Mnogima je prva asocijacija na Jelisavetu Seku Sablić njen prepoznatljivi humor. Ipak, jedna od najboljih glumica sa ovih prostora, za sebe privatno to nikada ne bi rekla. Štaviše, ističe da uopšte nije duhovita, te da je čak i mrgud.

– Rođena sam u Beogradu, na Čuburi, u bolnici koja danas nosi naziv “Za majku i dete” u Tiršovoj ulici. Rodila sam se 1942. godine, u jeku rata i najstrašnijih opasnosti za mene, moju majku i oca, jer moja majka je bila Jevrejka – Sefardkinja sa Dorćola. Nikada tokom rata nije nosila žutu traku. Kada se udala za mog oca, Stevana, hrišćanina i preselila na Čuburu, roditelji su je se odrekli. Nije imala kontakta s njima sve dok njenu familiju, pet sestara sa decom, nisu odveli u logor na Sajmište – rečenice su iz autobiografije ove talentovene glumice “Moja mala autobiografija”.

Život je bio surov tih 40-tih godina prošlog veka. Seka to dobro pamti u svojoj monografiji se prisetila i momentata koje je tokom rata proživljavala.

– Moj otac je poreklom sa Banije, pa smo često porodično odlazili u njegovo selo koje se zove Mala Gradusa. Tamo su ljudi bili još gladniji nego mi u gradu, tako da im je otac često slao pakete iz Beograda. Moglo bi se reći da je celo moje detinjstvo zapravo bilo lepo. Obeleženo siromaštvom, ali bez muke, bez gladi. Otac je radio i brinuo da uvek budemo siti. S druge strane, moja majka uvek je želela da izađe – u pozorište, u bioskop, bila je željna “provoda”, “luksuza”…Tako sam ja, kao mala, stalno govorila kako ću biti bogata. “Kad porasteš, šta ćeš biti?” – “Biću bogata!” Naravno, u realnosti je ispalo potpuno suprotno od toga, iako sam ostala pri stavu da je veoma važno obezbediti dostojan život koji ne podrazumeva poniženja. Međutim, kako sam odrastala, sve više su me zanimale nematerijalne vrednosti- pišu “Novosti”.

Nakon rata, Sekin otac Stefan, važio je za zakletog antikomunistu, ali je bio dobar majstor i nije bio politički nagažovan, pa nije trpeo posledice. Čak je i jedan ministar bio njegov redovni mušterija, s obzirom na to da je Sekin tata radio kao krojač.

Seka je završila osnovu školu “Sveti Sava”, a nakon toga je pisala “Četrnaestu beogradsku Gimanziju”. Kako piše u njenoj biografiji bavila se muzikom, svirala klavir, ali i pohađala literalnu i glumačku sekciju.

seka mlada

Završila je gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti 1965. godine, kao najbolji student u klasi Mate Miloševića. Za vreme gimnazijskih dana bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov, a po završetku fakulteta debituje u Pozorištu “Boško Buha”.

Iako je majka nagovarala da upiše dakltilografiju, Seka nikada nije odustajala od svog talenta. Njene uloge su se ređale, jedna za drugom.

Prvu ulogu je imala u pozorištu “Boško Buha”, kako piše “Politka” zajedno sa tadašnjim dečkom, glumcem Božidarom Boletom Stošićem, a jedan od klasića bio joj je i Dragan Nikolić, koji joj je kasnije bio i kum.

O, svom braku i ljubavnom životu nikada nije mnogo pričala. Postala je majka sa tridesetčetiri godine sina Stefana. On je uspešni pozorišni reditelj, koji se kao otac ostvario 2013. godine. Stefan je dobio sina Leona, za kojeg je Seka mnogo vezana.

Nastavak Sekine priče čitajte na sledećoj strani

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here