Uzbunjivačica iz Ćuprije ostaje bez posla, Akademija nije ispoštovala konkurse

Uzbunjuvačica iz Ćuprije Sunčica Ivanović, koja je ukazivala na brojne nepravilnosti u radu Akademije akademsko – medicinskih strukovnih studija u Ćupriji uskoro bi mogla da ostane bez posla, jer joj 17. jula ističe ugovor u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Advokat Ivan Ninić kaže za portal Nova.rs da će se ona, ukoliko ostane bez posla, naći na “tankom ledu” jer je ni Zakon o zaštiti uzbunjivača više neće štiti.

Na isti način je pre dve godine bez posla ostalo devet žena, osam profesorki i jedna članica nenastavnog osoblja, koje su bile zaposlene u tadašnjoj Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, koja je kasnije dobila status akademije.

S obzirom da zaposleni u visokom obrazovanju nemaju ugovore na neodređeno, kontinuitet njihovog ranog odnosa, kao i napredovanje u karijeri odvija se kroz reizbor u zvanje.

U slučaju otpuštenih profesorki reizbor se nije desio, kao što se do sada nije desilo ni u slučaju dr Sunčice Ivanović.

Ivanović tvrdi da je još 2018. godine, na raspisanom konkursu, trebalo da bude izabrana u zvanje višeg predavača, jer je u tom trenutku bila najbolji kandidat.

– Ja sam odavno ispunila sve uslove, zato što sam stipendista akademije i zato što sam doktorirala. Ono što je ustanova tražila od mene ja sam ispunila. Međutim, oni nisu ispoštovali konkurse koji su raspisani i primljeni su slabiji i lošiji kandidati od mene – kaže ona za Nova.rs.

Dodaje da je na jednom od konkursa raspisanih u toku 2018. godine primljen i državni sekretar Ivan Bošnjak.

Na izbor komisije žalila se ustanovi u kojoj radi, Ministarstvu prosvete, ali je pokrenula i krivični postupak pred sudom. Uočene nepravilnosti u toku konkursa, navela je i u prijavi koju je poslala tužilaštvu.

– Tužila sam ustanovu vezano za taj konkurs. Imali smo poslednje ročište pre korone, a naredno je pomereno i zakazano za 27. avgust. Nakon toga se očekuje odluka suda. Inače ta parnica traje više od godinu dana – objašnjava ona.

Tužilaštvo ne reaguje

Ivanović je još 13. februara prošle godine Višem javnom tužilaštvu u Nišu podnela prijavu protiv Više medicinske škole u Ćupriji i njenog tadašnjeg direktora Hristosa Aleksopulosa.

Prijava je ubrzo prosleđena Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije.

Na pitanje portala Nova.rs koji je status ove krivične prijave, tužilaštvo je odgovorilo kako su provere o tom slučaju još uvek u toku.

– Tužilaštvo je dostavilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja MUP RS, DP, UKP, Odeljenju za borbu protiv korupcije Beograd da izvrši proveru navoda iz ove krivične prijave i da o svemu dostavi dokumentaciju – navodi se u odgovoru tužilaštva u Kraljevu i dodaje:

– Takođe, Osnovno javno tužilaštvo u Paraćinu je ovom tužilaštvu dostavilo na nadležnost krivičnu prijavu koju je Sunčica Ivanović podnela 7. februara tekuće godine, protiv istih lica uz navođenje novih činjenica. I u vezi ove prijave dostavljen je zahtev da se izvrše provere. Provere su još uvek u toku.

Ivanović je prijavu podnela zbog, kako je navela, “postojanja osnovane sumnje na zloupotrebnu službenog položaja, trgovinu uticajem, zloupotreba i nepoštovanja Zakona o visokom obrazovanju, kršenja propisa, kršenja ljuskih prava, falsifikovanja i zloupotrebe društvenih dobara.”

Prijavila je i rad u školi visokih funkcionera Srpske napredne stranke, čije je angažovanje, po pisanju BIRN-a, sama inspekcija Ministarstva prosvete ocenila kao nezakonito.

Na listi angažovanih funkcionera našli su se narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić i Darko Laketić. Takođe i Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Milorad Jerkan, direktor niškog Doma zdravlja i član SNS-a.

