Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čovek je nepokolebljivog stava, čistog obraza koji svoju reč ne bi pogazio ni pod pretnjom smrću. Možda ne bi pod pretnjom, ali pred mogućnošću suverene vlasti ne bi imao problem da sve žrtve NATO bombardovanja proda za svoju predizbornu kampanju.
Kao što je i rekao pre mnogo godina „uveren da će zločinci, a pre svih Bil Klinton, Toni Bler i Gerhard Šreder, odgovarati za zločine prema srpskom narodu i ovoj zemlji“ i danas čvrsto stoji na tim osnovama. Naravno, to nema mnogo veze sa realnošću.
Ubrzo po preuzimanju vlasti u Srbiji nekadašnji zločinci postali su prijatelji i poslovni partneri. Uplatio je Vučić dva miliona dolara državnih para Klinton fondaciji neposredno pred izbore u SAD-u na kojima su učestvovali tadašnji kandidati Donald Tramp i Hilari Klinton. Tim činom jasno se stavio na stranu jednog od kandidata i to naravno onog gubitničkog.
Sramota koju je naš narod doživeo, kada je Bil spustio svoju ruku na tužno Vučićevo rame, ostaće zabeležena za sve buduće generacije.
– Sada si pao najniže Aleksandre – glasila bi replika iz nikada snimljenog filma „Mi nismo milosrdni anđeli“.
Toni Bler, nekadašnji premijer Velike Britanije, postao je savetnik Vladi Srbije i učitelj medijske manipulacije SNS kadrovima. Nadoknada koju Bler prima za svoje usluge sigurno se ne može meriti gumenim bombonama, već višemilionskim novčanim iznosima preko leđa poniženih građana.
Obrisao je patos sa nama belosvetski ološ 1999. godine, a ti isti zločinci i danas piju krv hipnotisanom narodu Srbije koji veruje da Vučić njima „majku majčinu u lice“ svaki put, nego mora da trpi poniženje u ime svih nas.
Gerhard Šreder, nemački kancelar s kraja devedesetih, jedan je od ljudi koji su naređivali sve te tone bombi koje su sručene po našim glavama. Taj isti čovek bio je specijalna zvezda i gost večeri na Vučićevom predizbornom mitingu, tačno u dan, 18 godina nakon početka bombardovanja. Ništa nije slučajno.
Obećavao im je radikalni Vučić novi Nirnberški proces, ali je napredni Aleksandar zatitrao snežno bele bubrege tim prokletim matorcima koji više nemaju nikakve zvanične funkcije u svojim državama.
Šta ti je sve to trebalo, čime si bio uslovljen, koja je to računica samo ti znaš Aleksandre Vučiću. Poniženje poginule dece, svih civila, vojnika i policajaca nikada neće izbledeti zbog tvojih postupaka.
Deca i roditelji poginulih znaju kako se osećaju kada vide ovakav snimak.
A naša nesrećna opozicija, da je bila pametna i da ništa nije govorila u prethodnih nekoliko godina, već da je samo ćutke u etar puštala ovakav video materijal možda Vučić ne bi imao prilike da vedri i oblači po Srbiji kao po svojoj dnevnoj sobi.
Sindrom od koga pati naša kolektivna svest još u psihologiji nije definisan, jer šta smo mi doživeli i sebi dozvolili zahteva krajnje profesionalnu medicinsku analizu. Do tada, uživajte u plodovima svoje žrtve u borbi za pravdu koja je izgubila značenje u ovoj kasabi od države.
Dodaj komentar