Šest meseci je Aleksandra Janković Aranitović provela u zatvoru i zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici zato što je na Tviteru vređala predsednika, tužilac se bunio što joj nije odrezano pet godina, najveća kazna za ugrožavanje njegove bezbednosti
Aleksandra Janković Aranitović poznata je široj javnosti po tvitu kojim je „ugrozila bezbednost“ predsednika Aleksandra Vučića i zbog toga osuđena na šest meseci zatvora, plus dve godine uslovne kazne i vremenski neograničeno obavezno ambulantno lečenje bipolarnog poremećaja.
U jednoj od maničnih faza svoje bolesti, ljuta na sistem i Vučićevo licemerje, obratila mu se preko društvene mreže nebiranim rečima, o čemu su takođe izveštavali mediji, kao i o njenom šestomesečnom pritvoru, statusu političkog zatvorenika kao primeru drugima šta će im se dogoditi ako nešto slično urade.
Međutim, NIN otkriva kakav je tretman imala ova politička zatvorenica u ustanovama kroz koje je prolazila.
„Bila sam u Hajnburgu na Dunavu, u Austriji, u poseti rodbini, kada mi je pozlilo na šetalištu, pa me je policija odvezla u jednu privatnu kliniku gde su me temeljno pregledali i prepisali terapiju“, priča Aleksandra za NIN.
Račun od oko 6.500 evra odbilo je da plati Dunav osiguranje kod koga se putno osigurala, u istom trenutku kad je predsednik tvitovao kako je Smederevo njegova ljubav i ponos. Sa sve Železarom, prodatom Kinezima koji pod srpskim podvaljuju i svoj čelik, kako je baš tad preneo Dojče vele. Besna zbog kriminala na najvišem nivou, i posledičnog ispaštanja naroda, Aleksandra nije nimalo birala reči da brutalno uvredi Vučića. „Odgajana sam u okruženju gde se mnogo psuje“, objašnjava, dodajući – a gde je tu pretnja, koja optužbu i presudu dovodi do apsurda.
Nekoliko sati nakon što se vratila u Šabac, na vrata su joj zvonili policajci iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) i sproveli je u Beograd, na Makiš, u Sektor za visokotehnološki kriminal, što je već slutilo na zlo.
Inspektoru BIA priznala je „greh“, napominjući da bi ga ponovila, što joj je advokatica po službenoj dužnosti preporučila da povuče u sledećoj izjavi. I ogradi se tvrdnjom kako nema nameru da bilo kog ugrozi.
Prilika joj je pružena istog dana (26. jula), u MUP-u „u 29. novembra“, budući da je tužilac naložio njeno 48-časovno zadržavanje.
Strpali su je u podrumsku ćeliju, sa drvenom klupom „gde ne možeš da se opružiš“, pa moraš da spavaš na betonskom podu, udišući isparenja iz nikad opranog čučavca. Za dva dana, dali su joj jedan „sendvič“, pola hleba sa parizerom.
„Ta ’institucija’ više ne postoji, zatvorena je po nalogu EU o hitnom renoviranju“, kaže Aleksandra, srećna što niko više neće prolaziti kroz njene muke, što su prouzrokovale dve intervencije Hitne pomoći te prve noći njene robije.
Dalji postupak u okviru produžetka pritvora na 30 dana, da ne bi delo ponovila, odveo je u Okružni zatvor u Bačvanskoj.
Janković Aranitović je neko vreme provela i u neljudskim uslovima, na odeljenju zatvorske psihijatriji. Tamo je, kako je opisala za NIN, između ostalog ošišana na “nularicu”.
Šest meseci nakon zatvaranja puštena je na slobodu, a proces protiv nje je vraćen na nulu, te i dalje traje.
Autor: DRAGANA NIKOLETIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 15.10.2020.
Dodaj komentar