Balkan Magazin

Tito: Ličnost na granici između realnosti i teorije zavere

tito
Foto: Yousuf Karsh

Doživotni predsednik i maršal Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, čovek o kome su se ispredale i bajke i legende, čija je smrt pre 40 godina naterala celu naciju da brizne u plač: Josip Broz Tito – živopisna ličnost o kojoj samo retki nemaju mišljenje.

Legendarni komandant čiji su partizani vodili nebrojene bitke sa moćnijim protivnikom i uspeli da, uz pomoć saveznika pobede nacističke snage tokom Drugog svetskog rata, pamti se i po drugačijoj politici od ostalih komunističkih vođa – ravnoteži između Istoka i Zapada.

Za jedne je najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti, svetski priznat političar i glavni šraf u nekadašnjoj osovini – bratstvo i jedinstvo – za druge, strani špijun koji je radio na podrivanju nacionalnih interesa i identiteta jedne od suprotstavljenih strana.

Tito je i danas na granici između mita i realnosti, između stvarnosti i teorije zavere.

Josip Broz u Prvom, drug Tito u Drugom svetskom ratu

O učešću u Prvom svetskom ratu kažu da nije voleo da govori, a jedan od razloga je što je prve mesece rata proveo na frontu u Srbiji kao pripadnik 25. puka, takozvane 42. Vražje divizije.

Početkom 1915. godine je poslat na front u Rusiju gde biva ranjen, a onda i smešten u bolnicu gde provodi više od godinu dana.

Posle povratka u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1920. godine priključuje se Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ).

Pre rata je majstorski zanat pekao u bravarskim radionicama, a radio je i u nekoliko fabrika. I posle rata je nastavio radnički život, a pojedini izvori govore da je neko vreme proveo u Smederevskoj Palanci, kao radnik u fabrici vagona Jasenica, preteči Goše.

Na radnim mestima je širio reč o komunizmu, a vremenom je energiju usmerio na politički rad, pa je 1937. godine postavljen za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPJ.

Tih godina je često boravio u Moskvi.

Prema jednoj od teorija zavere pravi Tito je nestao u Rusiji, a u Jugoslaviju je poslat ruski špijun.

U mnogim knjigama koje se bave mitovima o Titu, pripisuju mu se špijunske aktivnosti, posebno u međuratnom periodu. Navodi se da je bio nemački, britanski, pa čak i austrougarski obaveštajac, slično kao i sa nacionalnošću.

tito

Inače, Tito je u nekim teorijama zavere nekoliko puta umirao – jednom tokom Prvog, pa onda i tokom Drugog svetskog rata.

Iz Drugog svetskog rata Tito izlazi kao vođa pokreta otpora, maršal i pobednik.

Odmah po formiranju Narodnooslobodilački i partizanskih odreda Jugoslavije (NOPOJ) – 27. juna 1941. godine, Tito postaje njihov glavni komandant.

Tokom rata je rukovodio akcijama partizana, sastajao se sa vođom četnika, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini – Dražom Mihailovićem 1941. godine u pokušaju da ujedine snage, a uspešno je i izbegao klopku za likvidaciju nemačkih nacista – desant na Drvar.

Vladimir Dedijer, jedan od Brozovih biografa, zabeležio je da je Tito bio ranjen juna 1943. godine, usled nemačkog bombardovanja. Od sigurne smrti ga je spasao nemački ovčar Luks, nerazdvojni Titov ratni drug.

Na drugom zasedanju AVNOJ-a u bosanskom gradu Jajcu 29. novembra 1943. godine postavljeni su temelji druge, socijalističke Jugoslavije, a Tito je proglašen za maršala – najviše vojno zvanje u jugoslovenskoj vojsci.

Narodnost

Tito je bio Jugosloven, Hrvat ili neko treći?

Kolale su razne priče o njegovom poreklu – neki su govorili da je Jevrej, pojedini da je Mađar, a bilo je i verzija u kojima je predstavljen kao Nemac.

Sumnju je dodatno pospešio dokument američke Nacionalne agencije za sigurnost, u kome piše da je najverovatnije bio Rus ili Poljak, zbog naglaska kojim je govorio srpskohrvatski jezik.

U nepotpisanom dokumentu koji je objavila ova obaveštajna služba piše da su do takvog zaključka došli na osnovu fonetske analize Titovog govora iz 1977. godine, gde njegov akcenat više odgovara ruskom ili poljskom jeziku, a ne srpskohrvatskom.

Ipak, takav govor se zvanično pripisuje njegovom poreklu, jer mu je majka bila Slovenka, otac Hrvat, kao i mestu rođenja – Kumrovcu, u hrvatskom Zagorju, gde se govori kajkavskim narečjem.

tito-jovanka-broz

Tito kao predsednik

Tito je 1948. godine rekao „istorijsko ne” Josifu Visarionoviču Staljinu, vođi Sovjetskog saveza – potez koji je šokirao i Istok i Zapad.

Nepristajanje da SSSR bude vrhovni komunistički autoritet, protivljenje diktatu i kontroli Moskve, težnja ka državnom suverenitetu i privredna nezavisnost bili su samo neki od razloga razilaženja Tita i Staljina.

Tako je utaban put političkoj neutralnosti Jugoslavije, koja je 1. septembra 1961. godine ozvaničena osnivanjem Pokreta nesvrstanih u Beogradu – međunarodne organizacije zemalja koje nisu želele da se opredele za neku od suprotstavljenih strana u Hladnom ratu.

