Turska je dugi niz godina jedna od najpopularnijih destinacija za letovanje. More, ljubazni domaćini, bogata istorija, samo su neki od razloga zbog kojih sve više turista iz Srbije odlučuje za letovanje u Turskoj. Ukoliko ste već bili u ovoj zemlji koja spaja Aziju i Evropu ili tek planirate, bilo bi dobro da se upoznate sa njom. Evo nekoliko zanimljivosti o Turkoj i Turcima.
Jedan od najstarijih i najvećih bazara na svetu nalazi se u Turskoj. Veliki bazar ili Kapali čaršija u Istanbulu postoji od 1.455 godine, a osnovan je ubrzo pošto je Konstantinopolj pao pred otomanskom silom. Tokom vekova, ovaj bazar razvio se u pravi lavirint koji čini 61 ulica u kojima se nalazi više od 3.000 prodavnica. Nema šanse da Kapali čaršiju celu istražite, ali to ne sprečava turiste da pokušavaju… Godišnje ovaj bazar, koji se uvek zatvara u sumrak, poseti i do 90 miliona ljudi.
Može da se desi da u desertu pronađete piletinu. Jedna od poznatih otomanskih poslastica je tavuk göğsü, ili puding od pilećih prsa. U pitanju je čudna i jako ukusna kombinacija kuvanog pilećeg belog mesa, mleka i šećera, začinjena cimetom. Možete je naći u menijima restorana širom Turske.
Turska je zemlja bogatog kulturnog nasleđa. I to ne samo onog od „lokalnog“ značaja. Čak 13 lokaliteta u Turskoj nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine, a još 62 se razmatraju, od ruševina Göbekli Tepe, hrama iz doba mezolita, preko biblijskog grada Efesa do Galipolja, bojnog poprišta iz Prvog svetskog rata. Jasno je zašto je Turska šesta najposećeniha turistička destinacija na svetu.
Sveti Nikola je poreklom iz Turske, iz Patare. Ali, on nije jedini svetac koji se vezuje za ovu zemlju. Počivalište Bogorodice moglo bi biti u blizini Efesa, a tu se nalazi i prva crkva koja joj je posvećena. Sveti Pavle poreklom je iz Tarsusa, na jugu Turske.
U Turskoj je i jedna od plaža koja je najvažnija na Mediteranu za opstanak morskih kornjača. Plaža Iztuzu, malo zapadno od mesta Fetije je glavna lokacija na kojoj ugrožena vrsta morskih kornjača polaže jaja. Kornjače pristižu na ovu plažu između maja i oktobra, penju se na obalu i u pesak polažu jaja iz kojih će se roditi nova generacija. Svake godine na plaži osvane oko 300 gnezda, a vlasti su uspele da naprave dobru ravnotežu između turizma i zaštite ovog prirodnog blaga. Malo niz obalu je Patara, najduža plaža Mediterana – 18 kilometara predivnih belih peščanih dina.
Turska je svetu podarila lale. Ne zna se tačno gde su prve lale uzgajane, ali ovaj predivni cvet svetu je predstavljen u doba Osmanskog carstva. Prve lukovice je flamanski ambasador na dvoru Sulejmana Veličanstvenog u 16. veku doneo u Holandiju. Osim toga, Evropa Turskoj duguje zahvalnost i za kafu i višnje, na primer.
Više od 130 planinskih vrhova Turske nadmašuje 3.000 metara. Nemojte da vas zavara priobalna klima. Turska ima veličanstvene planinske masive. Najviši vrh planine Palandoken ima 3.176 metara. Ski-staze na ovoj planini su među najdužim i najstrmijim na svetu i protežu se u dužini od 28 kilometara. Vrhunske staze spaja 11 različitih žičara.
Istanbul ima vrlo živu umetničku scenu, jednu od najuzbudljivijih u Evropi. Pre nego što je 2011. osnovana institucija SALT savremena umetnost nije bila previše popularna u Turskoj, ali onda se sve promenilo, a gosti širom sveta mogli su da se pored starih i istorijskih spomenika upoznaju i sa novinama u umetničkim pravcima. Danas u staroj evropskoj četvrti Bejoglu, mahom žive umetnici, a jesen se nestrpljivo iščekuje zbog Istanbulskog bijenala.
7 letnjih destinacija za odmor i uživanje
S jednog kontinenta na drugi možete preći podzemnim putem.Istanbul doživljavamo kao ogroman evropski grad, ali njegova polovina prostire se u Aziji. Više od stotinu godina nakon što je sultan sanjao o železnici ispod Bosfora, Turska je otvorila Maramaj liniju metroa 2013. godine.
Seme poljoprivrede zasejano je u Turskoj pre oko 11.000 godina. Na lokalitetima kao što je Čatalhojuk pronađeni su arheološki dokazi da su stanovnici u ishrani koristili useve kao što su pšenica ili ječam, a divlje trave genetski identične prvim odomaćenim žitaricama i dalje rastu u jugoistočnoj Turskoj. Danas, ova zemlja je deseti najveći proizvođač žitarica na svetu.
Turska obala Crnog mora prostire se dužinom od 1.650 kilometara. Poređenja radi, toliko ima od Berlina do Pariza.
U Turskoj živi i raste oko 10.000 biljnih i 80.000 životinjskih vrsta, što ovu zemlju čini jedim od najznačajnijih staništa na svetu. Čak 3.000 vrsta cveća su endemske.
Iako ne deluje tako na prvi pogled, turski jezik je relativno lako naučiti. Najduža reč na turskom ima čak 70 slova!
Muvaffakiyetsizleştiricileştiriveremeyebileceklerimizdenmişsinizcesine, ili „deluje kao da ste od onih koje nećemo moći da naučimo da stvaraju neuspešne“ (slobodan prevod).
Ove stvari nikako nemojte raditi u inostranstvu
Ali, reforma sprovedena dvadesetih godina 20. veka znatno je pojednostavila turski jezik, tako da je relativno lako savladati ga, naročito ako ste na licu mesta. Navodno „ulazi u uho“.
Leonardo da Vinči je 1503. godine imao gotove planove za gradnju mosta preko Bosfora, ali u to vreme nije bilo moguće tehnički ih sprovesti u delo.
Novorođenčad u Turskoj štite između ostalog tako što bebe „posole“. Ovaj običaj podrazumeva da se beba po telu istrlja solju, jer se veruje da će je to zaštititi od svega što bi moglo da joj naudi.
Turski mentalitet ne dozvoljava deljenje računa. U ovoj zemlji je učestalo međusobno čašćavanje.
I, uzgred budi rečeno, glavni grad Turske je Ankara, a ne Istanbul. Znamo, znamo, znali ste ovo. Ali… iznenadili biste se koliko ljudi ima koji misle da je Istanbul prestonica.
Dodaj komentar