Vlast u Srbiji donela je novi set pravosudnih zakona, koje opozicija i pojedini pravni stručnjaci vide kao još jedan pokušaj da se pravosuđe stavi pod kontrolu vlade.
Vladini zvaničnici, međutim, tvrde da će grupa zakona doprineti „boljem i efikasnijem“ pravosudnom sistemu, zaduženom za kontrolu rada izvršne i zakonodavne vlasti, piše Danas.
Da bismo objasnili suštinu usvojenih promena, treba da krenemo redom.
Od Mrdićevih zakona.
Iliti paketa od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.
O njima je republička skupština raspravljala po hitnom postupku, da bi na kraju bile usvojene izmene i dopune, jer vladajuća koalicija ima apsolutnu većinu:
Zakon o Visokom savetu tužilaštva
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Zakon o javnom tužilaštvu
Zakon o sudijama
Da, mnogo teških i komplikovanih reči.
Šta ovo sve zapravo znači?
Iako do trenutka objavljivanja teksta nije odgovorio na poziv BBC-ja za izjavu, Mrdić je ranije tvrdio da će, ukoliko njegovi predlozi budu usvojeni, doći do jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva.
„To je prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći“, poručio je Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe, tokom skupštinske rasprave.
Ova utakmica se tu prebacuje sa pravosudnog na dnevnopolitički teren.
Cilj je ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), koje vodi postupke protiv nekoliko visokih vladinih i SNS zvaničnika, istakli su iz opozicije na sednici.
Usvajanje Mrdićevih zakona dovešće do „ukidanja nezavisnog sudstva“, poručili su.
Iz Evropske komisije su poručili da će proceniti usvojene zakone.
„Kao što smo već ranije isticali tokom ovog procesa, ove izmene mogle bi predstavljati značajan korak unazad u posvećenosti Srbije njenom putu ka pristupanju EU“, rekli su za N1 u Evropskoj komisiji.
U Briselu kažu i da su izmene pravosudnih zakona „pripremljene i usvojene u ubrzanom i netransparentnom postupku, bez javnih konsultacija sa svim relevantnim akterima, između ostalih i sa Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom“.
„Od Srbije, kao zemlje kandidata, očekuje se da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva, u skladu sa preporukama Evropske komisije“, poručuju iz „vlade EU“.
Ustavni sud Srbije: Ko su nove sudije i šta nam to govori
‘Joca Amsterdam’, Hrkalović, ‘Ribnikar’: Zašto Apelacioni sud obara presude
Godišnjica ubistva Olivera Ivanovića: Dan kada se zavrti jedan tvit
O Tužilaštvu za organizovani kriminal
Slične teze o „otuđenom pravosuđu, pod kontrolom stranih centara moći“, često se poslednjih meseci – bez dokaza – mogu čuti od predstavnika vlasti, predvođenih predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Posebno od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi, kao i slučaja Generalštab, namere da se na mestu zdanja pogođenog u bombardovanju 1999. godine izgradi luksuzni hotel.
Dve stvari su im zajedničke.
Osumnjičeni za korupciju su ministri i SNS zvaničnici – Goran Vesić, Tomislav Momirović i Nikola Selaković – a postupak vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
I upravo je TOK često na meti optužbi za „rad protiv interesa države“.
Zašto još nema nijednog suđenja za pad nadstrešnice u Novom Sadu
Novosadski postupak: Žalba tužilaštva na odbacivanje optužnice protiv Vesića
Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Vesić saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal
„Da je meta TOK, otkrili su amandmani poslanika vladajuće stranke“, kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) za BBC.
SNS poslanica Olja Petrović u amandmanu na Mrdićeve zakone predložila je da se tužiocu koji je privremeno upućen na rad u drugo tužilaštvo, to upućivanje prestane u roku od 30 dana od stupanja na snagu izmena Zakona o javnom tužilaštvu.
„Opšte je poznato da su u TOK-u radili upućeni tužioci iz drugih tužilaštva, pre svega jer nije bilo uspelih izbora javnih tužilaca“, objašnjava Golubović.
„Ukoliko budu usvojeni, TOK će raditi sa 50 odsto kapaciteta i biće usporeni i preraspodeljeni ključni predmeti protiv funkcionera SNS-a“, dodala je ona ranije.
Na to su reagovali iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Usvajanje amandmana SNS poslanice na Mrdićeve zakone imalo bi „izuzetno teške i dalekosežne posledice po funkcionisanje pravosudnog sistema“, saopštili su.
To znači „ne samo direktno i teško urušavanje TOK-a“, već i „potpunu blokadu postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima“, što nazivaju „ozbiljnim korakom unazad u oblasti vladavine prava“.
„Najveće pogodnosti iz toga će imati okrivljeni“, naglašavaju.
Mrdić im je odgovorio da će amandmani „obezbediti transparentnost u radu“.
Prethodno je, tokom skupštinske rasprave, negirao i tvrdnje opozicije da želi ukidanje TOK-a.
Potom je za RTS izjavio da se nada promenama zakona koji se tiče TOK-a, što takođe vidi kao deo „borbe za efikasnije pravosuđe“.
Opširnije na Danas.rs
Kazne za uvrede na mrežama i do 150.000 RSD: Novi zakon menja pravila
Dodaj komentar