba sa Daun sindromom u Evropi koja je uspela da završi akademske studije. Želimo mu uspešan početak – napisali su oni na svom Fejsbuk profilu.
Ovaj mladić ni sa 10 godina kada sam ga srela nije zaostajao za svojim vršnjacima. Trenirao je džudo, igrao košarku i bio je ljubimac cele škole.
Želeo da upozna Novaka
Još tada mi se poverio da bi voleo da upozna Novaka Đokovića, pa i da mu bude kum jednog dana na svadbi. Na samom ulasku u njegovu sobu sve mi je bilo jasno. Nije ni bilo potrebe da mi to kaže. Sa svih zidova „gledao“ nas je Novak.
– Sve Đokovićeve mečeve sam odgledao. Sobu sam izlepio njegovim posterima. Očekujem da dođe da se upoznamo, da vidi i moje drugare iz škole. Našao sam neki njegov broj, počinje sa 011, ali nisam uspeo da ga dobijem. Znam da će mi, kada me bude upoznao, reći da sam fantastičan – pričao mi je Vuk tada ushićeno, nakon čega mu je Novak poslao ogromnu tenisku loptu sa svojim potpisom i posebnom posvetom.
Želja da upozna teniskog asa, nije ga napustila ni do danas.
Taman kada sam htela da ga pitam šta još želi, nastavio je:
– Hoću još nešto da vam kažem. Vi morate da budete pored mene kada tu bude predsednik, i kad bude Novak. Obećavate? – pitao me je danas.
Ljubav leči i pobeđuje sve
Praksa pokazuje da veliki broj dece sa Daunovim sindromom, već po rođenju biva smešten u dom za decu sa posebnim potrebama. S obzirom na to da je za tako nešto ipak ključna odluka roditelja, Vuk nije u domu proveo ni dan. Naprotiv, sa njim je od treće godine kod kuće radio logoped.
Odrastao je okružen ljubavlju roditelja, majke Milice i oca Vuleta. Ta ljubav je učinila nemoguće.
– Hteli bismo da poručimo ostalim roditeljima koji imaju takvu decu da se ne obeshrabruju, već da imaju snage i volje da u njih ulože maksimalnu ljubav i trud – kaže nam Vukov otac Vule.
Dodaje da kada im se Vuk rodio, sve im je krenulo u životu. U međuvremenu je Vuk dobio i sestru Veroniku (8) i brata Vasilija (14). Svu ljubav koja je njemu pružana, sada on pruža njima.
– On je baš dobro dete. Toliko je pun ljubavi. Nema šanse da ja odem u grad da radim a da me on ne pozove da me pita kako sam i šta radim. Brine o bratu i sestri, babama, dedama. Zove po više puta dnevno moje roditelje, pa ode da ih obiđe… Pomaže i majci. Jako je pedantan. Bilo šta ako nešto ostavi na stolu, on to skloni, krevete namesti… – priča nam Vule:
– Mi ga i ne posmatramo kao dete sa Daunovim sindromom. Sad sam mu objašnjavao šta to znači, do sada nisam nikad.
Vukova diploma u rukama Vuka
Roditelji su bili iznenađeni kada ih je zvao direktor srednje škole i rekao da je Vuk proglašen đakom generacije.
– Kada smo pitali otkud to, rekao nam je da je on najvrednije dete, da ga svi profesori vole, da je jedini koji je bio na svim časovima i na praksi. Tako su doneli odluku – priča nam Vukov otac.
Na punoletstvu, Vuk je morao da ima drugare i iz osnovne i iz srednje škole. Jer, svima je drag. Nove drugove od prošle godine stiče na fakultetu.
– Već je položio nekoliko kolokvijumima. Malo ga to umara, ali uči, želi u svemu da bude najbolji – kaže nam Vule, dok Vuk na pitanje da li mu je teško na studijama, kao iz topa odgovara:
– Ne. Lako je.
S obzirom na to da je Vuk završio za fizioterapeuta i da su u Domu zdravlja Vračar gde je bio četiri godine na praksi prezadovoljni njime, porodica je odlučila da mu otvori fizioterapeutsku ordinaciju.
– On je sa pacijentima radio. To nam je najozbiljniji plan, da mu otvorimo jedan centar u kojem će da pomaže ljudima. Jer, obdaren je i ima nežne ruke – otkriva nam Vule planove za Vukovu budućnost.
I za kraj, „titulu“ najnaprednijeg deteta sa Daunovim sindromom Vuku je dodelila Raisa Venalainen iz Finske, predstavnica Svetske organizacije za sprovođenje inkluzije, koja je bila u Srbiji.
Mi mu želimo da završi fakultet i da mu se ostvare sve želje.
Izvor: Telegraf.rs
Život dečaka s Daunovim sindromom stao je u potresan pismeni zadatak
Dodaj komentar