Odlukom da napusti radikale i postane Tomin naprednjački svedok, Aleksandar Vučić učinio je veliki korak na ličnom planu. Izdao je kuma Šešelja, makar ovako ideološki i javno, a onda još jednog kuma od kuma svog kuma Nikolić Tomislava koga je, bog da mu dušu prosti, politički sahranio. Po svemu sudeći, u našoj tradiciji, narodnom verovanju i rečniku pojam izdaje je dokaz patriotizma i lojalnosti. To nam je postala, a možda je uvek i bila, vrhovna društvena vrednost koja je samo u knjigama odbačena i satanizovana.
Kud’ Vučić prođe tu trava ne raste, već samo uspesi balkanskog ekonomskog polutigra. Raste i spoljni dug, ali neka raste i treba da raste, jer dugovi prema svetskim bankama i ostalim „ememefovima“ su ukras ovog modernog, sasvim naprednog sveta koji svakim novim danom sve više liči na Srbiju. Došlo ovo neko čudno vreme, te se i kletve obistinjuju, „kad vama zaigra mečka“, „sto za jednog“, ali ne astal… Izgubili smo i više od sto medicinara, samo ne znam još za kojeg to jednog, (AV) ali vrednog…
Tokom čitave naše istorije imamo situacije u kojoj će sin ćaleta da „rokne“ lagano oko borbe za presto, brat brata, ali i tradicionalno kum kuma. Vučić je nekoć, kao tipičan Iznogud, opsednut željom da postane „sultan umesto sultana“ uspeo i zaseo, vešto i trijumfalno jašući sa svojih 700.000 razbojnika.
Iznogud uvek poseže za suludim idejama, neretko inspirisan nenamernom opaskom vernog mu Dil el Tanta (igra reči kao i za glavnog junaka), u nameri da preuzme vlast od dobrog kalifa Haruna al Prašida. Iznogud, večiti gubitnik, sitni pokvarenjak i simbol previše ambicioznog i ambicijom progutanog birokrate, vremenom je u narodu postao omiljen lik, piše DDL.
Tvorci Iznoguda su Francuzi Žan Tabari i Rene Gošini, a domaćeg „rimejka“ jedinstveni, „one and only“, idejni tvorac čitavog državnog vrha, dr Vojislav Šešelj.
U prvom broju francuskog stripa ,,Avanture kalifa Haruna el Pusaha“, koji je objavljen 1962, Iznogud je bio sporedan lik, kao i u prvim brojevima radikalskog stripa „Velika Srbija”. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna, al’ kad bi se zezali.
Čeka njegova svita, samo vreba kako da ga smaknu i preuzmu vlast. Prvi je izgleda Nebojša iz Beograda, ali sačekajmo, možda ispliva i neko za koga se nismo baš nadali. Živi bili pa videli, gledaćemo uz kokice kako se ruši i rastavlja SNS, jer ne tako davno cepao se i DS, tada najjača politička skalamerija u zemlji.
Ne živimo bajku, jasno mi je, nego horor film za koji nije samo njegova razularena družina kriva. Krivi su nam svi, prvo roditelji što nas nisu pobacili te ’89-e pred svo ovo sranje. Šalim se, slava našim roditeljima, ali ova prodana bagra koja radi protiv svog naroda jednog dana mora da plati. Da ukoliko moja generacija ne ispliva u pravdi, onda makar deci našoj da ostavimo aksiom „samo sekira Srbina spasava“, pa uz onaj „pod mač bato“ da znaju šta im je činiti sa prodavcima magle i praznih obećanja.
Iznogud nam vlada državom, neka je živ i zdrav, zaslužili smo ga višestruko. Volimo ga i zahvalni smo crnom đavolu svakoga jutra što nas je u ovoj predivnoj zemlji zarobio u istu državu sa ludacima i egomanijacima.
Gledajte i puštajte deci Iznoguda, crtanog lika uz kojeg će shvatiti u kakvom društvu su se rodili i šta ih čeka na svakom ćošku čim iz kuće provire ka prirodnoj društvenoj integraciji sa ostalim naprednim i naprednijim generacijama.
Dodaj komentar