Rezultati jednog istraživanja sprovedenog pre deset godina prilično su uzdrmali psihološku javnost jer su pokazali da devojičice već sa četiri godine imaju svest o obliku svog tela i većina sebe doživljava kao punije ili deblje i izjavljuju da bi želele da budu mršavije.
Sve ranije im smetaju sitni nedostaci na telu koje posmatraju kao pod mikroskopom očekujući “savršenstvo” koje vide svuda oko sebe.
Koliko smo kao društvo krivi za to?
Mnogo.
Mediji konstantno propagiraju vitke, zategnute, fotošopirane žene izjadnačavajući fizički izgled sa srećom, uspehom, postignućima.
Lutke su vitke, biserno plave kose, sa grudima, namackane i princezaste.
Na instagramu ulazimo u bajkoviti svet “savršenih” žena na čijim bedrima nema šanse da nađete venu, strije, mrežu kapilara. Njihova lica su do te mere fotošopirana da se vide samo oči, nosa gotovo nema i pune usne. Ponekad se na nos prilepi nalepnica mačjeg nosića koji se kao mrda gore dole, tako da više ne znate jel vidite kućnu mačku ili ženu.
Ovim se takođe nenamerno šalje porukama devojčicama da je poželjno biti mačkica koja nevino mrda nosićem. Ili poruka da je i mačji nosić bolji od sopstvenog, posebno ako je grbav, širok ili velik.
Sužavaju se strukovi do iznemoglosti, uvećavaju zadnjice koje se posebnim prelomom u lumbalnom delu isturaju. Očekujemo kurs: Nasučite kako zauzeti položaj telom da fotka bude savršena.
Onda se tako fotošopirana fotka okači uz prethodno dodavanje svetlećih zvezdica okolo, jer jbg malo je.
Smanjuju se želuci. Jer tako je najbrže.
Ako ne možemo da promenimo žene na mrežama i njihove porive i izvore zadovoljstva, ako ne možemo da promenimo sadržaj u medijima, ako ne možemo da biramo šta će nam ćerke danas sutra gledati, možemo da se potrudimo da pred njima ne kukamo kako nam vise sise, kako nam je kosa čupava i fronclava, kako smo mršave ili debele, kako nam haljina užasno stoji jer se vidi stomak, kako ne možemo na plažu sa “ovoliko strija”… i da padamo u očaj zbog toga… jer ih tako učimo da je skroz okej da padnu u očaj ako im se sopstveno telo ne dopada.
I da je skroz okej da na plus 35 ostanu kod kuće iza spuštenih roletni jer “debela ni ne treba da ide na plažu”.
Mile moje devojčice, nije vam danas lako.
Sve češće gledate mame koje besomučno škljocaju svoj odraz u ogledalu, pućeći usne, isturajući grudi u kupaćem, stiskajući nos da bude manji, jedva dišući tokom fotkanja.
Da ih pitate zašto to rade, ne znam da li bi imale dovoljno dobar odgovor.
Ajde da probamo:
Zašto se fotkaš već deset minuta pred ogledalom?
Da imam fotku.
Okej, za koga?
Za sebe.
Pa, što je onda stavljaš na mreže?
Pa da podelim sa prijateljima.
Ali, prijatelji znaju kako izgedaš.
Znam, ali šta ima veze.
Što ti je važno da te oni vide?
Pa, ne znam. Važno mi je da vidim kome se sviđam.
Pa zar nije najvažnije sebi da se svidiš?
Jeste, naravno.
Pa, što onda svaki put kad se fotkaš skupljaš nos, pućiš usta i koristiš filter?
Jer sam tako lepša.
…
Evo kakvu poruku šaljemo ćerkicama: da treba da se puštaju kroz filtere i prave grimase da bi se drugima dopale. Jer kad se drugima dopadnu, onda su srećne.
…
Tužno mi je i poražavajuće na šta se svelo detinjstvo devojčica (kao i srednje godine mama).
Gde god da se okrenete forsira se fizička lepota, mršavljenje, plastične operacije, zategnuto telo bez mana, savršene kose, savršen ten, savršen nos, usne.
Horor će da proživi ona koja ima klempave uši, višak kilograma ili pojačane malje. Horor!
Posebno ako svakodnevno gleda mamu koja ni u 45-oj još nije zavolela sebe, pa muku muči sa pozama pred ogledalom, doterivanjima, prikrivanjima mana, povremenim očajevima koje ublažava umotavajući se ko mumija u folije, podižući kapke, korigujući obrve, ubrizgavajući famozne sastojke pod kožu lica, plačući kad pojede palačinku više, ili prežderavajući se da ublaži tugu. Ili slušajući tate i muške rođake koji ženu komentarišu su “dobra riba” ili “ova pojela ceo frižider” ili “kakva guza”.
Srednjoškolke u školu sve češće dolaze našminkane kao za izlazak, sa veštačkim noktima, golim stomacima, prepeglanim kosama jer im se to PROPAGIRA.
Zamislite koji je to teret odrastanja. Koliki je to pritisak. Ne znaš dal da uradiš domaći ili da izvučeš alajner. Nisi siguran da li ideš u školu ili na utakmicu sa drugim devojčicama.
Ne znaš dal da pojedeš užinu ili napraviš neki dobar selfi iz školskog wc-a. Ne znaš dal da slušaš na času ili da brojiš lajkove i čitaš komentare za napravljen selfi. Ne znaš više šta dečaci vide na tebi.
Užasne stvari.
Ne posmatramo se odavno dalje od “krmačetino”, “kosturu”.
Sve se svelo na kilograme, nedostatke, sve se svelo na telo. Pardon, savršeno telo.
Umesto fotošopiranog tela koje pokazujete pratiocima na mrežama pokažite svojim ćerkicama koliko volite svoje telo sa svim manama. Umesto da kukate pred njima kako ste debele, pokažite im kako se trčanjem i zdravim obrocima može biti vitalan i zdrav. Umesto da komentarišete druge žene pred njima sa “bože, kako je mršava”, pričajte im kako je svaka žena posebna na svoj način.
Umesto skrivanja tela na plaži, uletite sa njima u vodu i pokažite im kako se uživa bez obzira na osam vena ili landaravi stomak.
Ne tražite sebi pred njima mane, ako ne želite da vam se ćerka zbog mana koje je uočila na sebi počne prejedati zbog nezadovoljstva ili gladovati do anoreksije, ako ne želite da upadne u depresiju, ako ne želite da se povuče od svih, ako ne želite da sebe ceni samo na osnovu svog lica, grudi, butina, struka, kose, ako ne želite da se upoređuje sa serviranim lepoticama.
Sve je tako jednostavno.
Ako ne želite da vam ćerka upadne u klopku nametnutog trenda, najpre vi izađite iz te klopke.
Dodaj komentar