Period prehlada i gripa je već stigao sa dolaskom hladnog vremena, a kovid nikad nije ni nestao od početka pandemije, pa mnogi ljudi žele da ojačaju svoj imuni sistem i pokušaju da se zaštite.
Neki se odlučuju za prirodni metod, pa traže izvor vitamina u balansiranoj ishrani u kojoj ima puno voća i povrća, neki se kunu da kiseli kupus, beli luk i rakija leče sve, dok drugi dopunjuju svoju ishranu različitim vitaminskim suplementima.
Ovi dodaci ishrani su široko dostupni u apotekama i supermarketima, a ideja je da se koriste minerali poput cinka i vitamini poput C i D, u nadi da će se pojačati imuni odgovor u slučaju infekcije. Iako je malo verovatno da će ovi napori sprečiti infekciju, oni bi mogli da ojačaju imunološki sistem osobe.
Moraju se slušati saveti stručnjaka, visoki unos može biti toksičan
Ali za normalnu osobu koja dobro jede, vežba i dovoljno spava, suplementi možda neće mnogo pomoći, kaže imunolog Skot Rid sa Univerziteta Zapadni Sidnej u Australiji, osim ako nemate nedostatak vitamina, piše National Geographic.
Ako neko želi da uzima dodatne vitamine ili minerale kako bi ojačao imunološki sistem, „nema ništa štetno u tome“, kaže Karol Hagans, dijetetičar i konsultant iz Кancelarije za dijetetske suplemente pri Nacionalnom institutu za zdravlje Sjedinjenih Država, sve dok su količine ne prekoračuju dnevne granice koje su odredili stručnjaci.
– Visoki unos može biti toksičan – upozorava on. Takođe imajte na umu da suplementi mogu ometati ili biti u interakciji sa nekim lekovima, tako da je najbolje da se konsultujete sa svojim lekarom pre nego što ih uzmete.
Za sada, evo šta nauka kaže o nekim od uobičajenih praksi koje se promovišu za sprečavanje ili borbu protiv infekcije.
Cink važan za stvaranje T ćelija
Cink je važan za imuni sistem. Važan je za stvaranje T ćelija koje prepoznaju i uništavaju ćelije zaražene bakterijama i virusima. Takođe je uključen u funkcije ćelija koje oblažu disajne puteve.
Neke studije kažu da suplementi cinka uzeti u prva 24 sata od pojave simptoma obične prehlade mogu da skrate trajanje bolesti.
Nedavno istraživanje je otkrilo da upotreba pastila ili sprejeva s cinkom skraćuje simptome prehlade u proseku za dva dana.
– Ali razlika je veoma mala – kaže imunolog za Filip Kalder, sa Univerziteta Sautempton, naglašavajući da se ne dobija se mnogo.
Cink se je takođe proglašen za zaštitu od teškog kovida 19, ali stručnjaci iz Nacionalnog instituta za zdravlje kažu da nema dovoljno dokaza da bi on bio prepisivan kao tretman.
Koristan za starije osobe i ljude koji se loše hrane
Cink neće sprečiti virusnu ili bakterijsku infekciju, kaže Džarod Dudakov, imunolog iz američkog Centra za istraživanje raka Fred Hač.
Ako neko želi da uzima suplemente cinka tokom kratkog vremenskog perioda, malo je verovatno da će to biti štetno, kaže on, ali nije jasno da li će biti od koristi.
To je zato što ljudi koji se generalno dobro hrane dobijaju mnogo cinka iz mesa i morskih plodova, kao i manje količine iz izvora poput pasulja, sočiva, orašastih plodova, semenki i celih žitarica.
Međutim, suplementi cinka mogu biti korisni za ljude sa nedostatkom cinka, posebno za starije osobe i one sa lošom ishranom, kaže Dudakov.
Dnevna doza cinka u ishrani je 11 miligrama za muškarce i osam miligrama za žene koje nisu trudne. Stručnjaci preporučuju da se ove doze ne prekoračuju.
Istraživanja sugerišu da prekomerni unos cinka, posebno tokom dužeg perioda, može dovesti do nedostatka bakra koji može izazvati neurološke i krvne probleme.
Visok unos takođe može izazvati mučninu, povraćanje i glavobolju.
Vitamin C – sjajan za ublažavanje, ali ne i sprečavanje virusnih infekcija
Kao i cink, vitamin C takođe igra važnu ulogu u održavanju našeg imunog sistema. Stimuliše migraciju belih krvnih zrnaca poznatih kao neutrofili, koji pomažu telu da se bori protiv infekcije.
Ovaj nutrijent takođe pomaže drugim belim krvnim zrncima, zvanim makrofagi, koji ubijaju i gutaju patogene i uklanjaju mrtve ćelije domaćina, smanjujući na taj način upalu.
Iako je nekoliko studija na životinjama pokazalo da vitamin C može da spreči ili ublaži bakterijske i virusne infekcije, on ne smanjuje učestalost običnih prehlada u ljudskoj populaciji.
Međutim, kao i cink, vitamin C skraćuje trajanje simptoma.
Prvenstveno treba da se unosi putem hrane bogate ovim vitaminom
Međutim, malo je verovatno da će dodatak vitamina C kod ljudi sprečiti virusnu ili bakterijsku infekciju. Kao i drugi vitamini i minerali, podržava imuni sistem u slučaju da se pojedinac zarazi, kaže Kalder: „Nema sumnje u to.“
Međutim, on predlaže usvajanje pristupa zasnovanog na ishrani, u kojem ljudi jedu hranu bogatu hranljivim elementima, a da koriste suplemente samo u slučaju nemogućnosti da do ovakve hrane dođu.
Prema Kalderu, zdrava osoba ne može mnogo da dobije od suplemenata. Takođe, konzumiranje previše vitamina C (preko 90 miligrama dnevno u ishrani za muškarce i 75 miligrama za žene koje nisu trudne) može da izazove kamen u bubregu.
Dovoljne količine vitamina D teško je uneti samo putem ishrane
Kao i vitamin C, vitamin D ima antiinflamatorna svojstva. Nizak nivo vitamina D povezan je sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija kao što su prehlada i grip.
Nedavna studija je pokazala da suplementi vitamina D mogu da smanje trajanje i težinu običnih prehlada. U kontekstu kovida 19, uloga vitamina D ostaje nejasna.
Međutim, za dodatke vitamina D bi se i moglo napraviti mesta, kaže Kalder, zato što je teško uzeti dovoljno ovog vitamina samo iz hrane.
Telo proizvodi vitamin D kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, a masno riblje meso ili riblje ulje takođe su dobar izvor.
Multivitaminski dodaci nisu zamena za uravnoteženu ishranu
– Ništa od ovoga neće biti pomoći da ne dođe do infekcije. Stvar je samo u tome da se imuni sistem dovede u što bolju formu u kako bi se bolje branio kada bude ugrožen- naglašava Kalder.
Poteškoća je, međutim, u tome što mnogi ljudi ne znaju da li i u kojoj meri imaju manjak određenih vitamina i minerala.
Iako postoje dobre analize za vitamin D i B12, „većinu hranljivih materija je teško izmeriti“, kaže Hagans.
Cilj treba da bude da jedete raznovrsnu nutritivno bogatu hranu, ali „ako neko želi da uzme multivitaminski ili multimineralni dodatak, u tome nema ništa loše. Ali to neće nužno doneti nešto dobro“.
Izvor: National Geographic
Dodaj komentar