Preminula žena-fenomen: Poslednja bitka Novosađanke Viktorie Tamaši Babić

Fenomen, čudo, žena čelične snage, kojoj su dva puta presađivani bubreg i jetra, ali je to nije sprečilo da, uprkos mračnim prognozama, rodi dete, magistrira na Akademiji umetnosti, proputuje pola sveta, ukratko, da živi punim plućima, više nije sa nama.

Novosađanka Viktoria Tamaši Babić o kojoj smo u nekoliko navrata pisali diveći se njenoj hrabrosti, volji i optimizmu, izgubila je svoju poslednju bitku.

Nije bilo vremena

Jetra, koja joj je presađena pre tri godine, iznenada je počela da gubi funkcije, nije bilo vremena niti mogućnosti da se u tako kratkom roku izvede bilo kakva intervencija koja bi joj spasla život. Viktoriji se, nažalost, nije ispunila najveća želja, da svog jedinca Nikolu, koji je ovog septembra krenuo u osmi razred, isprati na malu maturu.

Prekinuto detinjstvo

Viktoria je bolovala skoro četiri decenije: imala je samo pet godina kada je osetila prve znake bolesti koje su joj oduzele detinjstvo i mladost ali ne i ogromnu želju za životom. S nepunih osam i dijagnozom policističnih bubrega završila je na dijalizi na koju je dva puta nedeljno morala da odlazi u Beograd, u Tiršovu, jer u Novom Sadu u to vreme nije bilo veštačkog bubrega ua decu.

Predah, ali ne zadugo

Transplantacija je bila jedini način da se problem reši trajno i Viktoria je sa samo devet godina podvrgnuta zahvatu kojim joj je presađen bubreg njene majke Katarine. Međutim, tegobe se nisu izgubile, štaviše, postajale su sve intenzivnije, a konačna dijagnoza – fibroza (odumiranje tkiva jetre), postavljena je krajem osamdesetih, kada se uveliko pripremala za novu transplantaciju jer je majčin bubreg počeo da otkazuje.

Posle agonije – sreća

U pariskoj bolnici “Neker” su joj, kada je imala samo četrnaest godina, istovremeno presadili jetru i bubreg. Viktorijina majka Katarina, koja je sve vreme bila sa svojom jedinicom, dobro se seća neizvesnosti nakon dvanaestočasovne operacije, kakvu francuski lekari nisu izvodili do tada.

Agonija je trajala puna tri dana, novi organi nisu profunkcionisali, a onda je, odjednom sve krenulo kako treba. No, tu nije bio kraj Viktorijinim mukama: posle nekoliko meseci morala je da se vrati u Eker jer su joj bubreg i jetra otkazali. Srećom, sve se dobro završilo i devojčica je mogla da se vrati normalnom životu.

Briljantan student

Završila je osnovnu školu sa samim peticama, upisala srednju umetničku, posle koje je primljena na Akademiju na kojoj je diplomirala s briljantnim ocenama i posle nekoliko godina i magistrirala. Osećala se dobro, bila je puna energije, pa je 2001. godine otvorila Atelje “Matisse”, radionicu u kojoj je deset dana pred smrt još držala časove crtanja, slikanja, vajanja, modnog dizajna, izrade nakita i kostimografije.

Mnogim polaznicima svoje radionice pomogla je da upišu srednju umetničku školu i Akademiju, i bila je beskrajno ponosna na to.

Najveća radost

Bila je sasvim sigurna da nikada neće zasnovati porodicu, ali, na svoju veliku radost, taj nedostižni san ne samo da je ostvarila već je, mimo svih predviđanja, 2006. godine postala majka predivnog dečaka Nikole.

U jednom od naših razgovora naglasila je da nikada nije bila tako zdrava i srećna kao u trudnoći, no, posle porođaja javile su se infekcije žučnih puteva, zbog kojih je neprestano bila na antibioticima. I koje su, kako se kasnije ispostavilo, bile fatalne…

Jetra je ponovo otkazala

Pre četiri godine dobila je jaku upalu žuči i jetra joj je, posle punih trideset godina dobrog funkcionisanja, naglo popustila. Jedino rešenje bila je nova transplantacija u Istanbulu, kod profesora Remzija Emiroglua, jednog od retkih hirurga na svetu, koji presađuju jetru sa živog donora. Ali, gde pronaći osobu koja ima odgovarajući organ? Naš fond je odobrio sredstva, čekala ju je soba u bolnici, vreme je isticalo, jetra je bila pred kolapsom, a donora niotkud.

No, čuda su sastavni deo života Viktorije Tamaši Babić…

Opasno i neizvesno

Ispostavilo se da je njena sestra Sofija bila pogodan donor i uskoro su se obe, zajedno s Viktorijinom majkom Katarinom, u novembru 2017. godine obrele u Istanbulu.

Operacija je trajala jedanaest sati, ali Viktoria je zbog problema sa zastojem žuči morala da ostane u bolnici mnogo duže nego što je predviđeno.

U maju 2018. godine, otišla je na kontrolu s jakom infekcijom ešerihijom koli, koja je bila ozbiljna pretnja tek presađenoj jetri. Pala je u komu, a lekari su majci Katarini, koja je danonoćno bdela pored kreveta svoje jedinice, rekli da nisu sigurni da će se izvući.

Izložba u čast nove transplantacije

Dvanaest dana kasnije, Viktoria je ponovo dokazala da je čudo nad čudima. Otvorila je oči i posle desetak dana zatražila da joj se donesu boje i štafelaj. Dok je čekala da joj se ugrade stentovi u žučnim kanalima, naslikala je nekoliko desetina radova pa je u holu bolnice napravila izložbu.

Vratila se kući sa nekoliko radova koji su bili dobra osnova za njenu, kako se ispostavilo, poslednju izložbu u decembru prošle godine.

Bilo je sve u redu, ali…

Iako problemi s oticanjem žuči nisu prestali, Viktoria je živela punim plućima. Prošlog leta, s mužem Goranom i sinom Nikolom obilazila je italijansko primorje, planirala je da ove godine odu još dalje. Nije ih u tome sprečila samo korona, već i činjenica da se poslednjih mesec dana osećala sve lošije, da bi pre dve nedelje završila na Urgentnom.

Izgubila je bitku

Ustanovljeno je da joj žuč ističe u trbušnu duplju, a analize su pokazale da kolabira ne samo jetra, već i bubreg. Podvrgnuta je dijalizi, ali to nije bilo dovoljno da se iz organizma izluči višak tečnosti koja je pritiskala sve organe, naročito pluća, zbog čega je priključena na respirator.

Dijaliza više nije imala nikakve svrhe, jetra je ubrzano gubila sve funkcije, za ženu-heroja nije bilo nikakve nade. U septembarsku zoru, Viktoria Tamaši Babić otišla je među anđele.