Svedoci smo munjevitog razvoja i napretka veštačke inteligencije. Generativna veštačka inteligencija (ChatGPT, Google Gemini, Microsoft Copilot, Meta AI, Adobe Firefly…) postala je veoma vešta u kreiranju tekstova i fotografija. Kreativci širom sveta su zabrinuti da će im AI oteti posao. Većina ističe da želi da AI umesto njih obavlja dosadne kućne poslove, kako bi oni sami mogli da se prepuste pisanju, slikanju ili fotografisanju. Zašto bi AI preuzeo posao u kojem ljudi uživaju?
Upravo tu i leži prvi problem usmeravanja razvoja veštačke inteligencije. Ne može se objektivno sagledati koje bi radnje ljudi želeli da automatizuju, a koje da zadrže. Primera radi, imamo kopirajtere koji žele da pišu tekstove, a da im AI besprekorno vodi knjige. S druge strane, imamo knjigovođe koji žele da im AI piše blog tekstove dok oni klijentima vode knjige. Svako zabrinut za svoj posao, a niko preterano srećan. Dakle, u pitanju su i etička i moralna pitanja, a ne samo ekonomska.
Nas konkretno zanima pitanje iz naslova: kada će AI moći da nam pomaže oko veša?
Razlika između AI i robotike
Na samom početku, trebalo bi istaći da robotika i AI nisu isto. AI je grana računarske nauke koja je fokusirana na simuliranje ljudske inteligencije u mašinama. U suštini, u pitanju je softver. Robotika se, s druge strane, odnosi na mašine – fizičke i mehaničke tvorevine koje mogu obavljati različite poslove.
Trenutno, robotika značajno zaostaje za munjevitim razvojem generativne veštačke inteligencije (AI). Jednostavno, i dalje je veoma teško napraviti robota sačinjenog od mehaničkih komponenti koje se uspešno prilagođavaju različitim zadacima i to tako da mogu obavljati sve poslove koje obavlja ljudska jedinka. Robot, pri tome, mora biti i svestan svoje okoline. Dakle, praktično spreman za suživot.
Ako komponente jednog robota nisu prilagodljive, svaka stavka određenog zadatka bi morala biti dodeljena posebnom robotu: jedan vadi veš iz korpe, drugi ubacuje veš u mašinu, treći vadi veš iz mašine, četvrti prostire veš na sušilicu (ili ubacuje u mašinu za sušenje), peti skida veš sa sušilice (ili vadi iz mašine), šesti pegla, sedmi slaže veš, osmi odnosi veš u ormar… Pri tome bi svaki robot morao biti svestan okruženja i svojih “kolega”, kako ne bi bilo sudaranja i zastoja. Jasno je da ovakav “tim” nije rentabilan. Čak ni nabavka jednog robota iz ovog “tima” trenutno nije isplativa opcija za domaćinstva. Humanoidni roboti kućni pomoćnici, nažalost, i dalje imaju ulogu senzacija na sajmovima robotike.
Robot koji pomaže oko veša – dosadašnji pokušaji
Još 2010. godine je kompanija Willow Garage pokušala da unapredi razvoj robotike. Kompanija je 11 istraživača darovala robotima u vrednosti od 4 miliona dolara. Cilj je bio unapređenje funkcija, kako bi roboti našli primenu u svakodnevnom životu. Jedan istraživač je napravio napredak kada je u pitanju savijanje peškira, međutim startap je ipak ugašen 2014. godine.
Nekoliko godina kasnije debitovao je startap Foldimate, s robotom za savijanje veša koji je koštao 980 dolara. Međutim, i dalje ste sami morali da ubacujete svaki komad odeće u mašinu, a pojedini komadi su predstavljali pravi izazov za robota: šaršavi, peškiri, odeća za bebe… Projekat je ugašen 2020. godine.
Ponekad problem čak i nije u robotici. Naime, 2016. godine su Amazon i Whirlpool pokušali da automatizuju proces naručivanja deterdženta, pomoću pametne mašine. Povezivanjem svog Amazon naloga s Whirlpool aplikacijom, dozvolili biste svojoj mašini da sama naruči vaš omiljeni deterdžent kada su zalihe pri kraju. Kompanije se kasnije nisu oglašavale povodom ovog projekta, pa slobodno možemo zaključiti da iz nekog razloga nije zaživeo.
Ima li nade da će nam roboti u skorijoj budućnosti pomagati oko veša?
Jasno je da je proces daleko komplikovaniji nego što deluje na prvi pogled i da će u doglednoj budućnosti briga oko veša ipak biti naš zadatak. Međutim, nada postoji. Već danas su dostupne opcije kontrole veš mašine putem interneta. Pametnu veš mašinu možemo uključiti čak i kada nismo kod kuće i tačno podesiti da završi s pranjem kada stižemo kući. Možda nije ostvarenje sna, ali je značajan pomak.
Pored toga, danas koristimo aplikacije i pametne uređaje o kojima smo pre par godina mogli samo maštati. Daljinski podešavamo termostat, palimo i gasimo svetla, otključavamo i zaključavamo vrata. A, tu je i pretraživanje interneta i pokretanje raznih uređaja i funkcija putem glasovnih komandi. Dakle, pametne kuće iz nekadašnjih futurističkih filmova su postale naša svakodnevica, a da toga nismo ni postali svesni.
S tim u vezi, ne možemo znati šta nas čeka u narednih par godina. Robot koji na sebe preuzima ulogu posluge ili kućne pomoćnice je možda ipak preveliki zalogaj, ali pametna mašina za veš koja sama naručuje deterdžent je rešenje koje se inicijalno pojavilo pre desetak godina. Zaključujemo da je u pitanju funkcija koja svakako nije van dometa. Ostaje nam da čekamo i pratimo kako tehnologija napreduje. A, do tada, veš ipak ostaje naša briga.
Dodaj komentar