Srbija Vesti

Kompanija Vučićevog kuma sretni dobitnik prve dozvole za vetroelektranu

vetroturbine-vetrenjace
Foto: Wikimedia - Zeynel Cebeci

Kompanija “Crni vrh power” dobila je prvu građevinsku dozvolu za početak gradnje infrastrukture za potrebe vetroelektrane. Vlasnik 50 odsto firme je Nikola Petrović, bivši direktor Elektromreža Srbije (EMS) i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Gradska uprava Bora je početkom juna 2022. godine ovom preduzeću odobrila izgradnju rezervoara za vodu, lokalnog cevovoda za distribuciju tehničke vode i elektroenergetskog voda, koji se grade za potrebe vetroelektrane “Crni vrh”.

Projekat za građevinsku dozvolu izradilo je preduzeće “Kodar Energomontaža” iz Zemuna, dok je investitor kompanija “Crni vrh power”.

Ministarstvo rudarstva i energetike je krajem maja 2021. godine izdao energetsku dozvolu za vetroelektranu “Crni Vrh” sa instalisanom snagom 150 megavata (MW).

Instalisana snaga predstavlja maksimalni proizvodni kapacitet nekog postrojenja u idealnim okolnostima, a koji nije moguće dostići. Vetroelektrane uglavnom proizvode četvrtinu instalisane snage, procenjuje Sonja Nikolić, inženjer elektrotehnike za portal Balkan green energy news.

Prema prethodnim medijskim izveštajima, investicija za izgradnju vetroelektrane “Crni vrh” je oko 100 miliona evra.

Nikola Petrović se javio novinarki Nove ekonomije i zatražio da mu se pitanja u vezi sa investicijom pošalju pisanim putem. Do objavljivanja ovog teksta nisu dobili odgovore.

Podneli zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine

“Crni vrh power” je nakandno podneo i zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta za izgradnju vetroelektrane “VE Crni vrh”, objavlilo je Ministarstvo zaštite životne sredine 5. jula.

Vetroelektrana će se nalaziti na tromeđi grada Bora i opština Žagubica i Majdanpek. Parcele na kojima će biti građena nalaze se na katastarskim opštinama Žagubica, Laznica-Selište i Vlaole.

Javna rasprava i prezentacija Studije je zakazana za 27. jul u prostorijama Gradske uprave Bor.

Vetroelektrana će imati maksimalno 32 vetroturbine sa ukupnom odobrenom snagom do 150 MW, navodi se u studiji.

“VE Crni vrh” se gradi radi plasiranja proizvedene enegije u prenosnu mrežu Elektroenergetskog sistema (EES) Srbije.

Planirani objekat obuhvata čeličnu konstrukciju s temeljima za prihvat 110 kV postrojenja, pogonsku zgradu, temelj i kadu transformatora, plato dizel-agregata, transportne staze unutar postrojenja i parkiralište, septička jama, kablovski kanali, uljna jama sa separatorom, kontejner za opremu za kompezanciju reaktivne snage, kao i ostala oprema potrebna za funkcioniranje postrojenja, piše novaekonomija.rs.

Petrović postao suvlasnik na leto 2020. godine

Petrović je postao vlasnik 50 odsto kompanije “Crni vrh power” krajem avgusta 2020. godine. Preostala polovina firme pripada Ivanu Panteliću, koji je do tog datuma bio jedini vlasnik.

Kompanija je 16. septembra te godine dobila privremenu građevinsku dozvolu za izgradnju meteorološkog anemometarskog stuba na lokaciji “Faca Mari” u katarstarskoj opštini Krivelj kod Bora.

Ovi stubovi služe za merenje vetra i utvrđivanje meteorološkjih prilika na lokacijama.

U oktobru 2020. godine, kompanija dobila privremenu građevinsku dozvolu za još jedan meteorološki anemometarski stub u Kupinovu, u katastarskoj opštini Vlaole kod Majdanpeka.

