Vodič kroz istoriju novosadskih poslastičarnica

Poslastičarstvo u Novom Sadu živi puna dva veka, otkako je Nemac Gabrijel (Gavrilo) Rajhard iz Osijeka doneo ovaj zanat. Do danas, neke od najstarijih poslastičarnica menjale su imena, ali su ostajale na istim adresama i sa ukusima poslastica. “Siti”, “Carigrad”, “Atina” i “Nešić” menjali ime, tradiciju su poštovali, a po svojim poslasticama prepoznatljive su generacijama ljubitelja slatkiša sve do danas. Prvi sladoledi su stigli vek posle prvih poslastičara, i to iz Italije.

A sve je počelo, pre mnogo, mnogo godina! Nekada se skoro u svakoj bolje situiranoj kući, barem jednom nedeljno, obično nedeljom, a o praznicima obavezno, ručak završavao nečim slatkim, uglavnom slatkim testom. U takvim zalogajima se moglo uživati i u novosadskim poslatičarnicama.

Najstarija se nalazila u kući kod “Gvozdenog čoveka”, u kojoj je danas restoran “Atina”, na Trgu slobode, a nekoliko stotina metara dalje je “Siti”, na Pozorišnom trgu. Onda dolazi “Carigrad” na nekadašnjem korzou, pa “Nešić” u kući sa brojem 13, u Pašićevoj ulici.

Atina

Krajem 19. veka poslastičarnicu u kući kod “Gvozdenog čoveka” preuzeo je poslastičar Ištvan Hajek od starog Petera Majerke, pa se trudio da održi i renome njenih krempita. Radnju od Hajeka je 1913. godine otkupio Jakob Dornšteter, pretvorivši je u elitno mesto, gde se okupljao otmeni svet. U “Enciklopediji Novog Sada” zabeleženo je da je malu radnju sa četiri stola, Dornšteter nekoliko puta preuređivao i modernizovao, sve dok nije postala poslastičarnica sa više od stotinu sedišta, verovatno po ugledu na čuvenu peštansku cukrarnicu “Žerbo”. U ponudi su, osim mađarskih, bile i originalne vojvođanske poslastice.

U slatkim čarolijama su uživali u sali sa galerijom na spratu, koja je imala ogledala, kitnjaste lustere, otmen nameštaj, a goste su posluživale devojke obučene u belo, sa uštirkanim keceljama i belom mašnicom u kosi.

Kada je ova najveća poslastičarnica u gradu prešla u državnu svojinu, dobila je ime “Moskva”, a posle zahlađenja odnosa sa ondašnjim Sovjetskim Savezom, promenila je ime u “Zagreb”. Raspadom bivše Jugoslavije, u poslednjoj deceniji 20. veka, dobila je naziv “Atina”.