Ukrajinka koja živi u Novom Sadu: Svaki dan se pitam da li su mi roditelji živi

Tatjana Holdakovska, Ukrajinka koja je svoju ljubav pronašla u Srbiji, stvorila porodicu i živi i radi u Novom Sadu, za Luftiku je ispričala svoju priču o ratu u Ukrajini, porodici koja živi tamo i kako se oseća povodom cele situacije koja je zadesila njenu zemlju.

Ona predaje violinu u jednoj privatnoj muzičkoj školi u Novom Sadu.

Tatjana je odrasla u Ukrajinskom gradu Hersonu veličine današnjeg Novog Sada. Taj grad je danas okupiran od strane ruske vojske.

– Spavam sa telefonom, dan započinjem pozivom roditeljima, samo da čujem njih da su živi. Svaki dan se budim sa mišlju sada će biti kraj, uskoro će kraj – započinje svoju priču 30-godišnja Ukrajinka.

– U Ukrajini mi je sva rodbina, majka, otac, brat sa porodicom. Majka i otac su u okupiranom gradu Hersonu. Tenkovi su oko celog grada, hrane nema, rade samo dve apoteke. Do grada ne može da stigne humanitarna pomoć. Moji roditelji, kao ni bilo ko drugi ne mogu da napuste grad. Tu nema ukrajinske vojske jer imaju druge prioritete. Tamo su samo okupatori i civili – rekla je Tatjana.

Njen brat živi u Kijevu, ali je uspeo da sa porodicom ode u jedno selo nadomak prestonice Ukrajine, gde je za sada mirno. On svakako ne može da izađe iz zemlje jer muškarci od 18 do 60 godina ne mogu preko granice zbog mobilicazije, koju i on čeka.

– Komunikaciju za sada imam i sa roditeljima i sa bratom, putem interneta. Nadam se da ću i dalje biti u kontaktu sa njima,  jer mislim da bih poludela u suprotnom – priznaje Tatjana vidno zabrinuta za svoju porodicu.

Zanimalo nas je kako ona vidi odnos Srbije, vlasti i naroda, prema ratu u Ukrajini.

– Medije u Srbiji ne pratim. Nažalost, osećam da nemam podršku ljudi sa kojima se srećem i razgovaram. Deluje mi da su potpuno nezainteresovani za rat – kaže Tatjana.

Ispričala nam je da je  imala situaciju na Trgu gde se jedan momak upleo u razgovor koji vodila sa prijateljicom i na njihovo iznenađenje, rekao kako on podržava Rusiju.

– „Svi mi u Srbiji podržavamo Rusiju“, tim rečima mi je rekao – priča ova 30-godišnja Ukrajinka i dodaje da je njen utisak da u Srbiji ima mnogo više ljudi sa takvim stavom, nego onih koji osuđuju rat.

– Ja sam ovde bila srećna tri godine, ali čini mi se da je Srbija okrenula leđa Ukrajini – kaže ona.

Naglašava da ipak razume u kakvoj je poziciji naša zemlja i da je ovde ljudima dosta rata i svega što on donosi. Zahvalna je Novosađanima i Ukrajinskom kulturnom centru i svima u Srbiji na organizaciji oko skupljanja humanitarne pomoći za njen narod.

Pitali smo je da nam objasni na koji način ona razume povode i uzroke ovog rata.

– Ukrajini ne postoje ljudi koje treba spasavati od nacionalista i fašista, kako to Rusi vole da kažu. Postoje samo ljudi koje hoće da žive na svojoj zemlji i ništa više. Mi hoćemo da nas ne diraju. Mi nećemo da nas, kako Rusi kažu, spasavaju. Mi hoćemo da budemo Ukrajina – u dahu je odgovorila Tatjana.

– Moja poruka svima je da je to ruska vojska koja je došla na našu teritoriju i hoće da uzme našu zemlju. Šta je u pozadini svega… Amerika, Evropa i slično ne želim da razmišljam o tome. Za mene je Putin neprijatelj moje zemlje – zaključila je na kraju razgovora za lutika.rs.