Magazin Novi Sad

Novom Sadu treba Plan grada u interesu građana, umesto naprednjačkog podilaženja investitorima

gradilište
Foto: Gradnja

Usvajanje Nacrta Generalnog urbanističkog plana je goruća tema u medijima u proteklih nekoliko meseci. Predložena strategija razvoja grada do 2030 godine je predmet sporenja između gradske vlasti sa jedne, i građana, aktivista i stručnjaka sa druge strane.

Novosađani su svoje neslaganje sa predlogom GUP već iskazali predajom preko 12.000 potpisa početkom februara.

Neretko su udruženja i aktivisti primorani da protest iskažu i na samoorganizovanim skupovima, usled nedostatka sluha gradske vlasti da sasluša njihove primedbe.

Stručnjaci su takođe saglasni da se usvajanjem predloženog Nacrta GUP radi protiv interesa građana, zarad zadovoljenja investitora bliskih vladajućim strukturama.

DaNS i građanska udruženja saglasna da je predloženi nacrt GUP bez vizije, uključuje i štetna rešenja iz prethodnih planova

Arhitekte Slobodan Jović i Aleksandar Bede, članovi Društva arhitekata Novog Sada (DaNS), za Mašinu tvrde da je predviđeni nacrt GUP je rađen bez razvojne vizije i koncepta, kao i da novosađanima uskraćuje optimizam za budući život u gradu.

U ovakvoj oceni nacrta GUP nisu usamljeni, jer su dokument i druga udruženja ocenila kao štetan za građane Novog Sada.

Na njihove zaključke nadovezuje se i Igor Vukičević, arhitekta i član Društvene akcije (DA), novosadskog udruženja koje je posvećeno borbi za održiv razvoj i zaštitu društvene i prirodne životne sredine, dodajući da nacrt takođe uključuje štetna rešenja iz prethodnih planova.

– Nastavlja se praksa nekritičkog prenošenja prevaziđenih rešenja iz prethodnih planova. Neretko se identično rešenje bloka prekomerne izgrađenosti i spratnosti primenjuje na sve nove delove grada, bez ikakvog osvrta na trenutne fizičke i demografske parametre, postojeće stanje potencijalnog zaštićenog ili nezaštićenog istorijskog nasleđa, ili, u slučaju neizgrađenih delova grada – potencijalnog zaštićenog ili nezaštićenog staništa određenih biljnih i životinjskih vrsta – izjavio je Vukičević za Mašinu.

Nedavna odluka Komisije za planove da odloži sednicu u vezi sa Nacrtom GUP-a, potvrđuje da i brojni novosađani dele mišljenja stručnjaka i aktivista. Kao što je već pomenuto, početkom februara predato je preko 12.000 primedbi na predloženi nacrt.

Jedna od organizacija koja je učestvovala u javnom sakupljanju primedbi je Ekološki front Novi Sad, koji okuplja pojedince, nevladine organizacije i institucije u borbi za zaštitu životne sredine.

– Zajedno sa neformalnim građanskim inicijativama i organizacijama civilnog društva, kao i brojnim aktivnim pojedincima i pojedinkama, organizovali smo javno sakupljanje primedbi u uličnim akcijama „Reci NE Generalnom urbanističkom planu Novi Sad 2030“. Izdvojili smo 16 ključnih primedbi koje su izradili stručnjaci iz različitih oblasti i nazvali je „opštom primedbom“ kako bismo animirali što veći broj građana – kažu za Mašinu iz Ekološkog fronta Novi Sad.

DaNS: Nelegalan dokument, na štetu novasađana, a u korist privatnih investitora

Jović i Bede objašnjavaju da bi usvajanjem predloženog nacrta GUP bio usvojen nelegalan dokument, kao i da je upućenim primedbama DaNS ukazao na nekoliko prekršaja važećih Zakona i Pravilnika sa kojima taj dokument mora biti usklađen.

Naglašavaju da bi predloženi GUP rezultirao nepotrebnim i neracionalnim ulaganjima, u korist privatnih investitora, kako bi realizovali svoje investicije. I to sve na štetu novosađana.

