Beograd

Vodič kroz Beograd: 35 mesta koja morate posetiti

vodic kroz beograd

Beograd je prepun istorijskih priča, uspomena, mesta koja su vremenom postala kultna i onih koji će to tek biti. Ovo je grad koji može da ispuni želje i najzahtevnijim umovima, šta raditi u Beogradu ako tražite zabavu ili odmor i šta posetiti u Beogradu kada je u pitanju istraživanje grada. Šta obići u Beogradu od istorijskih znamenitosti, preko raznih atrakcija, kulturnih ustanova, dešavanja u Beogradu, pa sve do noćnih izlazaka – ovo je naš kultni vodič kroz Beograd.

Luftika je za vas izdvojila 35 mesta koja morate posetiti ukoliko nespremni zakoračite u ovaj velegrad.

A kada ste već ovde, pogledajte i restoransku ponudu za doček Nove godine u Beogradu.

Znamenitosti Beograda

Beogradska tvrđava

Beograd - Kalemegdan

Nećete verovati, ali ova fenomenalna tvrđava je podignuta  još u prvom veku, prvo kao drvena palisada sa zemljanim bedemima, da bi se vekovima razvijala u rimski kastrum, vizantijski kastel, srednjovekovnu tvrđavu i na kraju austrijsko artiljerijsko utvrđenje.

Smeštena u okviru Kalemegdanskog parka, ova tvrđava poseduje gornji i donji grad sa pregršt kulturnih i istorijskih ustanova kao što su Vojni i Prirodnjački muzej, opservatorija, Pobednik, Zoo vrt, crkve i Grobnica narodnih heroja.

Sama tvrđava poseduje 13 kapija kao i 5 kula koje su bile strateški građene za odbranu od neprijatelja koji je vrebao sa vode i kopna. Beogradska tvrđava je pod zaštitom Republike Srbije.

Knez Mihailova

Knez Mihajlova
Foto: Luftika

Jedna od najstarijih i najznačajnijih ulica Beograda, nastala krajem 70-ih godina 19. veka, Knez Mihailova predstavlja glavno svedočanstvo o kontinuiranom trajanju i napretku grada. Ulica u kojoj su pronalaženi ostaci antičke civilizacije je vekovima na svojoj kaldrmi ostavljala korake naroda od Rimljana, preko Turaka i Austrijanaca sve do današnjih dana.

Obnavljanjem rimskog i gradnjom novog vodovoda u prvoj polovini 16.veka počinju da niču uslovi za naseljavanje ove ulice. Turci grade džamije sa prometnim mahalama, da bi po dolasku Austrijanaca one bile srušene kako bi se ulici dao novi izgled u skladu sa predstojećim vremenom.

Skadarlija

SUG-Skadarlija-uvecce-AV57
Foto: Anđelko Vasiljević

Zamislite sledeću sliku: Period je između kraja 19. i početkom 20 veka. Ulica u Beogradu, poznata pod nazivom Skadarska, zbog blizine Narodnog pozorišta okuplja veliki broj glumaca i umetnika. Pokušavajući da ublaže tremu pre predstave oni svojim nesigurnim korakom ostavljaju otiske stopala na klizavoj kladrmi, hodajući slabo osvetljenom Skadarlijom do omiljene kafane.

Glumci od treme ne jedu pre predstave, ali posle uspešno odrađenog posla, vraćaju se u ovu tursku mahalu, sada već razdraganim korakom, po dobro poznatoj trasi na po jedno piće ili dva i domaći obrok. Ovde počinju da mesto stalnog boravka u okolnim kućama pronalaze mnogi boemi poput Đure Jakšića ili Dobrice Milutinovića.

Ova slika se zadržala do današnjih dana. Sada tu više nisu glumci 19. veka ali njihove navike i boemski način života se prenosi sa generacije na generaciju kao dobre nasledne osobine.

Hram Svetog Save

hram svetog save
Foto: N1

U početku se mislilo da je mesto gde je podignut hram u Beogradu, bilo mesto gde je  Kodža Sinan-paša spalio mošti Svetog Save 1594. godine. Kasnije se istraživanjem utvrdilo da se to ipak nije desilo na ovom mestu. Hram Svetog Save je najveći pravoslavni hram na Balkanu. Izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu, sa pozlaćenim krstom na vrhu hrama, ova crkva može da primi 10.000 vernika i hor od 800 horista.

