Rat u Ukrajini polako ulazi u treću nedelju. Stravične slike razaranja svakodnevno obilaze svet, kao i kolone izbeglica koje se slivaju u susedne zemlje, bežeći od ratnih strahota. Prema procenama UNHCR-a, preko 1.700.000 hiljada ljudi je do sada napustilo Ukrajinu, a veliki je broj i interno raseljenih lica u samoj zemlji.
Da bi stekli bolji uvod u situaciju, razgovarali smo sa Nevenom Trofymenko, koja radi u Beogradskom centru za ljudska prava. Ova Beograđanka, udata za Ukrajinca Nikitu, je u poslednjih nekoliko godina živela na relaciji Beograd – Kijev. Samo pukom slučajnošću su napustili Ukrajinu tri dana pre početka ratnih sukoba.
Nije bilo histerije pre izbijanja sukoba, ljudi su se čak šalili na tu temu
– Nama je u stvari izbijanje pandemije koronavirusa i mogućnost onlajn rada na neki način doprinela odluci da radimo i živimo na relaciji Beograd – Kijev – započinje Nevena razgovor za Luftiku.
Ističe da niko u Kijevu nije ni verovao da će do rata doći, a da su ostali u Ukrajini kad je sukob otpočeo, verovatno ne bi ni dolazili za Srbiju.
– Nije se osećala nikakva histerija niti napetost neposredno pred početak sukoba. Mi smo se čak i šalili povodom situacije kad smo pratili medije, posebno zapadne. Čak su zapadnu histeriju koja je najavljivala napad na Ukrajinu ljudi prebacivali u mimove – kaže Trofymenko.
Kada je Sky News najavio da ruska ofanziva kreće 16. februara, predsednik Volodimir Zelenski je tada proglasio novi državni praznik, Dan ujedinjenja. U to vreme ukrajinski državni zvaničnici su komentarisali da ne vide mogućnost da do invazije dođe.
Odbacivali smo upozorenja, nismo verovali u ovakav ishod situacije
Nevena ističe da je narod pretpostavljao da bi se sukob u Donbasu mogao produbiti, ali da niko iz njenog okruženja nije mislio da će se sukob pretvoriti u ratna razaranja ovakvih razmera.
– U stvari smo krenuli smo na put zato što smo imali planove i poslovne obaveze u Srbiji. Nama su prijatelji koji rade u UN agencijama i ambasadama u Ukrajini krenuli da šalju uznemiravajuće poruke pre stvarnog izbijanja sukoba. Međutim, mi se najviše družimo sa ukrajinskim stanovništvom, nemamo puno kontakata sa strancima osim par ljudi koje poznajemo, tako da smo odbacivali takva upozorenja. Uopšte nismo verovali u ovakav ishod situacije – ističe Trofymenko za naš portal.
Ukrajinski mediji su se trudili da smire tenzije
Nevena ističe da su se ponašali potpuno suprotno – analizirali su situaciju, ali su radili na smirivanju tenzija, posebno pisanja zapadnih medija.
Više se pisalo o vojnim kapacitetima zemlje i kako bi eventualno moglo da izgleda stanje na terenu.
– Ništa nije nagoveštavalo da se sprema haos. Ja uopšte to nisam osećala. Prilikom odlaska u supermarket ili bilo gde u gradu, nije se osećala panika među stanovništvom. Ljudi su se kretali normalno, ništa nije bilo neubičajeno. Daleko od toga da su ljudi pravili neke zalihe, kao da se očekuje neki sukob – kaže Nevena.
Naša sagovornica ističe da je prvi indikator eskalacije sukoba bio ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina iz 21. februara, kojim je priznata nezavisnost samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.
Ona i njen suprug su do tada već stigli u Srbiju.
– Put do Srbije je bio potpuno normalan, potpuno druga realnost u odnosu na sadašnje stanje. Nije bilo nikakve gužve na granicama, najmormalnije smo proputovali čitavu Ukrajinu. Jedino je bilo dugog čekanja na ukrajinsko-mađarskoj granici, ali to je normalna situacija, jer mađarski carinici uvek detaljno pregledaju vozila – kaže Trofymenko.
