Bio sam na Vučićevom mitingu i nije mi se primio otrov da zamrzim sve osim Srba

Neprihvatanje uskovitlanog antagonizma, dvoličnosti i licemerja politike vladajućih velmoža uz pronalaženje dokaza koji se nalaze svuda oko nas da se možemo slagati, ma koliko nesavršeno, mogao bi biti od suštinskog značaja za zdrav pogled na život koji bi nas sve sačuvao.

Današnji političari na vlasti oslikavaju užasan model ljudskog angažmana koji treba prihvatiti kao jedinu takvu realnost. Jeste demorališuće i 2022. godine to se oseća možda više nego ikada. Jedno je da politika zabrlja svet oko nas, ali je prava tragedija ako dozvolimo da nam političari pokvare umove, dušu i živote.

Najzlobniji zaverenici nas dele i vladaju

Državni aparat i političari vešto okreću ljude jedne protiv drugih, razbijaju harmoniju zanimanja jednih za druge blokirajući međusobnu razmenu koja inače definiše ljudski život. Posmatranje političkih mehanizama države je revija najnižeg stepena ratovanja kojom doslovno poručuju i zahtevaju da se borimo ili im se sklonimo sa puta.

Najneprijatniji glasovi, najzlobniji temperamenti i najnemoralni zaverenici su oni koji vladaju, ističu se i dominiraju, dok su vrline poput mudrosti, dobročinstva i pravde izbrisane.

Bilo da je u pitanju Hrvat, Mađar, Srbin, Albanac… on je čovek i nalazi se na jednom polu – a vladajući političari i njihova politika na sasvim drugom.

Politika u Srbiji je ništa drugo do nastavak ratovanja drugim sredstvima. Postoje pobednici koji dobijaju moć i ono što dolazi sa njom, i gubitnici koji gube vlast i plaćaju ceh. Ne radi se o poslovnom takmičenju u kojem nečiji uspeh utiče na vaš budući tok prihoda. U politici, nečija pobeda dolazi na vaša vrata i otkucava račun nasiljem putem državne akcije. Uvek je bilo tako, uvek će i biti.

Poruka koju nam političari svaki sat zakucavaju u glavu je da bi komšija mogao biti neprijatelj i da je za ispunjenje naših potencijala i potvrđivanja vrednosti potrebno slamanje nekog drugog. Mnogi ovo smatraju svojom greškom; što dovodi do osećaja krivice i beznađa a takvu atmosferu kreiraju – političari.

Da li je uopšte čudno što ovo baš i nije u službi podizanja ljudskog duha?

Predstojeća “propast sveta” i guranje u bedu

Mogli bi sve opisati kao užasan osećaj mučnine da stvari nisu u redu, da se svetla pozornice gase, da život nije tako pun lepote, nade i divan kao što jeste.

I vi nastavite da pričate o podelama! Pogledajte ljute mitinge, vrisku za uništenjem “neprijatelja” i izjave predsednika Vučića i poltrona Vučevića nacionalističkim ispadima pred obeležavanje “Oluje”.

Taj fenomen se preliva na društvene mreže na koje se svi sjate, a svi gubimo prijatelje. Sa ljudima sa kojima smo se družili prosto više ne stižemo da razgovaramo. Čitave grupe stanovništva osećaju strah od onoga što dolazi – i to važi za sve, bez obzira na nacionalnu pripadnost, veroispovest ili pol. Predviđanja predstojeće propasti su svuda oko nas.

Ako bi ceo život funkcionisao kao politički sektor bila bi to nemilosrdna beda, a ne biste mogli pobeći od nje nikada. Ipak, to nije slučaj. Trebalo bi da budemo zahvalni na tome i zapamtimo da ono što život čini divnim, lepim i punim ljubavi nije slamanje vašeg “neprijatelja” političkim oružjem, već dobici koji dolaze od pretvaranja potencijalnih neprijatelja u prijatelje u okruženju slobode.

Ne valjajmo se u njihovom blatu, nismo svinje

U ovim sredinama ipak, imamo priliku da vidimo i drugačiji model ljudskog angažovanja. Pogledajmo ljude koji su izabrali da se udružuju, kreiraju i sarađuju da bi uradili nešto lepo koristeći se svim demokratskim sredstvima. Naravno da ljudi mogu da se samoorganizuju, prisetite se protesta, pogledajte aktiviste na Šodrošu u Novom Sadu.

Možemo se slagati. Možemo stvoriti institucije koje nagrađuju dobrotu, dobročinstvo, pravdu i pristojnost. Možemo služiti sebi i drugima u isto vreme – a sve ovo zvuči utopijski jer cela politička sfera na ovim prostorima služi da ubedi ljude da to nije moguće a da su oni jedini koji su se pretplatili da nas raspolućuju.

Šta god da politizujete, na kraju će se odraziti na vaš lični život a to ne bismo smeli dozvoliti sebi. Što manje u životu posreduju političke institucije, to više dolaze do izražaja spontani i vrednosni otkucaji naše ljudske prirode.

Sigurno ne želimo da živimo usred besa ili da uživamo u “uništavanju naših neprijatelja”. Mržnja nije održiv stav. Kada se politika koristi da povredimo bližnje, povređujemo i sebe. Vuku nas dole umesto da budemo podignuti.

I nije sve propalo. Dobar život je moguć zahvaljujući preostalim slobodama koje imamo da shvatimo mogućnost istinske ljudske zajednice svuda oko nas. Bez slobode izbora, svet bi potonuo u ambis međusobnog optuživanja i nasilja, a ljudi samo mogu da napreduju u odsustvu politizacije. Ovo je samo jedan od načina da se ne valjamo u blatu poput svinja u koje političari našeg vremena nastoje da nas gurnu.

Dakle, zapanjujući su uticaji ovogodišnjih političkih zbivanja, izbora na psihičko blagostanje naroda. Više od polovine stanovništva je pod ozbiljnim stresom, uznemireno, depresivno, pa čak i uplašeno onim što politički velmoži izgovaraju svaki dan, plasiraju kroz prorežimske medije govoreći kako je sve loše i da ćemo svi otići dođavola.

Baš ti političari nam mogu poslužiti kao dokaz da je veliki broj ljudi pogođen i uhvaćen u njihovu zamku. U suštini, stalna pokrivenost njihovog istorijskog “danonoćnog (ne)rada”, koja dominira vestima svakog minuta svakog dana, plaši, blokira i razdvaja – ljudska bića.