Sada već sasvim izvesno zatvaranje Geoksa jeste najjači, ali ne i prvi udar na socijalnu situaciju na jugu Srbije. Ovoga puta bez posla je ostalo 1200 radnika, a kada i gde će naći posao i platu od jedva 300 evra niko ne zna. Prethodno su Vranje napustili investitori iz Rusije i Bugarske koji su zapošljlavali ukupno oko 450 radnika, za isti taj minimalac.
– Radnici koji su bili zaposleni u Geoksu su nekada radili u Koštani, a posle njenog kraha početkom 2000. godine svoje znanje su prodavali radom u malim obućarskim fabrikama kojih je bilo desetak u Vranju. Nadajući se sigurnoj egzistenciji dolaskom Geoksa 2016. godine oni prelaze u ovu kompaniju, a veći deo malih fabrika se zatvara i sada ih je ostalo tek nekoliko, tako da strateški gledano, obućarski sektor na jugu Srbije sada više i ne postoji – kaže za Danas Stojan Jovanović, dugogodišnji radnik Koštane.
Vlada je Geoksu dala 9.000 evra po radnom mestu, a posle tri godine, na prvu najavu od mogućem odlasku, italijanskoj fabrici je dato još tri miliona evra.
Radnici su u proseku primali 35.000 do 40.000 dinara zarade, uz konstantnu borbu da im bude plaćen prekovremeni rad subotom i nedeljom. Bilo je nekoliko protesta zbog surovih uslova rada na poslu i nepoštovanja elementarnih prava na pauze u toku radnog vremena. Ostala je upamćena rečenica upućena od strane ljudi iz menadžmenta radnicima da „pre nego što dođu na posao kupe pelene kako se ne bi previše šetkali i prekidali proces proizvodnje odlazeći u toalet“.
Od ceremonije otvaranja fabrike kojoj je prisustvovao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić, novinari više nikada nisu kročili u krug Geoksove fabrike u Industrijskoj zoni Bunuševac na periferiji grada. Nije održana ni jedna konferencija za novinare, a radnicima koji su u kriznim situacijama davali izjave za medije prećeno je otkazima i zabranom bilo kakvog sindikalnog organizovanja. Sindikat Sloga bio je jedini koji je pružao podršku radnicima u njihovim ipak sasvim realnim i za uslove rada, skromnim zahtevima. Umesto razgovora menadžment kompanije je pokušao jednom prilikom da podelom vaučera u iznosu od 10.000 dinara predstavnicima medija, zadobije njihovu podršku što je naišlo na osudu i novinara, ali i javnosti.
Odlasku Geoksa prethodilo je napuštanje još nekoliko stranih kompanija koje su imale poslovne planove u Vranju. Bugarska kompanija Trejs koja se bavila infrastrukturnim projektima izgradnje i održavanja puteva i koja je zapošljavala oko 250 radnika (42.000 prosečna zarada) napustila je Vranje nezadovoljna odnosom gradske vlasti.
– Oni su otišli jer su za održavanje šest ulica u Vranju iz gradskog budžeta na tenderu dobili 20 miliona dinara, dok je firma iz Preševa dobila čak 250 miliona dinara za održavanje gradskih ulica – navodi izvor Danasa upućen u razloge odlaska bugarske kompanije.
Iz Vranja je otišla i ruska Kompanija Spilit koja je proizvodila nameštaj i prodavala preko trgovinskog lanca NJefa. Bez posla je ostalo oko 200 radnika. Rusi su imali nameru da šire proizvodnju i u druge opštine juga Srbije, ali izostala je podrška (verovatno državne subvencije) pa su se oni preko noći povukli iz posla.
Među stranim kompanijama u Vranju su prisutni BAT i italijanska Kenda farben koja je suvlasnik preduzeća Hemijska industrija Vranje (HIV) koja se bavi izradom donjih delova za obućarsku industriju.
Nekadašnje perjanice privrede Vranja Jumko i Simpo sa višestruko manjim brojem radnika preživljavaju isključivo uz podršku države i radeći u najvećoj meri za MUP i VS. Premijerka Ana Brnabić najavila je da će „ako Geoks ode brzo stići novi strani investitor uz posredovanje Vlade Srbije“. Ko i kada, pitanje je na koje će 1.200 radnika, i još više nezaposlenih Vranjanaca morati da sačekaju odgovor u narednim mesecima.
Dodaj komentar