U martu naredne, 2021. godine, dobili su dozvolu za izgradnju i trećeg stuba na lokaciji Jovonilor u Žagubici.

Cena izgradnje za sva tri stuba bila je po 11,8 miliona dinara, vidi se rešenja o izdavanju privremenih građevinskih dozvola.

Kako se i navodi i u studiji o proceni uticaja na životu sredinu, od decembra 2020. godine, merenja na području vetroelektrane “Crni vrh” se kontinuirano vrše putem ova tri meterološka stuba.

Petrović u poslovima sa obnovljivim izvorima

CINS je u septembur 2020. godine pisao o tome da Petrović ulazi u posao sa vetroelektrama upravo zbog otkupa udela kompanije “Crni vrh power”.

Kako je ranije ovaj istraživački portal pisao, Petrović je već godinama u poslu sa malim hidroelektranama, a samo u 2019. godini država je od hidroelektrana povezanih sa njim otkupila struju u visini od 2,3 miliona evra.

Koliko struje dobijamo iz elektrana na vetar?

U skladu sa podsticajnim merama koju sprovodi Srbija, Javno preduzeće Elektro-privreda Srbije (EPS) je u obavezi da otkupljuje struju od povlašćenih proizvođača koji struju proizvode koristeći obnovljive izvore.

U toku 2021. godine od povlašćenih proizvođača kada su u pitanju vetroelektrane preuzeto je ukupno 1,07 megavat-časova (MWh).

Vetroelektrane su tokom 2021. godine proizvodile deset odsto više električne energije, piše u izveštaju Agencije za energetiku.

To znači da smo u toku prošle godine iz vetroelektrana dobili ukupno 2,8 odsto ukupno proizvedene struje.

Na prenosni sistem prošle godine bile su priključene četiri elektrane na vetar, ukupne instalisane snage 373 MW. U mrežu je ovim putem predato nešto više od milion MWh.

Isti broj vetroelektrana je bio priključen i na distrubutivni sistem, instalisane snage 25 MW. U okviru ovog sistema, iz elektrana na vetar je u mrežu predato oko 66.500 MWh.

Izveštaj Agencije pokazuje da su od svih licenciranih nezavisnih proizvođača najveći “Elektrawinds K-Wind” sa vetroparkom Kovačica sa 104,5 MW, “MK-Fintel Wind” sa vetroparkom Košava od 69 MW, “Elicio Ali VE” sa vetroparkom Alibunar od 42 MW, “Naftna industrija Srbije” sa 11,94 MW u devet objekata “Vetropark Kula” sa 9,9 MW, JKP “Novosadska toplana” sa kombinovanom proizvodnjom od 9,98 MW i “Elicio Mali WF” sa vetroelektranom u Alibunaru od 8 MW.

Fiskalni savet: Besmisleno da EPS snosi troškove Vladine politike subvencionisanja obnovljivih izvora

Fiskalni savet je u svojoj poslednjoj analizi upozorio da je Vlada Srbije odgovorna za rešavanje problema manjka novca za isplatu podsticaja povlašćenim proizvođačima struje.

To nezavisno telo smatra da subvencionisanje obnovljivih izvora energije ide na štetu EPS-a.

“Besmisleno je da EPS snosi deo troškova Vladine politike subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora”, navodi se u analizi.

Vlada bi trebalo da redovono usklađuje posebnu naknadu za struju koja je proizvedena u sistemu posticaja, koju inače plaćaju krajnji potrošači kako bi se obezbedilo da EPS prihoduje onoliko koliko mora da isplati povlašćenim proizvođačima, tj. da ne pravi gubitke u obavljanju poverenog posla.

“U suprotnom, manjak sredstava za isplatu subvencija ne bi trebalo da pokriva EPS iz svog poslovanja već direktno budžet države”, ističe Fiskalni savet.

Izvor: novaekonomija.rs

Redakcija Luftika.rs

komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

185 Shares
185 Shares
Share via
Copy link