Biljana Rašović je odlučila da se posle 25 godina života u Londonu vrati u Srbiju i pokuša da nešto dobro uradi za svoju zemlju.
Međutim, njen primer maestralno oslikava zamrlost našeg sistema i društva.
Biljana se u Srbiju vraća sa pregršt iskustva i dve diplome – jednom sa Učiteljskog fakulteta u Srbiji i drugom sa Grinič Univerziteta u Britaniji, piše Telegraf.
Sada će mnogi upitati zašto se uopšte vraća? Odgovor je jednostavan, kratak i krajnje ljudski – nedostaje joj Srbija i želi da se vrati svojim korenima.
Međutim, ima i jedan uslov, a to je da ne izgubi smisao života, da nastavi da radi ono u čemu je dobra i što je ispunjava.
Srbiji nudi da to radi volonterski, ali je naš uspavani sistem ne prima. Na Biljanine ponude do sada nije odgovorila nijedna škola niti Ministarstvo prosvete.
– Uverena sam u to da imam znanje i iskustvo kojim bih mnogo mogla da doprinesem, ali svaki moj pokušaj se pokaže kao uzaludan. Još pre tri godine sam imala pokušaj da živim u Novom Sadu. Suprug i ja smo napravili kuću na Fruškoj gori. Ali, ja se nisam osećala ispunjeno, jer svaki korak ka tome da doprinesem svojoj sredini ne bi mnogo odmakao. Držala sam, na primer, seminar u jednoj predškolskoj ustanovi, ali se sve na tome i završilo – priča Biljana za Telegraf.rs.
Biljana inače ima i bogato iskustvo u radu sa decom sa teškoćama u intelektualnom razvoju.
Tako je, recimo, ponudila da drži dopunsku nastavu za rad sa decom s autizmom, disleksijom i drugim teškoćama u intelektualnom razvoju ili da, na primer, drži klubove besplatnih časova engleskog.
– Isto tako, ako neko ima prostor i želi da se pridruži mogli bi organizovati dobrotvornu instituciju sa programom koji bi bio namenjen deci, porodicama koje ne mogu da plate za privatne časove, samohrane roditelje, roditelje na minimalcima, usamljene, itd. Uostalom, ako vas ima koji ste već uključeni u neke dobrotvorne organizacije (ne mora biti vezano za struku), a mogla bih vam biti od pomoći, molim vas kontaktirajte me – poručuje ova divna učiteljica.
Naročito ju je iznenadilo što bi, kako kaže, škole u Velikoj Britaniji prihvatile svakoga ko prođe bezbednosni test, a može biti koristan deci i profesorima.
Naspram toga, škole u Srbiji su, dodaje, zatvorene i mahom nisu voljne ni za kakvo novo iskustvo.
– Verujte mi da, zahvaljujući tolikim godinama rada, čim vidim dete, mogu vrlo brzo da postavim dijagnozu, bilo da je u pitanju hiperaktivnost, autizam… Postoje delotvorne praktične metode koje bi pomogle i detetu i učitelju. To nije neka ogromna filozofija, ali to morate da vidite u praksi da biste znali da primenite – objašnjava naša sagovornica.
Najviše joj znači, kaže, da bude od pomoći i da doprinese da se stvari u školstvu, koje su decenijama iste, „pomere sa mrtve tačke“.
– Najsitnijih stvari se sećam, dok sam još ja kao dete išla u školu. Ne vidim da je puno drugačije sad. Evo jedan primer. Deci daju sastav i kažu piši, ja nikad nisam znala o čemu da pišem kad sam bile dete. Ovde postoje razni programi kroz koje se dete uči da kreativno piše, kako se prvo radi drama, analiziraju rečenice, struktura rečenica… Verovali ili ne, šest nedelja traje samo priprema. Ali ono što je najbitnije, svako dete onda ima osećaj da je napredovalo i to mnogo znači za dečje samopouzdanje – navodi Biljana i entuzijastično dodaje:
– Toliko bih volela da se vratim, ali ne po cenu toga da samo sedim kod kuće i ne radim ništa. Ako neko želi da me angažuje, ne tražim nadoknadu, neka mi se javi – poručuje ova divna učiteljica na kraju.
Ako ste zainteresovani, Biljani možete pisati na [email protected].
Dodaj komentar