Crkva Svetog cara Lazara, površine oko 1.800 m2, izgrađena je ispod hrama, sa riznicom Svetog Save i kriptom patrijarha Srpske pravoslavne crkve, u koju je planirano da se sahranjuju upokojeni patrijarsi.

Kapetan Mišino zdanje

U  19. veku u periodu između 1857-1863. godine sagrađeno je ovo monumentalno zdanje koje je u svoje vreme predstavljalo pravu raskoš i divljenje starih Beograđana. Nakon izgradnje kapetan Miša Anastasijević koji je bio beogradski trgovac solju i brodovlasnik, ostavio je zgradu svojoj domovini u obrazovne svrhe. Tu je preseljena Velika škola, a danas je tu smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta.

Ova “venecijanska palata” kako su je nazivali u svoje vreme, predstavlja stilsku mešavinu elemenata gotike, romantike i renesanse sa dekorativno obrađenim fasadama. Sa kapetan Mišinim zdanjem Beograd se transformiše iz orjentalne varošice u evropsku prestonicu reprezentativnih zdanja.

Beogradske Atrakcije

Ada Ciganlija

ada-ciganlija
Foto: adaciganlija.rs.

Beogradsko rečno ostrvo koje je u prošlosti bilo poznato po zatvoru i izvršenju smrtnih kazni, zadnjih decenija je veštačkim putem pretvoreno u atraktivno poluostrvo na Savi – Adu Ciganliju. Sada je to višefunkcionalna rekreaciona zona Beograda, među lokalnim stanovništvom  prihvaćena pod nazivom beogradsko more.

Ada je poznata po svojim plažama, opremljena je svim neophodnim sportskim i infrastrukturnim objektima. Tu se nalaze tereni za razne sportove, žičara za skijanje na vodi, bandži džamp, peintbol, veštačka stena za penjanje, igrališta za bejzbol, ragbi, hokej i mnogo drugih aktivnosti.

Ovo je mesto koje poseti preko 100.000 ljudi za vreme letnjih dana i mnogo više posetilaca vikendom. Sada znate da čim sunce baci svoje tople zrake na zemlju pronađite ugođaj i rekreaciju na Savskom jezeru i Adi Ciganliji.

Tašmajdan

bazen Tašmajdan
Foto: SC Tašmajdan/www.tasmajdan.rs

Na mestu gde se nalazi današnji park Tašmajdan, nekada se nalazio kamenolom. Pećina koja se sačuvala do dan danas, nalazi se ispod crkve Sv.Marka. Služila je kao nacističko sklonište, kamenolom od koga je sagrađen skoro ceo Beograd, kao i za vađenje šalitre koju su Turci koristili za izradu baruta.

Danas ovde postoje mnoga igrališta za decu, ograđeni prostor za pse, stadion, bazen. Tašmajdanski park je idealna destinacija za mirno popodne provedeno u gradu, šetajući, odmarajući u hladovini visokog drveća ili vozeći se na biciklu. Takođe, sa Taša je odlična povezanost sa svim važnijim saobraćajnim linijama.

Košutnjak

kosutnjak
Foto: Wikipedia

Na nadmorskoj visini od 250 m i površini od 330 hektara smešten je park Košutnjak koji pripada opštinama Čukarica i Rakovica u Beoradu. Sve do 1903. godine ovo je bilo mesto za lovište košuta po kojima je park i dobio ime. Sada je to omiljena destinacija Beograđana.

Park je podeljen na dva kompleksa: Pionirski i Filmski grad. Tu se mogu pronaći tereni za razne vrste sportova, otvoreni i zatvoreni bazeni, kao i staza za zimsko i letnje skijanje. Na Košutnjaku se nalazi Hajdučka česma podignuta u 18. veku, dok je za istoriju ovo mesto poznato po atentatu na kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine.

Javni akvarijum i tropikarijum

javni akvarijum i tropikarijum
https://javniakvarijum.rs/

Novijeg je datuma, otvoren za posetioce 2016. godine. Postavka se sastoji od brojnih vrsta riba, gmizavaca i vodozemaca, odnosno oko 300 različitih vrsta kičmenjaka. Sve vrste su podeljene prema biotopima (životnim staništima). Tu se nalaze Jadranski, Amazonski, Azijski, Australijski i biotop Crvenog mora.

