BBC

Veštačka pluća i korona virus: Kako radi mašina koja diše umesto pacijenta

muškarac sa maskom na lečenju

Getty Images

Pandemija korona virusa promenila je ceo svet, promenila živote ljudi, ali je i učinila da u svakodnevni govor uđu neke novi medicinski izrazi – jedna od najčešćih je respirator, a uz njega i termin veštačka pluća.

Vremenom su ljudi naučili da pacijenti sa najtežim oblicima korona virusa uglavnom završavaju na respiratoru, ali je u moru loših vesti, početkom novembra u Beogradu objavljena i jedna ohrabrujuća.

U Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa prvi put je pacijent sa teškim oblikom korone priključen na veštačka pluća, pošto ni respirator nije mogao da mu pomogne i taj postupak mu je sačuvao život.

„Ja sam prvi put videla ovakav aparat pre pet godina na edukaciji u Nemačkoj, i od tada radimo na tome da proceduru primenimo i u našoj ustanovi“, rekla je doktorka Marija Zdravković, direktorka bolnice, za Večernje novosti.

Još teži slučaj bio je Grant Mekintri iz Škotske, kome respirator takođe nije pomogao, pa su lekari odlučili da ga stave u komu i priključe na veštačka pluća.

„Dok je anestezija počinjala da deluje, osećao sam da će ovo biti borba za moj život“,

„Narednih pedesetak dana ničeg se ne sećam“, pričao je Mekintri prošle godine za BBC kada se teško razboleo od kovida.

Umesto Grantovih, veštačka pluća su radila 43 dana, te je njegov organizam počeo polako da se oporavlja.

Posle četiri meseca provedenih u bolnici, otpušten je kući.

Veštačka pluća ili ECMO (ekstrakorporalna membranska oksigenacija) je najsavremenija tehnika vantelesne cirkulacije u kojoj mašina zamenjuje funkcije srca i pluća pacijenata.

Posle oporavka pluća, što se obično dešava tokom perioda od nekoliko nedelja, oporavljena pluća preuzimaju funkciju disanja.

Kada se koriste veštačka pluća?

Veštačka pluća se koriste u lečenju teških slučaja obolelih od kovida i u Srbiji.

Pošto je 31-godišnji pacijent imao lošu reakciju na respirator i nije reagovao ni na jedan vid lečenja, lekari iz KBC „Bežanijska kosa“ odlučili su da ga priključe na veštačka pluća.

„To je najmoderniji aparat koji postoji u svetu što se tiče zamene i srca i pluća, ali ne može istovremeno da menja i srce i pluća“, rekla je Marija Zdravković, direktorka bolnice KBC „Bežanijska kosa“.

Do sada se u Srbiji ovaj način lečenja do sada sprovodio samo u Institutu za plućne bolesti „Sremska Kamenica“, preneo je RTS.

ECMO je jednostavan sistem koja usisava krv pacijenta pre nego što dođe do srca, pročišćava je i zatim vraća nazad, objašnjava doktor Alan Vujlsteke iz Kraljevske bolnice Papvort u Engleskoj, koja je specijalizovana za bolesti srca i pluća.

„Velika cev sprovodi krv pacijenta u koncentrator koji razmenjuje kiseonik i ugljen- dioksid“, kaže Vujlsteke u videu koje je BBC Njuz objavio početkom godine.

Dodaje da se prečišćena krv sa kiseonikom, u drugoj cevi vraća u pacijenta.

Cevi koji sprovode krv do aparata i nazad, nalaze se u venama obolelog, a njihovo postavljanje zavisi od pacijenta do pacijenta.

Doktor Vujlsteke kaže da često cev koja odvodi krv polazi iz vene u preponi, dok ona koja je vraća, završava u vratu.

Lekari se trude da pacijente što kraće drže na ovom sistemu disanja.

Nažalost, pacijenti oboleli od kovida ostaju duži period, kaže doktor u videu.

„U pitanju su nedelje, može biti 50 ili 60 dana“, dodaje on.

Srpska doktorka Zdravković ističe da se veštačka pluća koriste i van kovida, kod pacijenata sa najtežim oblicima infarkta.


