Smučilo mi se više ovo ostani kod kuće opominjanje. Nismo debilni. Za 26 dana smo svi shvatili da treba da peremo ruke, detaljno naučili kako se svi virusi prenose (ne samo ovaj aktuelni) i definitivno ostali kod kuće.
Doduše, danas je bio kolaps, ali to je već psihologija mase i poslednjeg dana hvatanja vazduha pred 60 sati apsolutnog zatvora. ⠀
⠀
Toliko poštujem pravilo „ostani kod kuće“ da sam danas sebe i decu nagradila jednom vožnjom od 18km. One su bile oduševljene. Nismo se vozile zajedno mesec dana. ⠀
⠀
Malo skinula paučinu sa menjača i suvozačevog sedišta. Konstatovala da je auto mnogo prljav. Deca mi napisala „LOL“ na haubi što znači „Operi me“. I onda -vožnja! Čak 20 minuta do grada posle 28 dana. ⠀
⠀
Kakav doživljaj! Grad. Njujork. U 15h sve prodavnice zatvorene. Nigde nikog. Mi se vozimo, vožnje radi. I uživamo dok se kotrljamo niz prazne ulice. ⠀
⠀
I onda shvatim koliko sam očajna. Koliko mi znači da se odvezem negde. Da promenim mesto. Da se krećem. Shvatim kakav matriks živimo i kako posle ovoga ništa neće biti isto. ⠀
⠀
Svi čekamo da sudija odsvira kraj, a niko zapravo ne zna koliko ova utakmica vremenski traje?
Čini nam se da smo na izmaku snage, a kraj se ne nazire. I svi jedva čekamo stari život nazad. ⠀
⠀
Dok ne izgubiš ne znaš da ceniš šta si imao, moj Rašo. ⠀
⠀
Danas sam vozila auto. 40 minuta celih. Život je lep!
Autor: Besenjak
Dodaj komentar