Naučnici otkrili da običan herpes može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih stanja

Najnovija švedska studija otkrila je da virus herpesa, koji se kod mnogih ljudi javlja tokom obične prehlade, može udvostručiti rizik od demencije, kao i razvoja Alchajmerove bolesti, koja je njen najčešći oblik.

Veoma dugo praćenje više od hiljadu sedamdesetodišnjaka u Švedskoj, pokazalo je da se oni koji su bili izloženi virusu herpes simpleksa tipa 1 (HSV-1), suočavaju sa dvostrukim rizikom od razvoja demencije.

Rezultati istraživanja ukazuju na ovakvu mogućnost, bez obzira na to što su dva najjača poznata prediktora Alchajmerove bolesti danas – starost i genetska varijanta APOE-4.

Najnoviji nalazi sugerišu da bi neke uobičajene virusne infekcije mogle biti zanemareni razlog za kognitivni pad, prenosi Nova.

Potencijalni podmukli efekti „iznutra“

Danas, otprilike 80 odsto odraslih u Švedskoj nosi antitelo za HSV-1, bez obzira na to da li oni to znaju ili ne, što znači da je njihov imuni sistem u nekom trenutku u prošlosti bio izložen patogenu.

Dok mnogi ljudi sa oralnim herpesom nikada ne razviju simptome, drugi se s vremena na vreme suočavaju sa izbijanjem upale i plikovima oko usana.

Bez obzira na to kako se doživotna infekcija manifestuje spolja, novi rezultati iz Švedske sugerišu da bi HSV-1 mogao imati podmukle efekte iznutra.

– Sve više dokaza pojavljuje se iz studija koje, kao i naši nalazi, ukazuju na to da je virus herpes simpleksa faktor rizika za demenciju – kaže epidemiološkinja Erika Vestin sa Univerziteta Upsala u Švedskoj.

Uzroci demencije i dalje misterija za savremenu medicinu

Uzroci demencije su jedna od najvećih misterija u savremenoj medicinskoj nauci, iako se najviše istražuje.

Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije i često je, ali ne uvek, obeležena abnormalnim naslagama proteina u mozgu.

Već godinama su se neuronaučnici i istraživači lekova fokusirali na sprečavanje ovih nakupina, kako bi smanjili kognitivni pad sa malo uspeha, ili pak bez uspeha.

Neke vrste Alchajmerove bolesti mogu biti znak „nekontrolisanog“ odbrambenog odgovora na mikrobe.

Ideja da infekcije mogu izazvati neke varijacije Alchajmerove bolesti prvi put je predočena daleke 1907. godine, ali je ta hipoteza zanemarivana i tretirana sa „mnogo neprijateljstva“ od naučne zajednice tokom decenija.

Tek nedavno je to prihvaćeno kao mogućnost.

Nalazi sugerišu da je odgovor imuniteta na virus herpesa usko vezan za kognitivni pad.

Dvostruko verovatnoća za nosioce HSV-1 antitela

Samo ove godine, studija od oko 500.000 medicinskih zapisa pokazala je da neke teške virusne infekcije, poput encefalitisa i upale pluća, mogu povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti, kao što su Parkinsonova, ili Alchajmerova bolest.

Istraživači sa univerziteta Upsala i Umea u Švedskoj otklonili su konfuziju, prateći mlađe pacijente u dužem vremenskom periodu i uparujući ih po godinama tokom analize.

Od sva 1.002 odrasla učesnika koje su pratili 15 godina, 82 procenta su bili nosioci HSV-1 antitela.

Ovi pacijenti imali su dvostruko veću verovatnoću da će razviti demenciju tokom studije u poređenju sa onima koji nisu nosili antitela na HSV-1.

Tekuće kliničko ispitivanje faze II koje proučava kakav efekat ima lečenje herpesa na Alchajmerovu bolest trebalo bi da se završi u decembru 2024. godine, piše sciencealert.com.

Izvor: Nova