Akvarijum je smešten na opštini Savski venac u naselju Dedinje. Oko 90% školskog nastavnog plana i programa se može pronaći u ovom akvarijumu i tropikarijumu.

Zoo-vrt

beo zoo vrt
Foto: Marko Jovanović

Poznatiji pod imenom Vrt dobre nade, beogradski zoološki vrt je prvi put otvorio gradonačelnik Vlada Ilić 1936. godine, od svojih para i na svome imanju. Do Drugog svetskog rata zoo vrt se prostirao na 14 hektara. Nakon kobnih dešavanja, većina životinja je poginula. Nekolicina koja je ostala, mogla je da stane na prostor veličine 6 hektara.

Ovde trenutno živi oko 190 životinjskih vrsta, kao i veliki broj ugroženih vrsta. Beogradski zoo vrt se može pohvaliti i velikom kolekcijom belih životinja. Albino nandui, Benetovi valabiji, bengalski tigrovi, fazani, paunovi su retka pojava u divljini, ali ih Beo zoo vrt poseduje.

Glavni ponos zoo vrta je i najveći čopor belih lavova na svetu koji spadaju u ugrožene vrste, te se ovde radi na njihovom razmnožavanju.

Ustanove kulture u Beogradu

trg republike beograd
Trg Republike, foto: Wikipedia

Narodni muzej

Narodni muzej je osnovan 1844. godine i u svojoj zbirci poseduje preko 400.000 arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta. Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom muzeju jeste Miroslavljevo jevanđelje koje je najstariji i najdragoceniji ćirilički rukopis iz 1190. godine.

Prilikom davne izgradnje muzeja na današnjem mestu pronašlo se mnogo jama, bunara i podruma, iskopina nekadašnje Stambol kapije. U tadašnje vreme zgrada muzeja je predstavljala pravu palatu svoga vremena. Građena je po principu neorenesanse sa elementima neobaroka. Danas se tu nalaze zbirke organizovane u četiri odeljenja: arheologija, srednji vek, novija umetnost i numizmatika.

Muzej Nikole Tesle

U kući Đorđa Genčića, sagrađenoj davne 1927. godine osnovan je Muzej Nikole Tesle. Godina osnivanja muzeja je 1952. sa stalnom postavkom o životu Nikole Tesle i njegovim izumima i doprinosima za nauke o elektricitetu i magnetizmu. Tu su još i autentična dokumentacija kao i radni delovi Teslinih izuma.

Zahvaljujući Nikolinom rođaku Savi Kosanoviću sva lična dokumentacija i imovina našeg naučnika je iz Amerike preneta u Beograd 1951. godine. Među bogatom dokumentacijom se nalaze dokumenta, fotografije, knjige, časopisi, planovi, crteži i drugi istorijski i tehnički predmeti ovog svetski poznatog naučnika.

Kuća cveća

Sagrađena 1975. godine kao zimska bašta tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza, ova rezidencija je nakon njegove smrt preuređena u mauzolej odnosno mesto gde je Tito sahranjen, kao i njegova supruga Jovanka.

Kuća cveća koja je za vreme Titovog života nazivana “Cvećara”, prostire se na površini od 902 m2. Tu su se nalazile prostorije za odmor, salon, gostinjska soba, biblioteka i otvorena terasa sa pogledom na Beograd. Ova znamenitost danas pripada Muzeju istorije Jugoslavije na Dedinju i predstavlja jedno od posećenijih turističkih mesta Beograda.

Muzej vazduhoplovstva

Zgrada Muzeja vazduhoplovstva koja se nalazi u okviru beogradskog aerodroma Nikola Tesla sagrađena je u periodu od 1969-1989. godine. To je građevina kružne osnove sa transparentnom staklenom fasadom koja se sastoji iz suterena, prizemlja, mezanina, sprata i galerije.  Spada u antologijska ostvarenja jugoslovenske posleratne graditeljske produkcije.

Od ukupno 200 letilica koje poseduje zbirka muzeja, izloženo je 50 letilica u zgradi i desetak na platou oko zgrade dok ostali eksponati čekaju na restauraciju. Ovde se pored aviona domaće proizvodnje mogu pronaći i letilice iz Drugog svetskog rata, kao i letilice različitih porekla i zemalja.

