Naši ljudi koji su davno otišli “preko” po navici grade velike kuće da bi u njima provodili tek nekoliko dana godišnje. Iako većinu godine ove kuće skupljaju paučinu i prašinu, oni ne odustaju i vole kad ih sačeka raskoš u rodnom selu.
Romi ovog kraja ponosno ističu kako su njihova sela u šabačkom kraju verovatno najbogatija u Evropi.
Jovanovići godinama žive u Beću, čak četiri generacije. Kako svi zajedno kažu, džaba Beč, Pariz, London, Bugarine su najlepše.
“Ovo je za mene ovde paradiz. Za mene je najlepše selo Bugarine, što to možda nije istina, ali jeste za mene. Najpre nas čeka trava, da se sredi kuća, da se pokosi dvorište. Ima dosta paučine, dosta prljavštine, mora da se očisti”, govorila je pre dve godine Dragica Jovanović iz Bugarina za emisiju Eksploziv RTV Prve, čija kuća važi za jedno od većih, lepših i bolje opremljenijih.
U Beč, gde godinama živi, iz rodnih Bugara svake godine nosi velike količine zimnice. Kako je rekla, do sada nikada nije imala problema da to i prenese.
“Napravim jedno 50-60 flaša kuvanog paradajza, jedno 10 do 15 živog, onda 35 do 40 tegli slatkog, oko 100 litara sokova. Jedan gepek bude samo za mene u autobusu. Čula sam da drugi imaju problema, ali meni još nikada, da se zahvalim Bogu, meni nikada ništa nije oduzeto, a nosim i do 200 jaja.”
Dok u Bugarima poseduju velelepnu kuću, u Beču žive u stanu koji je prosečne veličine oko 50 kvadrata. Kako je rekla, ćutiš, radiš i briga te od koliko je kvadrata stan.
“Mnogo mi fali i boli me duša što nisam ovde. Ali tamo su mi deca, tamo smo svi mnogo godina. Kada sam otišla imala sam 16 godina, danas 62. Mnogo mi fali. Celog života sam čistačica, kući sam radila sve poljoprivdredne poslove, sve poslove znam, to je moja profesija od detinjstva. Recimo, sad stan, od 50 kvadrata, minimum , da je stara gradnja košta 500 evra. Mora se sine, ako moraš, nije ti teško. Radiš i ne interesuje te koliki je taj stan”, kaže Dragica.
Njen sin Miroslav u Beču radi kao IT podrška, ima svoju firmu, i kako kaže, voli da dođe u rodni kraj, u kome je, prema istraživanju njegovog oca, njihova porodica prisutna više od 400 godina.
“Drugim ljudima, prevashodno našim ljudima, i vlasnik sam jedne male firme koja se bavi čišćenjem snega zimi sa trotoara. Volim da dođem ovde, ipak je ovo moje. Osećam mduh predaka, volim i narod. Da je sve samo u građevinama, sedeli bismo u Veneciji i gledali u građevine po ceo dan”, kaže on.
Drugi Dragičin sin, Goran u Beču radi kao vozač.
“Mnogi prijatelji su posadili jagode, pa sam smislilo, ako mogu oni, možemo i mi. U Beču sam vozač, vozim decu u školu.”
“Sad je vreme da i ovde nešto steknu”
Saša Joksimović, lokalni meštanin, sproveo je ekipu Prve po bogatim selima Mačve.
“Ovde su ljudi sve u inostranstvo, ove kuće, sve što su zaradili, zaradili su preko. Sad je došlo vreme da se vrate. Da nešto i ovde steknu”, rekao je on dok je rukom pokazivao sa bicikla vile svojih komšija.
Selo vredno na milione evra
Kako kaže, i sam je pokušao da živi u inostranstvu, ali se ipak vratio u Prčinoviće, jer, kako je priznao, ne voli baš toliko da radi. Prema njegovim rečima, selo ima 170 kuća, a svaka prosečno vredi više od 200 hiljada evra. I kako kaže, bogatije su od sela Bugarine.
“Ja mislim da je naše selo najbogatije. Još nismo prešli sve, pa ćete videti šta je i kako je. Na milione se meri vrednost. Bogatiji smo od Bugarina, imamo više kuća”.
