Reči matičara na venčanju od kojih se devojci prevrnuo želudac

Mlada je ušla u salu i poustajali smo. Sve oči su se sa tanjira punih mezetluka okrenuli ka mladencima. Ona lepa, vesela, on je drži za ruku onako sav važan u odelu. Preslatki su bili.

Znam koliko im je značila ova svadba i koliko im je bilo drago što smo svi tu. Jedva su našli matičara u opštoj navali posle korone, ali eto i nas i njih i matičara.

A matičar neki visok mršavi lik, drži onaj mikrofon kao Elvis, baca forice. Mislim se, okej, koliko su ga platili mogao je komotno nešto i da zapeva, ajde pročitaj im više Duška Radovića, da ne budu ljubomorni jedno na drugo nego na svoj brak, pa da preživimo slikanje i da počne veselje.

Deklamuje matičar sve redom, ubacio i neki svoj deo, cerekamo se na šale ko što dužnost svatovska zapoveda, kad na red dođoše kumovi, potpisaše šta treba i – trenutak istine.

Došlo vreme da budu muž i žena pred državom i pred zakonom. Pita nju matičar:

– Dobro, Ivana, kako ćete se vi od danas prezivati?

Tu ti ona kaže da uzima muževljevo prezime i matičar onako iznad našeg aplauza poviče „BRAVO!“. Čisto da se razumemo, ovo „bravo“ se nije odnosilo na sklapanje braka taj deo je došao kasnije. To „bravo“ se odnosilo samo na činjenicu da je Ivana odlučila da se odrekne svog prezimena.

Ovo je već drugi put na dve različite svadbe da sam videla isti manir, s tim što je prvi put „bravo“ rekla matičarka.

Da se mi razumemo. Ja moju Ivanu volim i podržavam svaku njenu odluku. Ovde se uopšte ne radi o njoj. Ovde se radi o maniru trećeg lica, od matičara do komšinice, da sebi daje za pravo da kaže kakvo ponašanje mlade je ispravno a kako ne. Nešto ne verujem da viču „bravo“ kada žena doda muževljevo prezime ili, pu pu daleko bilo, zadrži svoje.

Još bih ja ovo zaboravila da nisam ispričala drugarici šta mi je zaparalo uši a ona rekla: „Ma da bre, pa to ti je normalno, posebno po manjim mestima“.

Zašto imamo potrebu da se ljudima mešamo u sreću i bračni život koji maltene tek što je počeo? Ako se ljudi vole zar je bitno kako se prezivaju? I to danas kada brakovi i životi tako lako pucaju. Da li možemo barem kada nešto nije naš dan da se suzdržimo od omiljenog balkanskog hobija mešanja u tuđa posla? Svima bi nam svanulo.

Izvor: Blic