Takođe, muzej nudi i veliki broj dokumenata i tekstova o vazduhoplovnim jedinicama i ustanovama.

Spomenik knezu Mihailu

Knez Mihailo Obrenović je dva puta bio knez Srbije. Za vreme svoje druge vladavine 1867. Mihailo je uspeo da od Turaka vrati Srbiji njene gradove Beograd, Šabac, Smederevo, Soko, Užice i Kladovo. Za vreme svoje vladavine unapredio je Srbiju, vladao je kao totalni apsolutista sarađujući sa okolnim zemljama za dobrobit Balkana.

Njegova statua koja se nalazi na Trgu republike podignuta je 1882. Njen autor je italijanski skulptor Enriko Paci, dok su reljefi na spomeniku rađeni prema crtežima arhitekte Konstantina Jovanovića. Kao model za figuru konja je poslužio konj kneza Mihaila, Vranac kojeg je knez dobio u Rumuniji na svadbenom putovanju.

Da bi sve ovo obišli sigurno će vam trebati automobil, pa pogledajte i 10 najbolje ocenjenih rent a car kuća u Beogradu.

Događaji u Beogradu

Beer fest

beer fest
Foto: Promo/Beer fest

Beogradski festival piva nastao je 2003. godine. Održava se svake godine u avgustu i tada Beograd posete mnogi ljubitelji piva, dobre muzike i druženja. Prvih pet godina festival se održavao na Kalemegdanu, da bi se premestio na Ušće gde je ostao do danas.

Za sve ovo vreme na Beer festu predstavljeno je preko 450 pivskih brendova. Glavno obeležje su domaće pivske kompanije. Beograd Beer fest organizuje takođe i višemesečne kampanje sa snažnim društvenim porukama, kako bi korisnicima alkohola vratili svest o njegovom dejstvu i lošem uticaju na upravljanje motornim vozilima u alkoholisanom stanju.

Beogradski maraton

maraton
Foto: ilustracija

Nastao je zahvaljujući grupi entuzijasta koji su želeli da obnove trku koja se održala 1910. godine od Obrenovca do Beograda. Prvi maraton se održao 8. maja 1988. godine. Danas je to najveća i najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji.

Maraton je prilagođen svim uzrastima te se stoga održava nekoliko trka: Dečji maraton (za najmlađe), Trka zadovoljstva (5 km), Polumaraton (21,1 km) i Maraton (42,195 km). Učesnici dolaze iz celoga sveta. Trasa je vezana za centar grada, dok je najduži deo staze na Novom Beogradu.

Bemus (Muzički festival)

Muzički festival Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) osnovan je 1969. godine. To je međunarodni festival klasične muzike koji se održava u prvoj polovini oktobra i koji svake godine dovodi neka od najznačajnijih svetskih muzičkih imena. Stoga je to još jedan razlog zašto se i ovaj događaj našao u Vodiču za Beograd.

Od svog osnivanja do sada na beogradskom koncertnom podijumu su nastupili filharmonijski orkestri iz Beča, Los Anđelesa, Berlina, Petrograda i Minhena. Svoje fantastično muzičko umeće su beogradskoj publici pokazali i Miša Majski, Svatoslav Rihter, Marta Argerič, Maksim Vengerov i mnogi drugi.

Beogradski sajam knjga

Beogradski sajam knjiga je najvažnija književna manifestacija, označena i kao najveći brend glavnog grada. Održava se tradicionalno svake godine u oktobru i prostire se na površini od približno 30.000m2. Ovo je jedinstvena prilika za sve ljubitelje pisane reči da na jednom mestu, po sajamskim popustima, pronađu i kupe knjige koje ih zanimaju.

Prvi jugoslovenski sajam knjiga održan je na Zagrebačkom velesajmu 1956. godine. Sajam su te godine posetili i najznačajniji književnici Ivo Andrić i Miroslav Krleža. Pored domaćih izdavača, na prvom sajmu knjiga u Jugoslaviji pojavili su se i izdavači iz skoro cele Evrope.

