U Srbiji više od 100.000 frilensera zarađuje preko Interneta

Frilenseri svih mogućih struka preko Interneta nude svoje usluge, rad naplaćuju po satu, i to od 10, najčešće 20 i 30, a poneki traže i 500 dolara.

Poreznici ih znaju samo ukoliko sami reše da ga plate i steknu penziju, ali ako to ne žele, trag njihove zarade ostaće tek na nekom od bankomata u Srbiji. Prema nezvaničnoj informaciji, tokom 2016. godine u Srbiju se preko samo jednog sistema za naplatu, od frilens poslova slilo čak 30 miliona evra. To je više od 69.000 prosečnih neto srpskih plata.

Frilenseri, ili slobodnjaci, honorarci, su ljudi koji svoj dinar, a češće evro i dolar, zarađuju radeći poslove bez ugovora, od kuće, najčešće preko registrovanih onlajn platformi, među kojima su najpoznatije UpWork, Toptal, PeoplePerHour, LinkedIn Profinder…Koliko ih u Srbiji ima niko tačno ne zna. Poznato je samo da je na jednoj od najpoznatijih svetskih frilens platofrmi UpWork u 2014. godini bilo registrovano više od 40.000 ljudi iz Srbije. Ova platforma, inače, trenutno ima više od 12 miliona registrovanih frilensera širom sveta.

Savetnik za poslovnu primenu Interneta Dragan Varagić kaže da prema nekim procenama, više od 100.000 osoba u Srbiji radi samostalno preko interneta.

„Nažalost, kompletan poreski sistem ne prepoznaje alternativne oblike zapošljavanja, kao što je slušaj i sa frilenserima, a to je najvažnije da bi se ove osobe uvrstile u domaći sistem zaštite zaposlenih na različite načine. Nijedna vlast do sada nije se suočila sa problemom ozbiljne reforme poreskog sistema koji vuče logiku još iz vremena socijalizma, što koči razvoj društva i povećanje zaposlenosti. U tom kontekstu frilenseri nemaju interes da zvanično prijave svoj posao, pa ih država ne vidi kao zaposlene osobe“, kaže Varagić.

Među frilenserima koji rade putem onlajn platforme najviše ima programera i grafičkih dizajnera. Kako navodi Zoja Kukić, jedna od osnivača „Startita“, slede kontent kreatori, koji se bave pisanjem tekstova, osmišljavanjem sadržaja, zatim stručnjaci za SEO optimizaciju sajtova (da sajt korisnika bude na prvim stranama prilikom pretrage) i druge vrste digitalnog marketinga. Traženi su i 3D modelovanje, video-animacija, prevodi sa stranih jezika, ali i uživo, onlajn, podučavanje stranih jezika…

Pošto su frilenseri za domaći poreski sistem praktično nevidljivi kao izdvojena kategorija radnika, postavlja se pitanje kako neko ko na ovaj način zarađuje može da namiri svoje obaveze prema državi. Ukoliko taj posao rade kao privatna lica, frilenseri na prihod treba da plaćaju poreze i doprinose državi po principu samooporezovanja i to za svaku pojedinačnu uplatu.

„Programeri se često odlučuju da otvore paušalnu agenciju i da plaćaju mesečni porez koji se obično kreće od 15.000 do 25.000 dinara. S obzirom na to da je njihova prosečna zarada u Srbiji oko 1.200 evra, ovo i nije tako velik porez“, kaže Kukić.

Međutim, registrovanje agencije je neisplativo za one koji od svog honorarnog rada preko mreže zarađuju manje iznose. „U principu teško je naplatiti posao preko onlajn platformi pošto banke ovde nisu zainteresovane za saradnju kako bi se ovaj postupak olakšao“, kaže Kukić. Upravo zbog toga mnogi frilenseri pribegavaju naplati poslova preko posebnih servisa kao što su scrill, payoneer…