Najjači detalj sa Vučićeve inauguracije, pokušaj sabotaže i Dačićev skok na predsednikov mig

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je zakletvu za novi petogodišnji mandat, a osim ozbiljnih tonova, ocena i obećanja, na posebnoj sednici Narodne skupštine mogli su se videti i neki komični momenti.

Mi smo izdvojili pre svega dva specijalna trenutka. Prvi se dogodio na kraju obraćanja novog/starog predsednika Republike u trenutku kada je cela svečana sala ustala aplaudirajući najodgovornijem pojedincu u državi.

Tom prilikom je Ivica Dačić, a ko drugi, ostao u stolici predsedavajućeg Narodne skupštine, pokušavajući da izbegne ustajanje u čast neprikosnovenog vladara Srbije.

Oči na leđima ili pak slušalice u ušima predsednika Srbije izvestile su da Dačić i dalje sedi, te se ovaj okrenuo u znak upozorenja i iščuđavanja.

Jasno je svima da se Ivica Dačić u tom trenutku uspeo na sve četiri kako ne bi izazvao bes nadređenog, što je predsednik prokomentarisao onako u sebi, sa karakterističnim prevrtanjem očiju, zbog očiglednog pokušaja sabotaže predsednika SPS-a.

Ovaj detalj nije promakao ni domaćoj internet zajednici.

Ova scena neodoljivo podseća sve vlasnike pasa na njihovu komunikaciju za kućnim ljubimcem. Kada nakon protoka vremena taj odnos postane izrazito blizak, komunikacija, zapravo komande se izriču bez povišenog tona već isključivo očima i gestikulacijom.

Vučić je očigledno fantastično dresirao svoje partijske i koalicione drugove, a porazno je priznati da dresura odlično pristaje i opozicionim liderima i liderčićima.

Drugi zanimljiv trenutak, ne toliko komičan, koliko interesantan i informaciono potentan, dogodio se malo nakon prvog, kada su zvanice redom krenule da čestitaju Vučiću polaganje zakletve.

Među prvima to je učinio čovek za kojeg niko pouzdano nije mogao reći da je i dalje među živima. Reč je o bivšem predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke Tomislavu Nikoliću. Sećamo se svi raspleta pred prošle izbora kada je Nikolić prvo najavio kandidaturu, a potom odustao zbog gubitka podrške u stranci.

Tada je započela apsolutna vladavina Vučića kojoj se po svemu sudeći ne nazire kraj. Čestitao je Toma čoveku koji mu je je u potpunosti preoteo i promenio stranku, koji mu je uskratio drugi mandat, koji mu je doduše ostavio predsedničku vilu na korišćenje kako Dragica ne bi napravila lom i pokušala državni udar. Čestitao je čoveku koji ga drži u šaci i sa kojim je očigledno napravio određeni kompromis.

Da li će i Dačić ostati usamljen poput Tome Nikolića i hoće li uživo gledati vozdizanje predsednika među srpske velikane dok istovremeno posmatra sunovrat svoje političke karijere pitajući se „šta bi bilo kad bi bilo“.

Dačić je već predugo u ovoj ulozi Iznoguda koji želi da postane sultan umesto sultana, ali dok je Vučića na tronu jasno je da čitav SPS zavisi od njegove dobre volje i naravno, podrške Rusije i njenih struktura.