Maida Salkić je učiteljica u Osnovnoj školi “Cazin II” u Cazinu, a njeno odeljenje nam je svima održalo lekciju iz ljudskosti kada su odlučili da svi zajedno nauče znakovni jezik kako bi se prilagodili drugarici Larisi sa oštećenim sluhom. Održali su nam pravu lekciju iz drugarstva. I zaslužili 5+.
“Larisa je zajedno sa svojom sestrom Melani došla u naš razred pre dve godine. Kada sam čula da jedna učenica ima poteškoće sa sluhom i govorom, bilo me strah, pomislila sam da li ću ja znati da radim s njom. Do tada, nisam ni imala iskustva niti saznanja kako da se ponašam, ali kada je sve to deo tebe, onda prihvatiš različitosti kao prirodan sled stvari”, priseća se Maida, piše Lola magazin.
Dodaje da u početku nije bilo nimalo lako. Kako kaže, problem je nastajao svaki put kada je Larisa htela nešto da joj kaže ili bi se ona njoj, pak, obratila. Maida je mahom pokušavala da joj objašnjava kroz slike.
“Sama sam se snalazila kako sam znala i umjela. Onda sam počela učiti znakovni jezik, da bi se s njom sto lakše sporazumevala… Kasnije sam to prenela i deci. Svaki dan smo pre nastave ponavljali znakovni jezik, govorila sam im da uče i sami kod kuće… Deca su bila jako uporna, dosta njih je savladalo znakovni jezik. Danas, mojoj sreći nema kraja kada vidim decu kako s njom komuniciraju na znakovnom jeziku”, ističe Maida.
Omiljeni novosadski profesor zbog kojeg verujemo da nije sve izgubljeno
Foto: Maida SalkićU radu joj, dodaje, dosta pomaže i Larisina sestra Melani, koja odlično poznaje znakovni jezik. A Larisa? Za nju ima samo reči hvale. Njena učiteljica kaže da je jako vesela i društvena devojčica, koja voli da crta.
“Sva deca su je od prvog dana lepo prihvatila, druže se s njom, pomažu joj u radu… Učiteljica Nelvedina Bašagić i ja vodimo ritmičku sekciju. Larisa me jednom pitala može li ona doći na tu sekciju, ja sam rekla da može, a stalno sam mislila kako će da pleše a ne čuje… Ali bilo je za ne poverovati, ona tako divno pleše, da smo se učiteljica Nelvedina, ostale devojčice, koje idu na ritmičku, i ja oduševile njenim pokretima, tačno je pogađala svaki takt… I jako smo sretni i ponosnim što s nama pleše”,
U ovom odeljenju, ali i celoj OŠ “Cazin II”, kako su nam rekli, su jako ponosni i na činjenicu da su sestre Larisa i Melani pripadnice romske populacije, dok su njihovi drugari iz školskih klupa srećni što su baš u njihovom razredu.
“One su divne devojčice. Takođe su i njihovi roditelji jako fini, uvek su za saradnju i pomoć”, ističe učiteljica Maida.
Koliko je važno prihvatiti različitosti i svakodnevno ukazivati na to, u ovom odeljenju vrlo dobro znaju. Tako sada pripremaju i pesmu na znakovnom jeziku “Ne rugaj se”. Pesma govori o deci koja imaju različite poteškoće, govori o tome da toj deci treba puno ljubavi i pažnje, a “ne vređanja, ruganja i da ih odbijamo jer na kraju smo svi jednaki”.
“Genearlno, smatram da smo danas dosta kritični prema deci, da ih više kritikujemo nego što ih hvalimo, da u njima više vidimo negativnih stvari nego pozitivnih… Mislim da ih trebamo saslušati, steći poverenje kod njih, pružiti im pomoć i kad im je dobro i kad nije… Da smo uvek tu za njih kad nas trebaju… Jer deca su deo nas, naša budućnost… Oni zaslužuju najbolje, jer su posebna i najdivnija bića na ovom svetu”, poručila je za kraj učiteljica Maida Salkić.
Dodaj komentar