Udruženje građana „Karlovački vinogradi“ pokrenulo je peticiju protiv odluke za proširenje ciglane IGM Stražilovo za 700.000 kvadrata koja će devastirati vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Takđe, ovo udruženje je ponovo (na prvi zahtev u decembru 2020. godine nisu dobili odgovor) uputilo zahtev za vanrednim inspekcijskim nadzorom Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
U planu je proširenje ciglane IGM Stražilovo koja radi u okviru Nexe grupe, i koja se nalazi na svega dva kilometra od Sremskih Karlovaca. Ciglana se nalazi na samoj obali Dunava i direktno ugrožava vinogradarstvo u atarima Matej, Remetica i Karaš.
Nasuprot stavovima vinogradara iz ove kompanije poručuju da poštuju sve zakonske procedure i ekološke propise.
“Opština Sremski Karlovci je dopustila da na njenoj prelepoj obali Dunava, u poznatom vinogorju i na obodu nacionalnog parka Fruška Gora – nikne industrijska zona. Ovaj problem traje i raste duže od jedne decenije i aktualizovao se zahtevom ciglane u vlasništvu hrvatske NEXE grupe za promenom namene poljoprivrednog i vinogradarskog zemljišta u korist eksploatacije gline, jer žele da se prošire na dodatnih 70 hektara najlepšeg poteza uz Dunav. Nije dovoljno ugrožavanje zdravlja ljudi, jer koriste petrol koks i druge prljave energente, sada je cilj uzeti i najkvalitetniju zemlju”, poručuju iz ovog Udruženja.
Vinogradari okupljenji u Fejsbuk grupi “Zaštitimo karlovačke vinograde“ smatraju da je Opština je spremna da promeni prostorni plan i omogući širenje industrijske zone . To znači kraj za vinogradarstvo, o kojem na ovim predelima datiraju zapisi iz srednjeg veka.
Nema turizma na industrijskom razvoju, ni vinogradarstva ni prirode.
– Mi sad imamo situaciju da se zbog 30 godina profita neke privatne kompanije žrtvuje sa druge strane i potencijal napretka ali i uništava vekovna kulturno istorijska tradicija i potencijal na kojima bismo mogli da zasnivamo rast naše opštine – kaže Bojan Baša, vinogradar iz Sremskih Karlovaca za Zelenu patrolu.
Matej je jedan od najboljih atara za vinogradarenje u Sremskim Karlovcima gde se vinogradari bave proizvodnjom organskog vina gde gaje najvećim delom autohtone sorte koje su na Fruškoj gori postojale nekoliko vekova.
Udruženje građana Karlovački vinogradi je ovim povodom uputilo Republičkoj ekološkoj inspekciji zahtev za vanrednim inspekcijskim nadzorom.
Ovim zahtevom Udruženje zahteva da se sprovedu sledeće inspekcijske aktivnosti u ciglani IGM Stražilovo, Sremski Karlovci:
1. „Da se izvrši inspekcijska kontrola ispravnosti i rada ugrađenih filtera za prečišćavanje opasnih materija iz peći – projektovano vreme rada, ( dato od strane proizvođača), stvarno vremerada (period eksploatacije), način servisiranja (ako se vrši).“
Sve navedeno iz Udruženja zahtevaju iz razloga jer su došli do informacija od strane zaposlenih u IGM Stražilovo, koji su spremni da svoje iskaze potvrde i na Sudu, da je jedini, do sada ugrađeni filter, izgoreo pre par godina. Pored toga imaju saznanja da su merenja koje je vršio privatni Institut za bezbednost, netačne. Kao i izjavu osobe koja je bila neposredan izvršilac ovih radnji, da su rađene i prepravke cevovoda i bajpasovana merna mesta, po naređenju “šefa“ iz ciglane.