Fest (Međunarodni filmski festival)

Međunarodni filmski festival održava se svake godine u Beogradu od davne 1971. Fest je otvoren za sve kinematografije sveta kao i za sve relevantne autore. Takođe ovde se mogu videti filmovi koji se ne nalaze na repertoaru bioskopa, dok publika Festa ima priliku da se možda prvi put sretne sa imenima poznatih reditelja sadašnjice.

Od postanka Fest je organizovan tako da postoje glavni i prateći programi vezani za ovaj event. Tada posetioci mogu da uživaju uz razne publikacije, izložbe i simpozijume koji nadopunjuju značaj ovog festivala.

Takođe ovo je postao i pravi takmičarski festival sa četiri kategorije: glavni takmičarski program, program Srpski film, program Granice i filmovi iz regiona.

A ako ste ogladneli, pogledajte koje su najbolje beogradske buregdžinice, gde su najbolje pečenjare u Beogradu, ili koji beogradski restorani nude najbolja jela od divljači.

Tri šešira

Restoran Tri šešira je svoje mesto zauzeo u srcu Skadarlije i tu se nastanio još pre 150 godina. Zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji, ovaj autentični restoran je svoja vrata otvorio mnogim ličnostima istorije, boemima, kraljevima, predsednicima i umetnicima. Svedočanstva o njihovim boravcima čuvaju se u knjizi gostiju.

Tradicionalan izbor jela, sa ponudom za svakoga gosta sigurno je merilo velike posećenosti i popularnosti. Uživajte u jelama ispod sača, specijalitetima kuće ili domaćim poslasticama čiji se recepti ovde nisu zaboravili.

Careva ćuprija

Sa svojom tradicijom koja broji punih 18 godina ovaj restoran čuva ime i mesto gde su još davne 1847. godine svoje slobodne sate provodili uvaženi srpski državnici. Trudeći se da održe autentičan izgled i tradicionalnu kuhinju, restoran Careva ćuprija pruža svojim gostima nezaboravne trenutke i ugođaj za sva čula.

Pored jela ispod sača, domaćeg hleba i pečenja, ovaj restoran sa ponosom predstavlja i vinsku kartu koja sadrži preko 160 domaćih i stranih vina sortiranih po regionima. Uživajte u odličnoj hrani sa osvrtom na tradicionalnu srpsku kulturu.

Salon 1905

Salon 1905 je zbog svoje lokacije u srcu grada i zbog zgrade u kojoj se nalazi (Geozavod) jedno od specifičnih i autentičnih mesta Beograda. Barokna arhitektura sa spektakularnim enterijerom umotanim u sjajnu bronzu, mermer i zlato ostaviće vas bez daha. Ovde ćete pronaći dašak bečke i pariške tradicije protkane mediteranskom kuhinjom i večernjim džezom.

Odlično mesto da se izmestite iz svakodnevne rutine i osetite dah prošlosti pomešan sa linijama današnjih dana.

So i biber

Sklupčan u zelenilu male ulice na Starom sajmištu, ovaj restoran mami prvenstveno svojim prijatnim ambijentom i ljubaznošću osoblja, a zatim i izvanrednom kuhinjom i obilnim porcijama. Meni je baziran na nacionalnoj kuhinji, ali tu je takođe i veliki izbor kuvanih domaćih jela, kao i jela sa roštilja.

Za one koji ne vole meso, u ponudi su obrok salate i paste. Restoran ima i baštu koja je u letnjim danima obavezno popunjena do poslednjeg mesta. So i biber restoran će postati vaša obavezna “namirnica” za ukusan obrok.

Lorenco & Kakalamba

Ovaj šareni restoran je jedna zanimljiva i originalna kombinacija Toskane i Pirota, spojenih porodičnim vezama, ukusnom hranom i autentičnim ambijentom. Kombinacija tradicionalnih firentiskih i piroćanskih specijaliteta, odvlači vaša čula na jug Srbije ili u renesansnu Italiju.

Uz veliki izbor zanimljivih jela i mogućnosti nadražaja nepca, ovde možete dobiti i hranu sa čia semenkama, najkvalitetnijim uljima, ekskluzivnim solima i egzotičnim sosevima. Uživaćete u nečemu što se ne sreće često kod nas, spoj dve kulture u perfektnoj ljubavi izraženoj kroz hranu.