U Kijevu na snazi policijski čas, ljudi vesti prate preko Telegrama
Nevena ističe da se u Srbiji osećaju potpuno normalno, te da se po povratku nisu susretali ni sa kakvim neprijatnostima.
Međutim, roditelji njenog supruga Nikite su i dalje u Kijevu, a redovnu komunikaciju održavaju preko Vibera.
– Imamo redovnu komunikaciju sa njima, čujemo se nekoliko puta dnevno. Kada se čujemo, uvek kažu da je situacija zasad normalna, osim što imaju policijski čas, od 20 časova uveče do 7 ujutro. U tom periodu su stanovnici Kijeva zamoljeni da ugase svetla, isključe vodu i gas. Međutim, znamo pouzdano da ljudi idu u skloništa, a metro stanice takođe služe ovoj svrsi. Ranije su čak bile raširene priče da diverzantske grupe idu po skloništima – ističe Nevena.
Kako kruži puno različitih informacija, građani Kijeva se uglavnom informišu putem društvene mreže Telegram.
Preko ovih kanala prate najnovije informacije, a često se dešava da se pojave neproverene vesti koje se posle nekoliko sati demantuju.
– Dosta pratimo Telegram kanale, jer su izmešane informacije i to još više utiče na funkcionisanje normalnog života. Čak nam je Nikitinin otac dao savet kako bi nas smirio – proveravajte vesti tri puta dnevno i verujte samo zvaničnim informacijama. Ja na primer ne znam šta je bilo sa ovim ubijenim članom ukrajinske delegacije, prvo su bile informacije da je likvidiran zbog izdaje, a posle par sati je stigao demanti. To je na primer bilo zbunjujuće. – ističe Trofymenko.
Borbe se i dalje vode u predgrađu Kijeva
Nevena ističe da se konstantne borbe između ruskih i ukrajinskih snaga vode u predgrađu glavnog grada, na jugu zemlje, ali i mestima prema beloruskoj granici.
– Imam kolege u Černigovu (grad severno od Kijeva, prema rusko-beloruskoj granici), oni su baš u teškoj situaciji i znam da su juče napustili grad. Kad smo se čuli, odgovorili su da je stanje izuzetno teško, a i viđali ste fotografije iz tih mesta. S druge strane, u prigradskim oblastima Kijeva, poput mesta Jerpen, Gostomelj i Buča stalno se vode lokalne borbe. Ta naselja su dosta stradala, totalno je uništena infrastruktura. Naš kum je živeo u Buči, ali je uspeo da pobegne već prvog dana sukoba. Sestra je još uvek u Gostomelju, još uvek nije obezbeđena evakuacija za Kijev, ali se nadamo se da će se to desiti svakog trena – kaže Nevena.
Puno toga je uništeno, samo se molimo da sve prestane brzo
Nevena ističe da je u nekim gradovima i mestima potpuno uništena infrastruktura i da će trebati puno vremena i sredstava da se sve obnovi.
– Mi se samo nadamo da će sve da prestane. Tužno je i teško, ima puno interno raseljenih lica. Čitala sam da Lavov može da primi dosta izbeglih, međutim svi kapaciteti su već popunjeni. Praktično je pola Ukrajine prešlo na zapad, ko je hteo i mogao. Mi se samo molimo da sve prestane brzo, ali ništa nije u našim rukama, već odlučuje neko drugi.
Želi da poruči svim ljudima da obavezno posete Ukrajinu kad prestanu ratne strahote i razaranja i kad se mir vrati u zemlju.
– Poručila bih svima koji nikad nisu bili da obavezno posete Ukrajinu kada sve ovo prođe. Predivna je od Lavova do Kijeva i Odese, priroda je prelepa, divna zemlja suncokreta, a ljudi su divni i druželjubivi – zaključuje Nevena razgovor za Luftiku.
Ukrajinka koja živi u Novom Sadu: Svaki dan se pitam da li su mi roditelji živi
Dodaj komentar