Margaret svaki dan sedi na istoj stanici i s razglasa sluša glas svog pokojnog muža

U Londonu živi žena koja svaki dan silazi u podzemnu železnicu, samo da bi sedela na klupi i čula glas pokojnog muža.

Kada treba negde brzo da stigne se i provoza istom, i ne – nije luda, ako ste to pomislili, jer je glas njenog supruga zauvek ovekovečen na razglasu londonskog metroa.

Margaret svaki dan dolazila na stanicu da čuje mužev glas

Njeno ime je Margaret Mekloum, a njen suprug Osvald Lorens je još 1950. godine svoj glas „pozajmio“ razglasu severne linije londonskog metroa, tačnije izgovorio čuveno upozorenje „Mind the gap“ (prostor između perona i voza).

Par se upoznao 1992. godine, dok Osvald radio za turističku agenciju i živeli su zajedno u severnom Londonu do njegove smrti 2007. godine. Njegov odlazak je ostavio ogromnu prazninu u Margaretinom srcu, ali je pronašla način da zauvek ostane sa njom.

Svakog dana od njegove smrti sedela je na peronu stanice i čekala nailazak sledećeg voza ne bi li čula njegov glas.

Neke ljubavi su zaista večne

Međutim, u novembru 2012. godine, Osvald je najednom nestao, zamenjen je nepoznatim ženskim glasom. Skrhana Margaret je odlučila da zamoli transportnu kompaniju u Londonu da joj da traku sa glasom njenog muža, kako bi zadržala sećanje na njega.

Videvši koliko joj to znači, kompanija je odlučila da ipak obnovi najavu na stanici Embankment, koja se nalazi u blizini kuće gde je par živeo.

– Divno je čuti njegov glas tamo i znati koliko joj to znači – rekli su iz kompanije.

Tako i danas svi putnici mogu da uživaju u Osvaldovoj najavi, dok njima nepoznata gospođa i dalje sedi na klupi i gleda kako vozovi prolaze, sve dok mu se ne pridruži na mestu gde će zauvek biti zajedno.

Ova izuzetna priča o posvećenosti i poruci koju su čuli milioni od kada je snimljena, pretvorena je u kratki film pisca i reditelja Luka Flanagana 2014. godine. Film je naravno nazvan – „Mind the Gap“.

Neke ljubavi su zaista večne.