Uhapšen Novosađanin za kojeg je čula čitava planeta

Borisa Radovanovića iz Novog Sada, poznatijeg kao Ginis, Grčka vlada je izručila Srbiji 23. juna, nakon što je pomenuti osam godina bio u bekstvu. Radovanović je poslat u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde ga čekaju dve decenije robije, potvrđeno je u Ministarstvu pravde.

Istog dana po izručenju počeo je da služi dvadesetogodišnju kaznu zatvora u Kazneno-povpravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici zbog razbojništava za koja je u odsustvu osuđen pred novosadskim sudom.

Ginis je pobegao iz zatvora dok je bio u pritvoru zbog krađa još 2009. godine i tada mu se izgubio svaki trag. Lisice na ruke stavljene su mu 22. decembra u Solunu, a Srbija je odmah u januaru podnela molbu za njegovo izručenje.

Radovanoviću je, dok je bio pritvorenik, sud dozvolio da bude odveden u privatnu zubarsku ordinaciju u Ulici Avgusta Cesareca u Novom Sadu, što je on iskoristio za spektakularni beg od čuvara.

Dok je izlazio iz „marice“ sa lisicama na rukama odgurnuo je jednog čuvara i potrčao desetak metara dalje gde ga je čekao saučesnik na motociklu. Na motoru su brzo nestali, a čuvari na njih nisu pucali, jer je na ulici bilo ljudi.

Tada je za čovekom koji je nadimak dobio zato što je ušao u „Ginisovu knjigu rekorda“ raspisana potrenica, a potraga je bila bezuspešna. Ginis je navodno bio toliko smeo da je operativcima koji su ga tražili slao razglednice iz mesta u kojima je bio.

Po objavljivanju vesti da je uhapšen u Grčkoj, Ginis se čak javio pismom novosadskom „Dnevniku“, napisavši „nisam cveće, ali nisam ni smeće, od krivične odgovornosti bežao nisam“.

On je tada napisao da je osuđen zbog tuđ propusta i sopstvenog talenta.

– Da me pogrešno ne shvatite, ne kažem da nisam kriv… ali toliko, ne! U životu postoji činjenično stanje: što? zašto? i ostalo, za sve postoji razlog. Ja moju dušu majci predajem, nikom drugom. Umrla je u mukama pateći za mnom. Ja sam kriv! Dužan sam joj! O, mora dugova. Ceo progon i tako velika kazna se zasniva zbog bekstva – napisao je Ginis, dodajući da nije Van Dam i osporavajući tvrdnje da je sam onesposobio dvojicu čuvara koji imaju po 110 kilograma težine.

To, međutim, nije bilo prvo Ginisovo bekstvo, ali ni njegovo prvo javljanje novinarima dok ga policajci traže.

On je 2007. godine pobegao iz zatvora u novosadskom naselju Klisa da bi video majku koja je imala operaciju. Tada se iza rešetaka nalazio već dve i po godine i bilo mu je ostalo još četiri i po meseca do izlaska na slobodu, ali se ipak odlučio da pobegne.

„Sa slobode“ javio se medijima i ispričao zašto je i kako pobegao.

– Pobegao sam jednostavno, „napamet“ i gospodski išetao s druge strane zida. Niko mi ni spolja ni iznutra nije pomogao. Bilo je zaista spektakularno, ali ne mogu da otkrijem recept – rekao je tada Ginis, navodeći da je pobegao jer jedan od nadzornika iz zatvora nije želeo da odobri njegovu posetu majci.

„Jugom“ preko luka starog Železničkog mosta

Radovanović je tokom devedesetih godina bio jedan od najpoznatijih Novosađana i to upravo zbog svog nadimka. On je 1996. godine ušao u „Ginisovu knjigu rekorda“ kada je preko luka starog Žeželjevog mosta prvo prevezao motocikl „suzuki“, a kasnije i „jugića“. Imao je želju da isto učini i sa kamionom, ali ga je u tome sprečila policija.