Vrhunac licemerstva je kad zabraniš Bajagu, a Mile Kitić ti je strava

Urednik Nedeljnika Branko Rosić se kroz svoj tekst objavljen u izdanju od 23. avgusta osvrnuo na skandaloznu zabranu koncerta Bajage i Instruktora u Hrvatskoj, donešenu na zahtev domobranskih udruženja.

U svom tekstu, Rosić piše…

Kada je sve postalo normalno i obično, desila se nenormalnost da se hrvatski patriotizam bilduje preko M. Bajagića i Instruktora.

U ponedeljak uđem u autobus u centru Splita koji vozi ka aerodromu. To ti je onaj „rikverc“ kad ostavljaš more u pozadini, prolaziš pored murala posvećenih Hajduku, bilborda sa Pipi narandžom, i stanica…

A na stanici plakat, pomalo izbledeo od svakodnevnog šibanja trideset i nešto celzijusa, najavljuje koncert Mileta Kitića.

Pomislim: „Eto ti, Mile nema problema kao Bajaga.“ Braniteljima ne smeta ni Mile, ni Aca, ni Seka, ali smeta Bajaga.

U onim godinama razgraničenja i traženja razlika između dva naroda srpski folk, pejorativno u doba Jugoslavije nazivan „ćirilicom“, bio je proglašen „istočnom tvorevinom“ nepoželjnom i neprirodnom za Miteleuropu.

Sada, kada je sve postalo normalno i obično, desila se nenormalnost da se hrvatski patriotizam bilduje preko M. Bajagića i Instruktora i da se zabranjuje koncert muzičara koji je ako ne prvi, a onda sigurno drugi počeo da obilazi prostor nekadašnje zajedničke države, pa čak i u kalendaru turneja ima više hrvatskih od srpskih gradova.

Bajaga je oduvek bio jedan od najvećih zajedničkih sadržalaca života Srba i Hrvata. I to ne zato što je vlasnik krštenice iz Bjelovara, već što su njegove pesme podjednako raspaljivale i Karlovac i Kragujevac i Ogulin i Opovo i Viroviticu i Velenje i Ljubljanu i Ohrid.

Beše i ona davna pesma „Papaline“ i stih „Nema više sira, nema kruha, vina“, gde se igralo sa „zagrebačkim“ i „beogradskim“ rečima. Bajaga je bio podjednako i svuda „naš“. Zato sada deluje bizarno što se taj večiti divni i dobri dečko zabranjuje.

Opet, kad razmisliš, hrvatskim nacionalistima nikada nije bilo bitno da se protera Mile Kitić. To je kao kada bi ovde desničarska udruženja navalila na nastup 2 Cellos u Beogradu.

Mile Kitić i čitava folk ekipa koja nastupa u Hrvatskoj je neki prikriveni porok koji bi se zabranom prikazao velikim, a to se krije jer smo to proterali sa jugoslavenstvom.

Izvor: Nedeljnik