Sa severa Srbije, tačnije iz Sombora, stigla je divna i dirljiva ljudska priča na koju niko nije ostao ravnodušan. Koliko god pomenuta scena na prvi pogled izgleda uobičajeno, činjenica da je oduševila toliko ljudi najbolje govori u kakvom svetu živimo i koliko nam u Srbiji nedostaje ljudi kao što je Jovica.
Priču je prenela jedna od putnica iz autobusa po imenu Marija, a onda o portal Blic žena.
– Svakog dana, u 10h, sa autobuske stanice u Somboru polazi autobus za Stapar i Bački Brestovac.
Juče u tom istom autobusu prilazi devojka vozaču i pita gde je treća stanica u Staparu. On joj odgovara da smo izašli iz Stapara i da smo na pola puta ka Brestovcu. Devojka nije znala gde treba da siđe, a nije pitala vozača. Pita ga koliko smo daleko otišli, može li da se vrati peške. On joj govori da nije baš blizu, usporava, ali ne staje i ćuti. Devojku hvata panika, mi svi čekamo šta će biti, oseti se neizvesnost u vazduhu. Autobus se i dalje kreće, ali sasvim sporo, a vozac razmislja, ali brzo.
I onda joj kaže: „Sačekaj, ne možeš peške, sad će neko naići pa ću ga zaustaviti.
Dok se vozimo, u susret nam nailazi auto, vozač Jovica izlazi iz autobusa, zaustavlja auto, poznaje ljude, zamoli ih da povezu devojku nazad-gde je i trebala da izađe. Oni, naravno, prihvataju, devojka odlazi, a mi nastavljamo dalje.
Možda vama ova priča i nije nešto važna i lepa. Ali meni jeste, jer u ovom vremenu gde svako gleda svoja posla samo kada nekome treba pomoć, gde svi okreću glavu od problema, nađe se neko ko uliva nadu da nismo još otišli dođavola. Zaista su me dirnuli gest i empatija ovog ČOVEKA.
Kada se vratio u autobus rekla sam mu: Jovice svaka čast!
A on je skromno odmahnuo rukom u fazonu -nije to ništa.
p.s. ne zna da sam ga krišom slikala. 🙂 I da zna da ovo sada pišem, malo bi se ljutio-verovatno :).
Komentari se ispod ove njene priče nižu, a za svega par dana priču je pročitalo i podelilo preko 10.000 ljudi. Komentari su, naravno, pozitivni, a svi se slažu samo u jednom – ovom svetu treba više Jovica.
Dodaj komentar