– Takav je primer tzv. projekat „Novi Sad na vodi“ za čiju realizaciju je potrebno uraditi izmeštanje obaloutvrde na Dunavu o trošku svih stanovnika Novog Sada. Još značajnije od toga, ovim planom se kroz zakonski nepostojeću namenu „opštegradskog centra“ ostavlja prostor za urbanu devastaciju i korupciju velikih razmera u planovima nižeg reda – ističu u DaNS za Mašinu.

Ova dvojica arhitekata naglašavaju da je gradu potreban GUP sa „novim vizijama razvoja, savremenim metodologijama planiranja, plan koji nudi novi odnos savremene industrije i stanovanja, čuva i pospešuje biodiverzitet u gradu, prihvata različite identitete grada i poštuje sve epohe njegovog urbanističkog razvoja.“

DaNS zahteva da se predloženi nacrt povuče, a predlaže Proglas u 10 tačaka sa smernicama i alternativnim idejama za izradu novog nacrta GUP-a. Takođe zagovaraju da budući plan obuhvata period do 2040. godine.

Naprednjaci nastavljaju sa trendovima prisutnim od početka tranzicije, umesto održivog razvoja

Kako za Mašinu ističe Igor Vukičević iz Društvene akcije, urbano planiranje u Srbiji se kreće u suprotnom smeru onoga što se smatra održivim razvojem.

– Primetili smo dva trenda koja postoje od početka tranzicije, ali se danas eksponencijalno nastavljaju: podsticanje kolskog saobraćaja i podsticanje privatnih investicija u objekte stambene i komercijalne namene – ističe Vukičević.

On dodaje da su ta dva trenda stihijska i urbanističkim planovima se samo naknadno legalizuju, uz uništavanje životne sredine kao indirektne posledice ovakvog pristupa.

Kako objašnjava Aleksandar Matković, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka i član DA, veliki problem su i kompanije (domaće i strane) koje grade u gradu i okolini. Jedna takva kompanija je izvođač radova gradnje novog mosta, CRBC, koja je u Crnoj Gori pravosnažno osuđena za uništavanje Tare sa kaznom od 200.000 evra.

– Teško je zamisliti da takva kompanija predstavlja dobrog kandidata za zaštitu životne sredine, tako da bi pogotovo trebalo biti obazriv u toku gradnje. Ista kompanija gradi i Fruškogorski koridor za koji postoje indicije da će podrazumevati otvaranje dva radna kampa kod Iriga i Paragova uz najavljeno učešće 1000 kineskih radnika – ističe Matković.

On dodaje da pored ekoloških, posebnu pažnju treba obratiti i na radničke probleme.

Stihijsko urbanističko planiranje je idealna prilika za pranje novca, posebno kad su institucije slabe

Ignorisanje pitanje kvaliteta života stanovnika prilikom urbanističkog planiranja, svakako nije samo karakteristika Novog Sada. Planeri se pre svega vode interesima tržišta nekretnina i građevinske industrije. Često se putem građevinskih aktivnosti velike količine kapitala nepoznatog porekla uvode u legalne tokove.

Jović i Bede naglašavaju da nema velike razlike u urbanističkom planiranju Beorada i Novog Sada, kao i da je ovakav koncept globalno prisutan u sredinama orjentisanim na brzi ekonomski rast sa slabim institucionalnim okvirima.

Planiranje je pre svega zasnovano na potrebama tržišta nekretnina i pospešivanja rada građevinske industrije. Upravo je ova industrija izuzetno značajna za kreiranje rasta, objašnjavaju i iz DaNS-a.

– Kao što se može primetiti, u takvom planiranju nema ljudi, a samim tim proističu negativne posledice po kvalitet života u našim gradovima. Investitorski urbanizam u našem slučaju ima i jednu specifičnost, koja se ogleda u plasiranju velike količine kapitala nepoznatog porekla, a koji se kroz građevinske aktivnosti plasira u legalne tokove. Zato je urbanističko planiranje postalo dominantna politička i ekonomska tema – ističku Jović i Bede za MAšinu.

Izvor: Mašina

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
30 Shares
Share via
Copy link