Pogledajte i koji su najbolji restorani za venčanja u Beogradu.

Najbolji beogradski Kafići

Savska pivnica

Pivnica na vodi, smeštena na savskom keju svojim modernim enterijerom u industrijskom stilu, ni malo ne zaostaje za najpopularnijim lokalima u celom Beogradu. Idealno mesto da provedete vrelo letnje popodne u užurbanom gradu uz veliki izbor piva.

Uz piće od ječma ovde možete uživati i uz specijalitete sa roštilja. Prostor na dva nivoa sa prelepom terasom je ono što Savsku pivnicu izdvaja od drugih lokala ovog tipa.

Meduza

Smeštena na Dorćolu, ova jednostavna i opuštena kafe-knjižara otvara svoja vrata za prijatelje, porodicu i ljubitelje knjiga. Ovde možete uz odličnu kafu i omiljenu knjigu uživati i u laganim, malim, ukusnim zalogajima posluženih od strane ljubaznog osoblja.

Cene pića su izuzetno povoljne, a gosti se ovde stalno vraćaju zbog jednostavnosti i ugodnosti ambijenta, zanimljivosti malog mesta, koji može da pruži veliku prijatnost. Šifra za wi-fi je originalna.

Old London pub

Pivo. Pivo. Pivo. Ovaj pub pretenduje da postane pravi londonski pub u srcu Beograda. Pored standardnih 0,3 i 0,5 litara, ovde možete dobiti i pintu piva u pravom duhu britanskog puba. Uživajte uz pikado, stoni fudbal, bilijar ili nesmetano gledanje omiljene tekme na tv-u.

Leti je tu neodoljiva bašta sa prijatnom atmosferom za prvu jutarnju kafu, dok se svakog vikenda u Old London pubu organizuju prave rock and roll svirke koje u današnje vreme ne čujemo tako često.

Shisha bar

Smešten u srcu Knez Mihailove u rustičnom uskom prolazu, Shisha bar nudi ambijent orijenta u koji ćete se zaljubiti odmah. Ovde možete da uživate uz pušenje nargile sa raznim ukusima kao što su jabuka-menta i vanila ili još prefinjeniji ukus nara i lubenice.

Opuštanje sa prijateljima uz omiljene ukuse nargile ili popodnevnu kafu u Shisha baru će učiniti da se bar za trenutak osećate kao beg.

Tramvaj pub

Renovirani pub koji je zadržao svoje stare karakteristike žive svirke koje se odražavaju sedam dana u nedelji je idealno mesto za zagrevanje pre nekog kluba ili za opušteno uživanje u piću i hrani sa prijateljima. Tramvaj pub zbog svojih pristupačnih cena privlači i zaposlene ljude, koji preko dana dolaze na ukusan obrok, kao i studente i školarce.

Tradicija koja ne prestaje i koja odoleva vremenu, živi kroz ovaj urbani pub sa opuštenom atmosferom i prijatnim osobljem.

Beogradski noćni klubovi

Splav Sindikat

Glavni cilj ovog kluba jeste ugostiteljstvo visokog kvaliteta. To je moderno dizajniran objekat koji zadovoljava sve standarde vezane za ugostiteljske objekte ovog tipa. Ciljna grupa su mladi Beograđani, željni kvalitetnog provoda i urbane atmosfere.

Posetioci splava Sindikat su sportisti, ljudi iz javnog i političkog života koji ovde nadopunjuju svoju energiju odličnim svirkama. Sindikat je ispunjen komforom i opremljen najsavremenijom zvučnom i vizuelnom opremom.

Club Freestyler

Klub koji postoji već 18 godina, nudeći odličan provod i nezaboravne žurke, odlučio je da tako ostane i za vreme zimskih meseci. Stoga su otvorili zimski klub pod nazivom Freestyler Winter Stage. Smešten je na krovu Beton Hale izdižući se i fizički iznad ostalih mesta.

Bina Freestyler Winter Stage-a je rezervisana za vrhunske DJ-eve kako sa domaće scene tako i gostujućih nadaleko poznatih svetskih imena.