Bilo je komunista koji su posle raskola Tito-Staljin i dalje bili na strani Sovjetskog saveza, a dobar deo – čak i neki od Brozovih ratnih saboraca – završio je u zatvorskom logoru na Golom otoku u Hrvatskoj.

Prema nekim podacima, do 1956. godine je na Golom otoku bilo zatvoreno između 17.000 i 32.000 ljudi, dok je oko 6.000 njih umrlo ili ubijeno.

Zatvor je radio sve do kraja 1988. godine.

Tito kao najbolji Drug

Godine 1968. širom sveta su buknuli studentski protesti, pa tako i u Beogradu, početkom juna.

Studenti su protestovali protiv „crvene buržoazije” i birokratizacije društva, a tražili su bolji standard i ekonomske uslove, reformu univerziteta i „povratak izvornom komunizmu”. Država je na protest odgovorila akcijom policije.

Nasilje tokom akcije nateralo je studente u blokadu fakulteta, a onda je 9. juna Tito preko televizije rekao: „Studenti su u pravu”.

Deo studenata je te večeri igrao kozaračko kolo i slavio, a neki su u narednim godinama zbog angažovanja u protestima imali problema sa državom,

Mnogi danas Titov režim vide kao autokratski – zbog nedostatka političkog pluralizma, gušenja drugačijeg mišljenja, titule doživotnog predsednika Jugoslavije – od 1953. godine do smrti i kulta ličnosti koji je gradio državnim praznicima – pre svega, Danom mladosti kao masovnim obeležavanjem njegovog rođendana 25. maja.

Iako je prema zvaničnim podacima Tito rođen 7. maja 1892, ovaj praznik obeležavao se 25. maja od 1945. godine, okupljajući omladinke i omladince iz svih delova nekadašnje zemlje – od Vardara do Triglava.

Praznik se do 1957. obeležavao samo kao Titov rođendan, da bi te godine, na inicijativu predsednika, postao Dan mladosti.

Sastavni deo ceremonije bila je i Štafeta mladosti. Nju su omladinci, radnici i seljaci nosili kroz čitavu Jugoslaviju mesec i po dana, da bi je na kraju, na sletu na stadionu JNA u Beogradu, neko od najboljih predao drugu Titu.

Više od 22.000 štafetnih palica čuva se u Muzeju Jugoslavije, a u njihovoj unutrašnjosti se nalaze pisma Titu poslata iz različitih krajeva zemlje.

Štafeta mladosti poslednji put je uneta na stadion JNA 25. maja 1987. godine, a održavanje sleta je zvanično ukinuto početkom naredne godine.

Prijatelj poznatih ličnosti

Tito je bio i veliki hedonista. Nije krio da voli da pojede, popije i zaigra, a znao je i da zasvira klavir.

Kažu da je najviše voleo da jede zagorske štrukle, puši kubanske tompuse, a od pića najdraži su mu bili viski čivas i slovenačko vino cviček.

Tito se družio sa brojnim poznatim ličnostima, pa tako i sa zvezdama Holivuda, koji su u Jugoslaviju dolazili sedamdesetih godina 20. veka zbog uloga u nekim od najpoznatijih partizanskih filmova.

Ričard Barton je glumio Tita u filmu Sutjeska.

On i njegova tadašnja supruga Elizabet Tejlor došli su u Pulu – 31. jula 1971. godine, gde su se sreli sa Titom i njegovom trećom suprugom Jovankom Budisavljević Broz, sa kojom je bio u braku do smrti.

Barton je u Dnevnicima detaljno opisao njihovo četvorodnevno druženje.

Zasmetalo mu je što Tito i Jovanka dugo govore, te kada prevodioci završe, priča više nikoga ne zanima. Osvrnuo se i na „luksuz u kome su živeli”, kao i na prisutnu nervozu radnika koji su ih usluživali.

Kirk Daglas je 1964. godine bio u Beogradu i tokom ručka u američkoj ambasadi izjavio da bi voleo da upozna predsednika Jugoslavije.

Narednog jutra, Tito je poslao privatni avion da preveze Daglasa i njegovu ženu do Ljubljane, gde su puna tri sata uz vino razgovarali i šetali.

Tito je u letnjoj rezidenciji na Brionima ugostio italijansku glumicu Sofiju Loren, kao i njenu zemljakinju Đinu Lolobriđidu, ali i englesku kraljicu Elizabetu II.

Gosti su donosili poklone, a većina njih se danas nalazi u Muzeju Jugoslavije.

Džon Lenon i Joko Ono su mu poslali pismo za „mir u svetu”, a astronauti iz posade Apolo 11 – Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Baz Oldrin, doneli su mu kamenčiće sa Meseca.

Staljin mu je poklonio zlatnu sablju, avganistanski kralj Mohamad Zahir mu je doneo glavu Bude iz četvrtog veka nove ere, a princ Čarls maketu dubrovačkog jedrenjaka.

Poštovanje njegovog lika i dela odali su mnogi visoki državnici i poznate ličnosti na njegovoj sahrani.

Tada su se okupili predstavnici 127 zemalja sveta, zbog čega se Titova sahrana smatra najvećom sahranom jednog državnika u 20. veku.

Izvor: BBC na srpskom

Topli obroci, redovne plate, godišnji odmori: U Titovoj SFRJ radnik je bio gospodin

Tamara Gočmanac

Mnogo glasno šapuće. Ego-tripuje, nasmeje, rasplače. Voli kišu i sneg. I životinje. Redovno je ispuštali na glavu kad je bila mala, pa je, zahvaljujući tome, postala mnogo lepa, pametna i bloger.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

35 Shares
Share via
Copy link