Dok je većina evropskih i svetskih zemalja uvela stroge restriktivne mere u borbi protiv koronavirusa Švedska nastavlja sa drugačijim pristupom.
Uzdajući se u samoodgovornost svojih građana, vlada ove skandinavske zemlje nije uvodila stroge mere prevencije i zaštite svojih sunarodnika.
Vlada Švedske nije uvela oštre zabrane ili kazne kao druge zemlje, pošto veruje da će građani biti odgovorni i disciplinovani, da će poštovati preporuke o distanciranju od drugih ili ostati kod kuće ako im nije dobro, što oni zaista i čine.
Ulice Stokholma su tihe, ali nisu puste. Ljudi i dalje sede u baštama kafea u centru grada, trgovci i dalje prodaju cveće. Tinejdžeri još ćaskaju u grupama po parkovima. Neki se i dalje grle i rukuju pri susretu.
Posle duge i mračne skandinavske zime, ni pandemija virusa korona nije zadržala Šveđane u domovima, iako građani u mnogim delovima sveta ne izlaze iz kuća i po pravilu ne mogu da nađu otvorene restorane ili radnje ni u doba dana kada im je kretanje dozvoljeno.
Švedske vlasti su posavetovale građane da primenjuju takozvano socijalno distanciranje, odnosno izbegavanje fizičkog kontakta sa ljudima, i da rade od kuće ako je moguće. Starije od 70 godina pozvale su da se samoizoluju u svojim domovima iz predostrožnosti.
U poređenju s merama karantina, odnosno zabrane kretanja, uvedenim u mnogim zemljama, odgovor švedske vlade na pandemiju virusa korona ostavlja građanima prilično slobode.
U Švedskoj je zabranjeno okupljanje pred šankom u barovima, ali dopušteno je sedenje za stolovima kafea i restorana, dok u drugim državama gosti ne mogu u lokale, sem da preuzmu naručene obroke.
Srednje škole i univerziteti zatvoreni su u Švedskoj, ali predškolske ustanove i osnovne škole i dalje rade na uobičajen način.
Nekada glavni švedski epidemilog Johan Gizeke, sada savetnik Švedske zdravstvene agencije, rekao je da je „Švedska u najmanju ruku izuzetak na evropskoj sceni“ i dodao da „misli da je to dobro“. Naveo je da su druge evropske države „preduzele političke poteze“ umesto onih koje diktira nauka.
Premijer Štefan Leven upozorio je u petak da predstoje „mnoge teške nedelje i meseci“ i da će biti zabranjena okupljanja više od 50 ljudi, umesto 500, kao do sada.
S druge strane, da bi smanjile širenje virusa, Nemačka i Velika Britanija zabranile su okupljanja više od dve osobe, s izuzetkom onih koji žive zajedno.
Italija i Francuska su postepeno uvodile sve oštrija ograničenja javnih aktivnosti, da bi na kraju propisale kazne jer je, prema oceni vlasti, previše ljudi ignorisalo preporuke o fizičkom distanciranju od drugih ljudi.
Neki naučnici ipak kritikuju pristup Švedske zdravstvene agencije kao neodgovoran, u vreme kada je pandemija odnela više od 22.000 života u Evropi, a u svetu više od 32.000. U otvorenom pismu vladi, oko 2.000 naučnika zatražilo je veću transparentnost i bolje obrazloženje strategije za sprečavanje širenja zaraze.
Profesor medicine u Švedskoj Sten Linarson navodi da su zabrinuti jer nema naučnih dokaza u prilog prihvaćene politike „procene i smera švedske vlade“.
Za švedsko upravljanje krizom s virusom korona Linarson je rekao da je to kao kada bi ona rekla da već zna da je izbio požar, ali da „namerava da ga gasi kasnije“.
„To nema nikakvog smisla. A opasnost je naravno da izgori cela kuća“, smatra taj profesor Instituta Karolinska.
Međutim, glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel tvrdi da je vladina politika kakva je sada, sprovodivija i efikasnija u zaštiti javnog zdravlja, nego što bi bile drastične mere, poput zatvaranja škola na četiri, pet meseci.
U Švedskoj, sa 10 miliona stanovnika, zaraza virusom korona potvrđena je kod 3.700 osoba, od kojih je 110 umrlo. Međutim, Švedska je sprovela ograničen broj testiranja na virus korona, pošto je do srede, prema zvaničnim podacima, uzeto 24.500 uzoraka.
„Cilj je da smanjimo broj novoobolelih kako bi zdravstveni sistem imao razumnu šansu da se pobrine za njih. To svi rade u svakoj zemlji Evrope. Mi jedino biramo drugačije metode da to postignemo“, rekao je Tegnel.
Način na koji vlada upravlja zdravstvenom krizom, Šveđanka Viktorija Holmgren (24) ocenjuje kao „veoma dobar“.
„To je delom zbog toga što ne verujem da bih mogla da izdržim da budem ceo dan unutra“, navela je Holmgren.
Nastavnica u penziji Suzana Moberg (63) navodi da ima poverenja u vladu i da veruje da švedsko iskustvo s virusom koronma neće biti tako teško kao italijansko, gde je do sada umrlo više od 10.000 ljudi, a zaraženo više od 92.000.
„Nisam mnogo zabrinuta. Još nemam 70 godina. Moja deca nisu bolesna i u nedelju ćemo ići u restoran. Ne možemo biti kod kuće po ceo dan“, dodala je Moberg, a preneo 021.
Dodaj komentar