2. „Da se izvrši merenje štetnih gasova na mestu emisije produkta sagorevanja petrol-koksa za vreme proizvodnog ciklusa, utvrđivanje njihovog sadržaja, štetnosti i uticaja na zdravlje zaposlenih,građana i građanki Sremskih Karlovaca, kao i uticaja na životnu sredinu.“
Radi utvrđivanja činjeničnog stanja potrebno je sprovesti kontinuirano merenje u trajanju od najmanje 14 dana,uzimajući u obzir odgovarajuće vremenske uslove u toku merenja. Zagađenje od rada pogona IGM Stražilovo je posebno primetno u večernjim/noćnim satima jer ujutru zatičemo masnu, crnu’’prašinu’’ u svom okruženju, usled noćnih aktivnosti ciglane tj. njenog rada bez zaštitnihfiltera. Zagađenje je podjednako primetno i u letnjim i u zimskim mesecima, te se ova zagađenja ne mogu pripisati individualnim kućnim ložitima (posebno uzevši u obzir da je u pitanju vikendzona).
3. „Nadzor nad odlaganjem opasnog otpada – produkata sagorevanja petrol-koksa kao i samog petrolkoksa, koje se u toku rada prospe i bude sakupljen.“
Udruženje je došlo do saznanja da se sve iznosi na kop, meša sa novom sirovinom za proizvodnju i vraća u proizvodni proces. Na taj način se zaobilazi potreba za skladištenjem opasne materije, jer produkt sagorevanja petrol-kosa (pepeo) to i jeste.
Iz Udruženja građana Karlovački vinogradi poručuju da se neće pomiriti sa besmislenom idejom da se jedan od najboljih mikro lokaliteta za vinogradarenje prepusti na devastaciju ciglani. Oni kažu da će se boriti svim legitimnim sredstvima za očuvanje ove vanserijski vredne i jedinstvene eko celine.
– Osim medijima, već smo se obratili i svim resornim ministarstvima, od Ministarstva poljoprivrede, preko Ministarstva energetike do, naravno, Ministarstva zaštite životne sredine koje nikako ne bi smelo da ćuti kada se najavljuju ovakve apsurdne odluke lokalnih vlasti. Ukoliko Opština Sremski Karlovci ipak odluči da krene u ovu nerazumnu izmenu prostornog plana iskoristićemo sva svoja zakonska prava i reagovati u skladu sa njima – kažu za Vino i Fino iz Udruženja i pitaju se kako je to moguće da nekoliko ljudi u opštini stavlja interes jednog pravnog lica koje čak opštini ne plaća ni porez, jer nije tu registrovano, iznad interesa svojih građana, poljoprivrednih gazdinstava, vinogradarskih porodica, i firmi.
U peticiji, koju je potpisalo više od 3,5 hiljade građana, od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, kao i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije građani zahtevaju:
Obustavu proširenja zone eksploatacije kao i zabranu korišćenja petrol koksa i drugih prljavih energenata (nulta tolerancija) u radu ciglane „AD Polet Bečej“, pogon „IGM Stražilovo“, i sprovođenje mera sanacije i rekultivacije zatvorenih kopova;
Zabranu skladištenja opasne materije TNG i obustavu povećanja skladišnih naftnih kapaciteta u RZ „Prosjanice“ koji nose rizik potencijalnog hemijskog udesa, kao i obavljanje drugih delatnosti koje bi proizvele rizik po životnu sredinu i stanovništvo;
Potpuno izmeštanje skladišta amonijum nitrata privrednog subjekta „Promist“, kao i potpunu zabranu delatnosti na parceli 3485 koje podrazumevaju držanje opasnih materija i nose rizik potencijalnog hemijskog udesa i eksplozije;
Očuvanje i zaštitu vinogradarstva, voćarstva i pčelarstva kao tradicionalnih delatnosti i organske proizvodnje;
Sprovođenje svih zakonom predviđenih mera očuvanja i zaštite prirodnih resursa, geoloških i arheoloških lokaliteta.
Dodaj komentar