Dunja Kovač jedan je od predavača na Kinološkoj akademiji u Novom Sadu. Ona je diplomirani doktor veterine, a školovala se u Kaliforniji i Austriji. Dunja se bavi bihevioristikom, odnosno radi na rešavanju poremećaja u ponašanju pasa i edukaciji vlasnika i jedan je od retkih sertifikovanih veterinara za procenu udomljivosti pasa.
Kinologija kao neformalno obrazovanje je nešto sasvim novo u Srbiji, i na akademiji čije je sedište u Beogradu, polaznici mogu pohađati tri vrste kursa. To su osnovi kinologije, kurs profi hendlera i šetača pasa. Nakon kurseva, oni mogu biti profesionalni hendleri, odnosno voditi pse na izložbama, biti kinološke sudije, šetači pasa, grumeri ili pet siteri. U toku kursa obezbeđena je i praktična nastava.
Osim u Akademiji, Dunja radi i kao veterinar, specijalizovan za ponašanje pasa. U svom dosadašnjem iskustvu, susrela se sa mnogo stereotipa koje vlasnici imaju.
– Najčešće ljudi kažu kako je pas tvrdoglav, kako nešto radi namerno, što je velika zabluda. Psi uopšte anatomski nisu u mogućnosti to da urade, oni nemaju osećaj mržnje, inata i nisu kognitivno sposobni da nešto urade namerno, kod njih je sve instiktivno. Ako vam se čini da je pas tvrdoglav, to samo znači da mu nije dobro objašnjeno šta treba da radi. U psećem svetu je sve jednostavno, samo mi ljudi ponekad komplikujemo – objašnjava ona.
Lepo kao i ružno ponašanje, dolazi iz kuće. Kada vlasnici dođu sa nekim problemom, prvi korak je edukacija njih samih, jer su oni ti koji moraju da vaspitaju psa, i oni su ti koji najviše vremena provode sa svojim ljubimcima. Još jedna od zabluda je da su neke rase pametnije od drugih. Dunja kaže da u naučnoj terminologiji ovakva poređenja ne postoje.
– Nemoguće je upoređivati različite vrste pasa po inteligenciji. To je isto kao da upoređujemo vrhunskog fizičara sa vrhunskim muzičarem. Oba su izvanredna u svojoj oblasti, kao i psi koji su različiti i ne može se odrediti koja rasa je inteligentnija. To je više zabava za ljude, nego što u tome ima istine – priča veterinarka.
Slično važi i za dresuru pasa. Neki psi su predviđeni da budu radni psi i da lakše usvajaju zadatke i komandu, dok su drugi jednostavno lepi, i to su takozvani psi za pratnju koje je nešto teže dresirati. Isto tako, mnogi kažu da je starije pse nemoguće dresirati, što nije tačno. Proces je malo duži i zahteva više strpljenja, ali kao i ljudi, psi uče dok su živi.
Sa Dunjom smo razgovarali i o psima lutalicama u Novom Sadu. Ona smatra da je ovo veliki problem koji se treba što pre rešavati.
– Psi lutalice su globalni problem, jer 70% svih pasa u svetu su napušteni psi. Srbija spada u III zemlje sveta, sa niskom stopom brige o dobrobiti životinja, i u rangu smo sa Bolivijom, Šri Lankom i Albanijom. Problem je što ne postoji nacionalna strategija za rešavanje ovog problema, nego je sve prepušteno lokalnim samoupravama, koje rade malo, ili ne rade ništa – kaže Kovačeva.
Gde u Novome Sadu se održava kinološka akademija i koliko košta kurs?
Gde se u Beogradu nalazi akademija i koliko kosta kurs?
Zasto se zovete Akademija …?
Pa ako može Miki Panjković da ima akademiju..i ako mogu da postoje akademije za grooming pasa, mogu i kinolozi da imaju akademiju gde predaju profesori sa fakuluteta, doktori veterinarske medicine….visoko obrazovani kadar….