Pogledajte video: Odakle stiže medicinski kiseonik

Odakle stiže medicinski kiseonik?
The British Broadcasting Corporation

Koja je razlika između veštačkih pluća i respiratora

Veštačka pluća (ECMO) i respirator nisu isti aparat.

Veštačka pluća su neka vrsta vantelesnog respiratora koji ubacuje kiseonik u krv.

Razlika je što pacijent nije intubiran kao na respiratoru, nego se priključuje na aparat preko dve kanile koje se postavljaju u vene.

Na taj način se izvuče sva krv pre nego što dođe u pluća, provuče se kroz membranu aparata, i tako se obezbeđuje odgovarajuća oksigenacija, odnosno snabdevanje kiseonikom.

Priključivanje obolelog na veštačka pluća zahteva timski rad, četiri lekara i bar dve medicinske sestre.

Stiven Frajer, anesteziolog u bolnici u škotskom Dandiju, ističe da metoda ECMO u suštini pomaže da se ljudska pluća odmore.

„Kad god su pluća povređena, možemo staviti pacijenta na respirator, ali problem je što on takođe oštećuje pluća“, kaže on.

„Ono što ECMO radi je to što vam omogućava da odmarate pluća.“

Kako rade respiratori?

ilustracija respirator

BBC

Iako je pojam respirator široko zastupljen u javnosti pa i u medicinskoj praksi, pravilan pojam je ventilator budući da je to uređaj koji podržava funkciju ventilacije disajnih puteva.

Ventilatori su medicinski uređaji koji se koriste u jedinici intenzivne nege i oni pomažu pacijentima koji imaju problema sa disanjem.

Lekar plasira tubus kroz usta uspavanog pacijenta i dalje kroz dušnik i povezuje ga sa mašinom.

Tada ventilatora ubacuje i izvlači vazduh iz pacijentovih pluća.

Cev u dušniku dovodi do toga da pacijenti ne mogu da govore budući da tubus prolazi kroz glasne žice.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovida-19, nema potrebe za bolničkim lečenjem.

Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba.

U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta.

Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom.

Veštačka pluća se koriste širom sveta

ECMO mašina se sastoji od dva glavna dela.

Jedan kontroliše protok krvi, pritisak i temperaturu, a drugi sadrži kanile, odnosno katetere koji prečišćavaju i vraćaju krv.

Ovaj drugi deo se menja i svaki pacijent, dobija nove, navodi se u tekstu novinske agencije Fapesp.

U lečenju ozbiljno obolelih pacijenata od kovida i u Kanadi su takođe korišćena veštačka pluća.

„Ovaj vid lečenja najviše smo primenjivali kod ljudi mlađih od 65 godina“, rekao je Marselo Sajpel, šef hirurgije u bolinici u Torontu za Rnovinsku agenciju Rojters.

Kaže i da su veštačka pluća spasila živote mnogih čija su se „pluća punila vodom i u slučajevima kada ventilatori nisu pomagali“.

O rizicima koje donosi lečenje veštačkim plućima govorio je doktor Faizan Amin, direktor zdravstvene mreže Hamilton u Ontariju.

„Rizik od krvarenja, trombova i infekcija je veliki“, rekao je on za Gkanadske medije.

Objasnio je da se veštačka pluća ne koriste kod starijih pacijenata, jer „oni to ne mogu da prežive“.

„Stariji imaju i druge zdravstvene probleme i često ne mogu da izdrže rad mašine, tako da se ovaj sistem primenjuje kod mladih koji su pre kovida bili zdravi“ dodao je.

Analize na odeljenjima intezivne nege na kojima su lečeni kovid pacijenti u Beču, pokazali su da je korišćenje veštačih pluća pomagalo u njihovom oporavku.

Skoro tri četvrtine pacijenata koji su podvrgnuti ECMO terapiji od januara 2020. do aprila 2021. godine je preživelo.


Pogledajte i video o posledicama dugotrajnog kovida

Misteriozni uticaj dugotrajnog Kovida na pamćenje
The British Broadcasting Corporation

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

BBC News na srpskom

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

48 Shares
Share via
Copy link