Dragoljub Zamurović se ubraja među nekoliko najznačajnijih umetnika srpske fotografije danas.
Pod pseudonimom Art Zamur, od 1988. godine sarađuje sa francuskom agencijom Gamma Presse Images preko koje su njegove fotografije dospele u najveće svetske magazine Time, Newsweek, The New York Times Magazine, Stern, Paris/Match, Figaro Magazine, Geo, Europeo, National Geographic…
Čuveni američki magazin LIFE dva puta je njegove fotografije uvrstio u rubriku Big Pictures, a u julu 1991. godine jedna fotografija ovog autora objavljena je i na naslovnoj strani tog časopisa.
U svom Fejsbuk statusu Zamurović je podsetio na energiju studentskih protesta 1992. godine i opisao istorijski momenat kojem je svedočio a koji treba sačuvati od zaborava:
„Sećam se: Beograd – Juni 1992. godine
Još od proleća 1992. godine studenti aktivno učestvuju u protestima protiv tadašnje vlasti. Jedan od studenata koji je bio član Organizacionog odbora protesta bio je Mladen Durić.
On je po planu, 15. juna trebalo da govori na zvaničnom otvaranju protesta, ali se nije pojavio. Kada su organizatori upitali gde je, dobili su odgovor da je otišao u manastir da se zamonaši. Taj nekadašnji student je danas vladika Grigorije.
Umesto Mladena, govor je u ime Bogoslovskog fakulteta odžao student Milan Vasiljević koji je danas vladika Maksim.“
Nemontirani video snimci sa studentskog protesta 1992. godine:
„Juče su svi episkopi Srpske pravoslavne crkve bili na ručku kod Aninog šefa, osim dvojice vladika: Grigorija i Maksima.
Neki ljudi celog svog života ostanu verni svojim idealima, a drugi, kao što reče Bora Čorba, ostanu do kraja.“
***
Zajedno sa građanstvom, patrijarh Pavle je učestvovao u javnim protestima studenata i opozicije: predvodio je prvu posleratnu litiju 14, juna 1992, koja se spojila sa protestnim skupom „Poslednje zvono“
Sa ulica Beograda poručeno je Slobodanu Miloševiću da je njegovo vreme isteklo.
Istog dana na Bogoslovskom fakultetu je organizovan sastanak predstavnika studentskih organizacija, na kome je iznet i usvojen konačan plan „zauzimanja“ rekotorata i tri fakulteta.
Već narednog dana počeo je studentski protest okupljanjem desetak hiljada studenata ispred zgrade Rektorata koji su tražili ostavku Miloševića, raspuštanje skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade.
15. juna tokom jutarnjih časova organizovana je sednica Naučno-nastavnog veća Beogradskog univerziteta, na kojoj je bila prisutna i studentska delegacija.
U 12 sati je počeo veliki protest studenata ispred zgrade Rektorata.
U 15 časova Organizacioni odbor Studentskog protesta je proglasio štrajk studenata Beogradskog univerziteta i pozvao studente da se zatvore u zgrade PMF-a, Filološkog i Filozofskog fakulteta.
U 15 časova, u trenutku početka Protesta, počeo je sa radom Radio Indeks, direktnim uključenjem Slavice Jovović sa mitinga ispred zgrade Rektorata.
Predstavnik Bogoslovskog fakulteta, Mladen Durić (danas Vladika Grigorije, Episkop Eparhije frankfurtske i sve Nemačke), odlazi da se zamonaši.
Nakon mitinga ispred zgrade Rektorata, studenti ulaze u zgrade PMF-a, Filološkog i Filozofskog fakulteta, gde će ostati zatvoreni tokom narednih 26 dana. Štab Studentskog protesta ulazi u zgradu Rektorata, gde će se tokom trajanja Protesta organizovati zasedanja Štaba i Glavnog odbora.
I Mlađan Đorđević, osnivač pokreta ‘Oslobođenje’ i zauvek aktivni opozicionar bio je jedan od lidera studentskih protesta 1991. i 1992. godine. Prisećajući se tog perioda je rekao:
– Potest 1992. je autentični studentski protest, rođen na univerzitetu, kao reakcija na opšte stanje u društvu. Dugo je pripreman i počeo je 15. juna 1992. To je bio jedinstven studentski bunt.
Podsetiću da su studenti 1992. godine bili protiv izlaska na Miloševićeve nameštene izbore, a opozicija je svejedno izašla na njih. Time je potrošena energija protesta, kanalisana u još jedan izborni poraz u neravnopravnim uslovima, a Miloševiću je dat legitimitet za sve što će uslediti. Trideset godina kasnije čini se da današnji opozicioni lideri, koji su tada bili učenici ili studenti, ništa nisu naučili iz događaja u kojima su mnogi od njih učestvovali.
Najupečatljivije sećanje na protest 1992. mi je dobra organizacija, međusobna solidarnost bez obzira na različite političke poglede, kreativnost, energija, podrška velikog broja profesora, rektorata i mnogih institucija, čega danas takođe nema. Imao sam čast da otvorim protest zajedno sa dva srpska akademika: Mihizom i Mićom Popovićem.
Možete li da zamislite danas da akademik Kostić podrži i javno govori na skupu protiv Vučića? Organizatori tih protesta, između ostalih, bili su i kasnije vladike Grigorije i Maksim, tada studenti Mladen Durić i Milan Vasiljević, a student prorektor je bio Dragan Đilas.
Imali smo podršku crkve, vladika Amfilohija i Atanasija, pa i patrijarha Pavla, ali i mnogih javnih ličnosti, sportista. Svih onih delova društva koji danas uglavnom spavaju pred nedelima aktuelnog režima – rekao je Đorđević u svom podsećanju na studentske proteste 1992.
Vladika Grigorije se prisetio ove epizode u svom životu, rekavši da je njihova želja bila da zaustave rat koji je već besneo na tlu bivše Jugoslavije.
– Te 1992. godine sam bio student teologije, ti momci tamo su mislili da sam dobar za to. Počeli smo se družiti sa drugim studentima sa drugih fakulteta i pokrenuli smo proteste protiv Miloševića. Hteli smo zaustaviti rat. Imali smo osećaj da smo pametni, bili smo mladi i hrabri, a to tada nije bilo nimalo jednostavno. U najkraćem mogu reći da se ne stidim toga, ne ponosim se previše jer smo doživeli neuspeh neke vrste – rekao je vladika Grigorije za N1.
I tad se videlo da će biti bitange.