Vladan Marković, koji je voditeljki Eksploziva bio vodič pored Saše, našalio se na račun komšiluka. Kako kaže, dok neko vozi besna kola, on vozi bicikl, te ako mu pukne guma, nema para ni da je promeni.
“Neko vozi besna kola, neko vozi biciklo. Ako pukne guma, ni za gumu nemam pare. Ljudi su u inostranstvo, a da nisu otišli, oni bi pasali travu” otkriva Vladan.
Kako kaže, Romi su složni, malo tvrdi na džepu za siromašnije komšije, ali jedna stvar mu malo smeta – zavist.
“Ima nas u Draginje, sve smo mi iz Draginja i Bugarina, živeli smo na dva ara, sad se živi na hektar. Jedva vide da propadneš. A zavidni!! Ako vidi da praviš wc, i on će da pravi, iako mu ne treba”.
Prema njegovim rečima, kuća mu je bila najgora u selu. Stara i trošna, izgradio ju je njegov otac 1984. godine, bila je u takvom stanju da je bilo pitanje samo kada će krov da propadne. Ipak, danas, u porodičnom dvorištu, niče velelepna i naravno, skupocena vila, pošto je i njegov sin otišao trbuhom za kruhom u Beč.
“Ovo je od ćala kuća, moja kuća, ćalova kuća. Bila je krov da padne. Samo je sad sin napravio, više ga je koštalo da sredi ovo što je ćalo pravio, nego da je novu pravio. Sad ima sa terasama, skromno, trista kvadrata. Sin ima auto, a ja vozim biciklo”, kaže on kroz smeh, pokazujući unutrašnjost doma koji se još gradi, navodeći sa kakvim luksuzom će biti urađena, akcentujući posebno “sto sa dvanaest stolica od najskupljeg drveta”.
Dva bazena i dve kuće za dva unuka
Dragiša Joksimović, živi u Bugarima gde ima sedamdesetak domaćinstava, i za njega kažu da poseduje možda i najvredniju kuću u ovom zaseoku. Naime, dve velelepne i ogromne kuće, sa dva bazena, podigao je, kako kaže, za dva unuka.
“Ne znam ni sam koliko ima, ima barem po dvesta kvadrata svaka. Ozidali smo dve kuće, po jednu za svakog unuka”, kaže on, dodajući da jedan ima 27 godina, dok je drugi star 21 godinu.
Međutim, on i njegova supruga ne žive u njima, već u kući koja se nalazi u dubini dvorišta. Svi žive u Beču, a što se tiče kada će kuće bliznakinje od 200 kvadrata dobiti stanare, kaže da ne zna, jer su mu sinovi još uvek u Beču.
Koliko se često koriste bazeni, najbolje govori njegovo priznanje koliko je puta koristio bazen ove godine.
“Jedan bazen je star deset godina, ovaj tri ili četiri. Okupao sam se mnogo puta u njemu, čak tri ili četiri”, kaže on kroz smeh za “Eksploziv”, dodajući da je i u same kuće ušao možda isto toliko puta.
Nameštaj iz Beča
Kuće je opremala njegova supruga, ali su, kako je rekao, angažovali i arhitektu. Sam dom, koji je luksuzno opremljen, nije puno korišćen, te na ogromnim krevetima nije ni spavano. Ipak, veliku pažnju privlači dnevna soba, koju je, kako je Dragiša rekao, koriste za proslavu porodične slave.
“Ovo je nešto najlepše, sveti NIkola, majka Božija i sveta Petka. Ima jedan arhitekta, nešto naše lično, sin i žena uglavnom”, otkirva Dragiša tajnu unutrašnjeg izgleda kuće koja ima pet spavaćih soba.
Kako kaže, u Beču se bavio građevinom i teškim poslovima, vredno je radio jer nema škole.
“Bavimo sam se svim i svačim, uglavnom na građevini, teški poslovi, nemamo neke škole”, kaže on na kraju razgovora za emisiju “Eksploziv”, Prve televizije.
Izvor: Blic.rs
Lažni policajci gastarbajteru iz Lajkovca oteli skupoceni Mercedes i sve osim pasoša
Dodaj komentar