Port by Community

Splav Port se nalazi na ušću Save u Dunav sa fantastičnim pogledom na Kalemegdan i Sabornu crkvu. Ovo je klub koji je dugo nedostajao gradu kao što je Beograd, nudeći odličnu klupsku letnju atmosferu. Ovde možete uživati uz najbolje bendove domaće scene kao i gostovanja najvećih muzičkih zvezda. Gosti splava Port su ljudi željni dobrog druženja bez mlađe populacije.

Klub Port nudi mogućnost velikog parkinga za sve svoje goste, kao i nezaboravan provod i iskustvo vredno sećanja.

Club The Bank

Napokon mesto u Beogradu gde će moći da uživaju svi ljubitelji elektronskog zvuka. U samom srcu grada ljubitelji RnB će konačno da pronađu utočište u noćnom životu. Opremljen je najsavremenijom rasvetom i zvukom što gostima pruža potpun ugođaj.

Leti se kompletna zabava seli na splav The Money, što predstavlja letnju varijatnu ovog urbanog RnB kluba.

Club Brankow

Uklesan u sam stub Brankovog mosta, po kome je i dobio ime ovo je jedan od internacionalnih deep house i disko DJ klubova u Beogradu. Tu se okuplja urbana ekipa željna dobrog provoda i odličnog klabinga. Atmosfera je fenomenalna, enterijer fantastičan, osoblje ljubazno, ekipa originalna.

Pored sjajnih koktela, bogate selekcije vina i house i disko muzike, club Brankow će ubrzo postati vaše omiljeno mesto za izlazak i nezaboravan provod.

Smeštaj u Beogradu

beograd smestaj
Foto: Ilustracija

Povoljan smeštaj u prestonici

Beograd je u poslednjih nekoliko godina postao jedna od najatrativnijih lokacija. Mnoštvo znamenitosti, lokaliteta i bogat noćni provod samo su neke od stvari koje su ovaj grad učinile popularnim. Upravo zato se brojni turisti iz zemlje i inostranstva odlučuju da posete Beograd. 

Ukoliko je Vaša sledeća lokacija upravo ovaj grad, savetujemo Vam da obezbedite smeštaj na vreme. Naime, Beograd je tokom čitave godine prepun turista pa se gotovo uvek traži smeštaj više. Za sve koji ne žele da potroše puno novca, preporučujemo Vam da pogledate i više nego povoljan stan na dan u Beogradu čije se cene kreću već od 20€ po danu.

Najtraženija lokacija – Novi Beograd

Iako jedna od najmlađih beogradskih opština, Novi Beograd je za jako kratko vreme stekao status jedne od omiljenih lokacija. Ova opština popularna je kako među žiteljima Beograda, tako i među posetiocima ovog grada. 

Moderna infrastruktura, pristupačna cena i ono najvažnije od svega – dobra povezanost sa svim delovima grada, glavne su odlike Novog Beograda. Stoga, bilo da dolazite privatno ili poslovno jedno je sigurno – stan na dan Novi Beograd je upravo ono što Vam je potrebno. 

Apartmani sa đakuzijem – luksuz kakav zaslužujete

Apartmani sa đakuzijem namenjeni su svima koji bi želeli da priuštite kvalitetan odmor i uživanje. Ovi apartmani svrstavaju se među jedne od luksuznijih. Apartmani sa đakuzijem pogodan su izbor za sve one koji žele da se sklone od gradske svakodnevice. 

Ukoliko želite da provedete nezaboravne trenutke sa dragom osobom i priredite joj romantičan vikend, luksuzni apartmani sa đakuzijem Beograd će Vam pomoći u tome. Topla voda, mehurići i čaša vina provereni su recept za savršeno uživanje.


Vodič kroz Beograd nikako ne može da stane u nekoliko redaka. Veliki grad donosi i mnogo mesta za posetiti, videti ili naučiti nešto novo. Srećni smo što imamo grad koji nosi u svome srcu tragove istorije, ali i urbanizma kako bi ispratio svetske tokove. Beograd je mesto koje ima šta da ponudi svojim gostima, koji će se uvek vraćati po još.

Irma Mićanović

Večiti sanjar, veruje u dobro u ljudima, a svet posmatra kroz šarene naočare. Poklonite joj dobru knjigu i bićete na spisku njenih najboljih prijatelja, celi život. U sledećem životu želi da živi u svetu Terija Pračeta.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
366 Shares
366 Shares
Share via
Copy link