Voće i povrće koje se ne prska i nema pesticida

Na sve strane viđamo upozorenja na ovu ili onu vrstu voća i povrća, tretirane opasnim pesticidima. Alarmanti naslovi prvo se pojave u stranim izvorima, a onda redom i u gotovo svim domaćim.

Retko kada se piše o hrani koje se ne prska, ili ako se prska, onda na kori i unutrašnjosti tih namirnica nisu pronađeni ostaci pesticida.

Prema raznim američkim agencijama, Ministarstvu poljoprivrede te nezavisnim laboratorijima koji su ispitivali razne namirnice, dole nabrojano voće i povrće ne treba da kupujete u eko-dućanima jer je dokazano da na sebi (u većini slučajeva) nema štetnih sastojaka.

Može li se ova lista, skrojena u Americi, primeniti i na EU.

Pojedini stručnjaci kažu da može, dok se drugi ne slažu, ali samo u pogledu liste ‘najzatrovanijeg’ voća, navodeći da je Amerika puno ‘otvorenija’ prema pesticidima od Evrope.

Ipak napominju da dole navedeno ‘zdravo’ voće i povrće, ako je zdravo u SAD-u, onda je verovatno zdravo i u EU čija poljoprivreda navodno koristi manje pesticida.

Evo popisa voća i povrća na kojem, navodno, nema ostataka pesticida:

1. Špargle

Ova ‘obožavana’ namirnica u sebi sadrži veće količine vitamina A, B, te u manjim količinama vitamine C i E. U njoj ima i gvožđa, fosfora, kalcijuma, mangana… Samo 100 grama šparoge sadrži skoro 40 odsto potrebe za izuzetno važnim K vitaminom koji je bitan za naše kosti, prevenciju dijabetesa i Alchajmerove bolesti.

Sadrži i druge sastojke koji pospešuju normalan rad jetre, bubrega i pluća. Preporučuju se obolelima od dijabetesa, onima s problemima kamenca, hroničnog bronhitisa, anemije… Špargle u sebi imaju kombinaciju vitamina K, kalcijuma i magnezijuma, zbog čega se preporučuju ženama u menopauzi i posle nje jer pomaže u prevenciji osteoporoze. Imaju i folne kiseline pa se preporučuju i trudnicama jer se tako štiti plod od mogućih oštećenja nerava.

2. Ananas

Ovo voće, osim što na sebi nema puno pesticida, ubraja se i u pravu superhranu. Ta biljka je izuzetno izdržljiva pa je i ne treba toliko prskati, a ako se ananas i tretira pesticidima, onda debela kora sprečava da se oni ‘preliju’ u meso biljke koje se konzumira.

Ananas je prava tvornica vitamina C, bakra i magnana, a riznica je i enzima bromelain. Za njega stručnjaci kažu da je važan za dobru probavu, ali i razgradnju i potom bolju apsorpciju belančevina, dakle, ananas bi u svoju prehranu trebalo ubaciti sportisti koji jedu velike količine proteina.

Ananas je najbolje pojesti sat i po pre nekog konkretnog obroka. Preporučuje se jesti osobama koje su izložene stresu jer to voće ima praktično ceo skup vitamina B kompleksa, inače bitnih za dobar odgovor tela na stres.

3. Kupus

Kupus, i crveni i zeleni, pravo je skladište vitamina i minerala. „Važnost je kupusa u bogatstvu mineralima i vitaminima. Najbogatiji je kalijumom, zatim gvožđa, magnezijumom, bakrom, malim količinama natrijuma, s vrlo povoljnim odnosom kalcijuma – 44 mg i fosfora – 36 mg, koji osigurava maksimalno iskorišćavanje kalcijuma u organizmu.

Crveni kupus sadrži nešto veće količine kalcijuma, navodi Zavod za javno zdravstvo, napominjući da kupus ima, poput ostalog lisnatog povrća, malu energetsku vrednost: 100 g slatkog kupusa ima 105 kJ (25 kcal), a kiseli kupus 92 kJ (22 kcal).

Kupus je odličan za probavu, dijetalna je namirnica koja nema puno kalorija. Odlično ide kao salata uz sve vrste mesa. Kiseli kupus pak lek je za iritabilni kolon ili zatvor.

4. Dinja

Ova delom i zanemarena namirnica prepuna je kalijuma (ključan za mišićne kontrakcije, zdravlje srca i živčanu aktivnost), sadrži i gvožđe, magnezijum, bakar, a od vitamina – C i provitamin A (beta-karoten). Beta-karoten je bitan za zaštitu kože kod izaganja suncu, pa su dinja i leto idealan spoj. Sadrži vlakna i nutricionsti je preporučuju često jesti kod nepravilne i otežane probave.

Naime, vlakna povećavaju volumen stolice i olakšavaju pražnjenje. Sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju, a dobra je i za prevenciju astme.

5. Šaragarepa

Mrkva je glavni izvor karotenoida. To je, navodi Hrvatska enciklopedija, skup prirodnih žutih, narandžastih i crvenih pigmenata vrlo raširenih u prirodi, posebno u tamnozelenome lisnatom povrću te u žutonarandžastome voću i povrću.

Poznato ih je više od 700, od kojih se 50 može apsorbovati i metabolizovati u ljudskom organizmu. Smatra se da imaju preventivan učinak na karcinogenezu. Šargarepa je jako dobra za prevenciju srčanih i moždanih udara, kao i nekih karcinoma. Najbolje ju je jesti svežu, na primer naribanu za salatu.

