Slobodan Drmanac, stari-novi načelnik Odeljenja kriminalističke policije u Novom Sadu, javnosti je postao poznat po tome što ga je Sektor unutrašnje kontole sumnjičio da je tokom protesta, 8. jula 2020. godine u Novom Sadu, pretukao autističnog mladića, a u tom postupku zastupao ga je Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS, u to vreme predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i ujedno član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Već je postalo praksa da Đukanović, kao prvi advokat vladajuće partije, na sebe preuzima pravna zastupništva ljudi povezanih sa SNS-om koji su na udaru zakona zbog raznih zloupotreba. Da li je Drmanac mesto među njegovom klijentelom obezbedio zbog „zasluga“ tokom protesta u Novom Sadu, može samo da se nagađa.
A odmah nakon što je SUK podneo krivičnu prijavu protiv Drmanca, zbog osnovane sumnje da je počinio nasilničko ponašanje, bilo je jasno da ni snimak prebijanja mladića neće biti dovoljan za one koji bi trebalo da zastupaju red i zakon.
Nakon što su osnovna tužilaštva u Novom Sadu i Bačkoj Palanci tražila izuzeće zbog prethodne saradnje sa Drmancem, krivična prijava je prebačena u Osnovno tužilaštvo u Zrenjaninu. I tamo se kao pravni zastupnik Drmanca pojavljuje Đukanović, SNS-ov čovek za sve u pravosuđu. Advokat, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Neko ko sa tih funkcija ima moć da pokrene disciplinsku odgovornost sudija ili tužilaca.
I da ne prejudiciramo da li je Đukanović zaista „pritiskao“ tužioca ili sudiju da odbaci krivičnu prijavu SUK-a. Nije ni morao. Verovatno je bilo dovoljno da se pojavi, da se njegovo ime vidi u spisima predmeta. I da to kao „Damoklov mač“ „visi“ nad karijerama sudije i tužioca. Pitanje je koliko bi nosilaca pravosudnih funkcija imalo hrabrosti da se odupru tome. Oni u Zrenjaninu po svemu sudeći, nisu…
Iako „slučaj Drmanac“ nije došao do suda, sa bivšim (a i novim) načelnikom novosadske kriminalističke policije, Đukanović je samo proširio listu kontroverznih klijenata, povezivanih na različite načine sa SNS-om. Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku MUP-a, zastupa u Specijalnom sudu, gde joj se sudi zbog trgovine uticajem. Optužena je da opstruisala istrage, od kojih je jedan slučaj povezan sa Novim Sadom, jer je na optuženičkoj klupi sa njom Milorad Šušnjić, bivši načelnik tamošnje policije, a time i šef Slobodanu Drmancu.
Upravo je Hrkalović u prvom javnom nastupu posle puštanja iz pritvora, zdušno stala u odbranu drugog Đukanovićevog branjenika, Predraga Koluvije, optuženog za proizvodnju više od tone i po marihuane na imanju „Jovanjica“. Tu se Đukanović vratio starom, novinarskom zanatu, pa je intervjuisao svog klijenta.
Reagovala je Advokatska komora Beograda i protiv njega pokrenula disciplinski postupak jer je navodno tim činom „vršio pritisak na sud“, što je Đukanović negirao.
„Kad je frka – Đuka“, pokazuje i slučaj Aleksandra Jovičića, nekadašnjeg predsednika SO Palilula. I Jovičića, takođe optuženog za trgovinu uticajem, tačnije da je omogućio da se izgrade objekti bez građevinske dozvole za šta je dobio novac, zastupa stranački kolega.
Da ne bi bilo da je poznat samo po umeću u krivičnim postupcima, Đukanović je pokazao umeće i u parnicama, gde je zastupao ni manje, ni više nego Andreja Vučića, brata predsednika Srbije, i to u tužbi protiv Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke, zbog izjava u vezi sa slučajem „Jovanjica“.
Izvor: Direktno
Dodaj komentar