Ninić: Kod slučajeva sa političkom pozadinom prisutna igra “gluvih telefona”

Advokat Ivan Ninić kaže za Nova.rs da su upravo slučajevi sa političkom pozadimom oni u kojima najčešće “nastaje šum u komunikaciji između tužilaštva i policije”.

– Ima dosta primera u praksi da se predmeti sa političkom pozadinom izgube na relaciji tužilaštvo-policija. Policija se tu ogluši o naloge tužilaštva i ne vraća odzivne izveštaje. Tužilaštvo radi urgencije, međutim, ne postoji mehanizma da se ta spirala prekine – objašnjava on i dodaje:

– Tu bi unutrašnja korntrola MUP-a trebalo da vrši nadzor nad postupanjem svake Policijske uprava i službenika kojima je poveren taj predmet, međutim, u praksi to ne funkcioniše.

Kako kaže, tu je u pitanju “igra gluvih telefona gde u mnogim slučajevima tužiocu može da odgovara takvo postupanje policije, jer mu daje alibi”.

– I to je najbolji pokazatelj da predmet ima političku dimenziju, da ga neko u MUP-u drži u fioci, i da ne postoji interes da se predkrivični postupak okonča ažurno i pravovremeno”, tvrdi on.

Podseća da se to desilo u Savamali i mnogim drugim slučajevima gde su bile prisutne stranke, posebno vladajuća.

Nakon isteka u govora o radu uzbunjivačica ostaje “na tankom ledu”

Ninić napominje da je krivična prijava “jedan kolosek, a potpuno drugi činjenica da Sunčici Ivanović ističe ugovor o radu”.

– Ona će sad ostati na tankom ledu, potpuno nezaštićena, prepuštena samoj sebi, lišena svih institucionalnih prava u ovoj državi, zato što će svako reći u toj školi: ’Pa čekajte, njoj ističe ugovor o radu, on je bio na određeno vreme, time prestaju sva njena prava i obaveze u školi’ – tvrdi Ninić.

To što je Ivanović ukazala na korupciju i na potencijalnu zloupotrebu položaja ili neko drugo krivično delo, što je ona “heroj”, to sada tužilaštvo ne vidi kao nešto što ima veze sa njom i njenim poslom, navodi Ivanović.

Kako kaže, čak i kad bi sud u krivičnom postupku poništio konkurs povodom kog je pokrenula parnicu, to bi značilo samo ponavljanje konkursa, ne i garanciju za njen izbor u zvanje.

– Podnela je krivičnu prijavu i ima status uzbunjivača, ali samo dok je u radnom odnosu. Za to vreme poslodavac protiv nje ne sme preduzeti bilo kakvu štetnu radnju i ne sme je stavi u nepovoljniji položaj nego pre uzbunjivanja, ali samo dok je u radnom odnosu – kaže on.

Dodaje da je u njenom slučaju teško dati bilo kakav pravni savet, jer je problem u samom sistemu koji ne štiti uzbunjivače na adekvatan način, pri čemu su najviše pogođeni zaposleni u visokom obrazovanju, jer ne mogu da zasnuju stalni radni odnos.

Nova predsednica uliva nadu

Ministarstvo prosvete jedino je, ali samo delimično, reagovalo na prijavljene nepravilnosti tako što je prvo u više navrata slalo inspekciju, da bi na kraju Višoj školi strukovnih studija preimenovalo u Akademiju akademsko – medicinskih strukovnih studija i uticalo na smenu direktora Hristosa Aleksopulosa.

Na mesto Aleskopulosa, početkom jula prošle godine, postaljena je za v. d. direktorku Jelena Milanović, da bi, neposredno pred početak epidemije Zorica Duković bila postavljena na mesto predsednice akademije.

Po rečima Ivanović, prošlog petka je prvi put imala razgovor sa novom direktorkom, koja je kako kaže bila korektna i profesionalna i izrazila želju da se problem reši.

Ona ipak sumnja da će i uz dobru volju direktorke moći da sačuva radno mesto na akademiji, jer kako kaže, ovoj školskoj ustanovi su neophodne promene rukovodstva odseka Ćuprije, gde se, kako kaže, “nalazi nestručni kadar koji je postavio još bivši direktor”.