Batalili poslove u Nemačkoj, obnovili dedinu vodenicu i uživaju u porodičnom životu u selu Vrmdža

Svi znamo zbog čega se iz Srbije odlazi i zbog čega će se odlaziti i narednih godina, ali ovo nije ta priča.

Ovo je priča o mladim ljudima koji su, uprkos mogućnostima da svoj dom stvore u Nemačkoj, odlučili da se vrate na dedovinu i da od oronule vodenice naprave biznis.

Nikolina (24) i Stefan (27) Stefanović iz Sokobanje pre godinu dana obnovili su staru vodenicu potočaru u sokobanjskom selu Vrmdža i započeli sopstveni biznis. U vodenici, izgrađenoj u 19. veku, melju pšenicu, kukuruz, heljdu i druge žitarice i prodaju brašno, a tokom leta su u maloj kuhinji koju su napravili pored vodenice pripremali za posetioce kačamak, proju i domaće sokove.

Pre nego što su obnovili vodenicu Stefanovići su godinama radili sezonske poslove u Nemačkoj, ali nisu bili zadovoljni životom koji podrazumeva celodnevni rad i otuđenost od porodice i prijatelja, tako da su se vratili u Srbiju, započeli sopstveni biznis i nedavno dobili ćerku Mašu.

Prema rečima Stefana Stefanovića, ideja da obnove vodenicu koju je Nikolina nasledila od dede rodila se još pre pet, šest godina, ali su imovinske odnose raščistili prošle godine i onda je „pustili u pogon“.

„Čitav taj prostor je bio urastao u korov i kiselo drvo, a od vodenice se video samo krov pošto je poslednji put radila 1981. godine. Sve smo to raskrčili i počistili. Zgrada je bila dosta očuvana jer je 50-tih godina prošlog veka obnovljena i zamenjen krov“, kazao je Stefanović za agenciju Beta.

Krov je, kako je kazao, spasio vodenicu od propadanja i rušenja, tako da su oni samo zamenili jedan vodenični kamen i poklopac.

„U vodenici je sve ostalo autenično, kao u 19. veku kada je napravljena. Sačuvana je i lopatica koji su naši preci napravili tako da kada se napuni do vrha u nju staje tačno kilogram brašna“, objasnio je Stefanović.

On je kazao da je posao vodeničara lep, ali zaboravljen jer je i sve manje vodenica, naročito potočara.

„Posao vodeničara nije težak, najteži je deo možda da se žito dopremi do vodenice, a posle vodenica sama radi svoj posao. Druga, teža strana posla je to što lišće često zapušava bukvu koja dovodi vodu od Vrmdžanske reke do vodenice, tako da se dogodi da se i na minus dva, tri stepena mora da uđe u vodu da bi se bukva otpušila“, rekao je Stefanović.

Ljudi u Srbiji, ali i u svetu, kako je dodao, vraćaju se tradicionalnoj ishrani tako da je velika potražnja za brašnom samlevenim u vodenicama potočarama, prenosi N1.

„Brašno sa vodenice potočare je zdravije od brašna dobijenog u električnim mlinovima jer se zrna žitarica melju sporo i ne pale se, tako da u njima ostaju proteini i hranljivi sastojci. Sva naša brašna su integralna, dobijena su od celih zrna i sadrže najhranljivije sastanke koje zrna imaju“, istakao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, tokom čitavog leta imali su dnevno od 100 do 150 gostiju, čak su i minulog vikenda imali 30 gostiju, iako je turistička sezona završena.

„Imali smo goste iz cele Srbije, ali iz Venecuele, Perua, Australije, tako da je bukvalno ceo svet čuo za našu vodenicu“, rekao je Stefanović.

Dodao je da supruga i on svoju budućnost vide u radu u vodenici. Planiraju da prošire ponudu i da tu prodaju sve što se proizvodi u selu – domaće sokove, slatka, džemove, kao i da pripremaju tradicionalna „seljačka“ jela, tako da gosti mogu i da vide kako se to radi i da osete miris domaće hrane.