Turska televizija napravila prilog o Tesli: „Bio je američki naučnik, a poreklo mu je predmet polemika“

Turska televizija napravila je prilog o najvećem naučniku sa naših prostora, Nikoli Tesli. Tu ništa ne bi bilo sporno, da u njemu Teslino poreko stavljeno pod znak pitanja.

U prilogu ne navode da mu je otac bio pravoslavni sveštenik, niti se bave poreklom njegovih roditelja i mestom rođenja.

Izveštavaju samo da, citiramo, „dok ga Hrvati smatraju svojim državljaninom, u biografijama se kao zemlja njegovog porekla navodi Zapadna Srbija“.

Sveobuhvatni je dizajner i inovator, vizionar koji se bori protiv ustaljenih sistema i svojim radom vodi čovečanstvo u novu eru. Hneri Ford, Tomas Edison, Bil Gejts, Stiv Vozniak, Stiv Džobs, Ilon Mask su svi primeri tog arhetipa, ali nijedan od njih nije zagoklicao maštu generacijama kao Nikola Tesla. Ali ko je zaista bio Nikola Tesla?

Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanima, selu koje je tada bilo u sastavu Austro-Ugarske, a danas se nalazi na teritoriji Hrvatske. Njegovo poreklo je predmet čestih polemika među balkanskim narodima. Biografije pominju njegovo poreklo iz jugozapadne Srbije, dok ga Hrvatska smatra svojim državljaninom. Čiji god da je bio državljanin, naučnik je definitivno bio američki, prenosi Telegraf.rs.

Njegova fascinacija elektricitetom je nastala pukom slučajnošću. Kao dečak Nikola je imao mačka. Jednom prilikom dok ga je mazio, mačkovo krzno je ispraznilo svoj statički elektricitet po njegovoj ruci, stvarajući varnice i strašan zvuk, što ga je iznenadilo i stvorilo fascinaciju koju je nosio sa sobom čitavog života.

U svojoj glavi mislio je „Ako je ovo elektricitet, da li je priroda zapravo jedna velika mačka? Ako da, ko joj mazi leđa? Da li je to stvoritelj?“.

Fascinacija elektricitetom i prirodnim svetom ga je pratila i u školi, kada je bio toliko dobar u fizici i aritmetici da je radio kompleksne kalkulacije u glavi, dok su profesori mislili da vara. Ipak, roditelji nisu imali nauku u planu za njega, sve dok se nije razboileo od kolere kao dečak. Bio je blizu smrti, i u očaju, otac mu je obećao da će ga poslati u najboilju školu, ako ozdravi, što se i desilo.

Otac ga je poslao na univerzitet u Grac u kom je fascinirao profesore svojim radomk i dovitljivošću u prvoj godini, dok se nije navukao na kocku i izgubio stipendiju, napuštajući fakultet i radeći razne poslove.

Potom se našao u Budimpešti gde je radio u telegrafskoj stanici i oduševio nadležne popravljajući i unapređujući opremu. Njegovi talenti su bili zapaženi i počeo je raditi za firmu Tomasa Edisona u Parizu, što je dovelo do njegovog oslaska u Sjedninjene Države, gde je ostavrio većinu svojih izuma.

Česte su priče o Tesli kao o naučniku koji je prevaren od strane pohlepnog Edisona i kasnijeg rata između jednosmerne i naizmenične struje. Ustvari Edison je poštovao i dobro plaćao Teslu i glavni rat je izbio između Vestinghausa i Edisonove firme u kojoj on nije ni učestvovao kada je Tesla radio za Vestinghaus.

Ipak priča o Tesli kao vozionaru koji je hteo besplatnu bežičnu struju za sve, prevaren od tsrane zlih Amerikanaca veoma je zavodljiva i generalno prihvaćena danas. Suprotno modernim interpretacijama Tesla je često bio šoumen, praveći publicitetske fotografije sa munjama kao i javne nastupe u Njujorku je javno demonstrirao daljinsku kontrolu brodića u reci, fascinirajući publiku koja je mislila da je trenirao majmuna za njega.

U svakom slučaju, Tesla je bio čovek ispred svog vremena. Bio je ekscentričan osobenjak, opsednut čistoćom, deljenjem sa brojem tri i golubovima.

Nikada se nije ženio i posvećivao je sve vreme svom radu, što ga je dovelo do nervnog sloma, kao i mnogo novca i vremena potrošenog na nepraktične ideje, a na kraju i do siromaštva.

Umro je u 86. godini u hotelskoj sobi, nakon što je odbijao da ide kod doktora nakon povrede.

Najveći neostavren projekat je njegov Vordenklif toranj, sa kojim je planirao da poveže svet koristeći Zemljinu površinu kao provodnik za struju i radiosignale. Projekat je bio preskup i nepraktičan da se završi.

Nikola Tesla i dalje ostaje heroj svih perspektivnih naučnika i idealista jer predstavlja ono što cinični kapitalisti kao Ilon Mask nikada neće biti – čovek posvećen napretku čovečanstva bez obzira na ličnu dobit i isplativost rada.

Na kraju nauka nije rad jednog čoveka već kulminacija generacijskih napora ka zajedničkom cilju.

Izvor: Telegraf.rs