6. Karfiol

Navodi se da je jedna od najboljih namirnica za sprečavanje i prevenciju raka, ali i srčanih i bolesti krvih sudova jer ima alfa-linolensku kiselinu za koju se pokazalo da bitno smanjuje rizik od srčanog udara. Karfiol sadrži i folnu kiselinu, jako važnu za imunitet i zdravo funkcioniranje tela.

Preporučuje se trudnicama te osobama koje žele sprečiti karcinom creva. Navodi se da je karfiol bogat sastojcima koji neutralizuju toskične stvari u organizmu.

7. Patlidžan

Ovo povrće preporučuje se za jelo kada smo na primer na dijeti jer 100 grama patlidžana ima samo 24 kalorije, te je vrlo zasitan. Patlidžan ima vlakana, te celu paletu vitamina i minerala.

Preporučuje ga se jesti ako imate dijabetes, anemiju, patite od stresa. Jedna je od najnutritivnijih namirnica.

8. Grejp

Grejp je nastao ukrštanjem narandže i limuna, te sadrži sve ono što imaju i te dve vrste voća. Jedno je od voća koje ima najviše vitamina C.

Pravo je skladište minerala i vitamina, a nutricionističke baze navode da u njemu zatičemo ove nutrijente: vitamine B kompleksa, vitamin C, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, cink, mangan…

9. Kivi

Ovo kinesko voće koje se u najmnogoljudnijoj zemlji sveta naziva i ‘nacionalna namirnica’ preporučuje se jesti u sezonama prehlade i gripa jer ojačava naš imunitet.

Osim vitamina C, prepun je antioksidansima, pa prema nekim studijama kivi može biti dobra prevencija za neke oblike raka. Sto grama kivija ima 62 kalorije, a u njemu nalazimo i kalijum, kalcijum i magnezijum.

10. Crveni luk

Ova neizostavna namirnica u našoj kuhinji verovatno dolazi s područja današnjeg Avganistana. U svaku salatu bi trebalo staviti i crveni luk. Posebno ako smo prehlađeni ili nam je imunitet slab.

Navodno neka istraživanja pokazuju da ljudi koji često jedu kapulu imaju bitno manje šanse dobiti grip, ali i neke vrste raka.

Lista ‘najprljavijih’

Svake godine američka nevladino Udruženje za zaštitu okoline objavi listu ‘najprljavijeg’, ali i najčistijeg voća i povrća na kojem ima najviše, odnosno najmanje ostataka pesticida. Pri tome koriste izveštaje američkog Ministarstva za poljoprivredu.

‘Generalno, proizvodi s gustom spollašnjom opnom koju ne jedete imaće manje pesticidnih ostataka od lisnatih, zelenih’, kaže Sonya Lunder, viša analitičarka u radnoj grupi za zaštitu životne sredine.

Zbog toga su ‘najotrovnije’ jabuke, jagode, spanać i zelena salata.

Dok Udruženje za zaštitu životne okoline, čiji se izveštaji citiraju u svim američkim i svetskim medijima, navodi da je hrana koju jedemo zatrovana, Svetska zdravstvena organizacija navodi da to udruženje seje strah, a isto kažu i poljoprivrednici.

Poljoprivrednici dodaju da nije dokazano da ostaci pesticida oštećuju zdravlje odraslih, dece ili fetusa.

Međutim, ne može se od poljoprivrednika, kojima je u interesu da prodaju to isto voće i povrće, očekivati da budu nepristrasni. Kažu i da su ostaci pesticida pronađeni na njihovom voću i povrću stotine puta manji od doza koje se mogu smatrati otrovnima.

Međutim, ekolozi i nezavisni stručnjaci navode da je opasan kumulativni efekt jer niko neće umreti od jedne jabuke, ali što ako ih se jede nekoliko, i to svaki dan, tokom celog života?

U 2012. American Academy of Pediatrics izdala je izveštaj u kojem se navodi da deca imaju jedinstvenu osetljivost na ostatke pesticida i njihovu moguću toksičnost.

Organizacija je navela da postoji mooguća veza između izloženosti pesticidima i posle pojavnosti raka, problema u ponašanju i drugih bolesti.

Jedite lubenice bez straha

Među povrćem u kojem se ne nalazi puno ostataka pesticide je i kraljica leta – lubenica. Većinom se sastoji od vode, a od vrednih sastojaka koje ima je i likopen, nutrijent koji dokazano ima antikancerogeno delovanje.

Takođe, riznica je vitamina C, beta-karotena i vitamin A. Iako jedna šoljica ima samo 50-ak kalorija, ipak niko ne stane na jednoj, pa se unos lubenice kroz dve do tri kriške može popeti i na nekoliko stotina kalorija. Jedite je, ali ne preterujte.

Najzagađenije voće i povrće

Ovo je, prema američkim istraživanjima, navodno ‘najzagađenije’ voće i povrće, dakle ono s najvećom količinom ostataka pesticida. Deo stručnjaka navodi da ostaci nisu toliko otrovni, dok drugi deo napominje da itekako jesu otrovni.

Jagode
Spanać – Nektarine
Jabuke – Breskve
Kruške – Trešnje
Grožđe – Celer
Rajčice – Paprike
Krompiri – Krastavci
Cherry rajčice – Zelena salata
Domaće uzgojene borovnice – Šljive
Mahune

Lista zdravih