Fenomen dodvoravanja je teško razdvojiti od patriotske svesti, piše Zoran Panović u obimnom tekstu “Antologija srpskog udvorišta”, objavljenom u najnovijem broju Nedeljnika.
Takav tip poezije Jaša Prodanović je nazvao dinastičkom, a himnopevači i odadžije nisu pevali zbog slobode već “rad komada hljeba bijeloga i rad čaše vina crvenoga”.
U nečistom zraku srpske političke birtije oni su, što reče Sterija, ti koji su “nađubrivali političke livade”.
Za bolje razumevanje teme preporučujemo kapitalnu “Čitanku srpske političke poezije” (1999) Marinka Arsića Ivkova i Ivana Ivanovića: oni pominju, između ostalih, i sudbinu Đure Jakšića i njegovu “neverovatnu političku nedoslednost”.
Dok su na vlasti bili Karađorđevići, Đura je u pesmi molio Boga da sačuva i poživi Aleksandra Karađorđevića, da bi samo godinu-dve docnije, kad su vlast preuzeli Obrenovići, Đura postao odani obrenovićevac i po potrebi se predano molio Bogu za zdravlje i dug život obeju dinastija.
Apsurd je da je Đura, za razliku od modernih konvertita, živeo i umro u bedi.
Kad se drznuo da napiše satiričnu pripovetku “Ranjenik” u kojoj se “ismeva general Ranko Alimpić”, dospeo je 1878. na sud. Osuđen je na 15 dana zatvora dok je Apelacioni sud preinačio kaznu na osam dana zatvora koju pesnik nije izdržao jer je u međuvremenu zverski pretučen, podseća Ivkov.
Čak je i Jovan Jovanović Zmaj, veliki satiričar i još veći dečji pesnik, napisao pesmu kraljici Dragi Mašin, nesuđenoj zaštitnici umetnika. Zmaj nije bio srpski državljanin ali mu je trebala srpska penzija.
Ivkov i Ivanović uočili su blagoglagoljivost i kod Jovana Sterije Popovića i “pesničke dinastije” Ilić: Jovan Ilić “uskliknuo” je u čast povratka Miloša Obrenovića, dok je njegov sin Vojislav, autor “Maskenbala na Rudniku”, koji se u pesmama suprotstavljao apsolutističkom režimu kralja Milana Obrenovića, spevao odu njegovom sinu Aleksandru.
Ceo tekst Zorana Panovića objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima.
Dodaj komentar